Печат недеље / Људи, послови и дани

Авети НДХ у Ђукановићевом вилајету

Када поглавар СПЦ, у земљи коју чини 70 одсто верујућих православаца, упозори да је положај Срба у Црној Гори као у време озлоглашене НДХ, онда то није суд изнет са становишта дневне политике – те су све накнадне интерпретације унапред депласиране, а претње смешне – већ из миленијумске праксе институције која је Србе расуте по свету сачувала од њиховог, у појединим историјским периодима, извесног нестанка. Тако их, речи, треба и схватити.

Наиме, приликом посете Подгорици, патријарх Иринеј је у интервјуу за црногорски лист „Дан“, коментаришући честе негативне поруке државних званичника упућене Митрополији црногорско-приморској, али и најаве да би држава могла да СПЦ одузме имовину, рекао да је то у 21. веку незамисливо. „Читајући нешто о том питању и проблему, увиђам да је то незамисливо у нашем времену. Да су то радили Турци или усташе у своје вријеме, то би се могло разумјети и схватити. Али да се то ради у времену мира и слободе, у времену када владају принципи закона и законитости, то је апсолутно неприхватљиво, не само за Европу него и за Азију“, навео је патријарх Иринеј.

На питање с којом историјском епохом би се могао упоредити садашњи положај Срба данас у Црној Гори, патријарх је рекао да га подсећа на стање у Хрватској у доба фашизма. „Упоредио бих га са положајем Срба у Хрватској, у доба ендехазије (НДХ). Нажалост у Хрватској ни данас није бољи положај Србима. Можда то непријатељство у Црној Гори није као оно које је било код усташа, али мржња у народу нажалост постоји. Надам се да ће народ бити свјеснији од оних који га воде и да ће наћи начин да постоји и заједно живи“, поручио је патријарх.

Уследио је одговор председника Црне Горе да су оцене „злонамерне и неутемељене“, те да је патријарх „непристојни гост“, од кога неизоставно очекује извињење. Како и приличи аутору дукљанско-монтенегранског пројекта који ваљда не зна да су цркве Светог Луке у Котору и манастира Мораче старије од нововековне црногорске државности.

Страсти су се разбуктале. Коментари су почели да пљуште. Најоштрији од стране оних којима смета чињеница да је управо СПЦ својим устројством успела да опстане као једина национална установа кадра да обједини целокупни српски народ. Било је ту, истина и ретких гласова који су упозоравали да паралела коју је патријарх Иринеј подвукао није произвољна, и да све лошији положај Срба у Црној Гори има разлоге у државној политици која се мало разликује од оне Мила Будака, бар судећи по попису становништва из 2011. где је регистровано 20.304 Срба мање него на попису 2003. године, док је број оних чији је матерњи језик српски на попису из 2011. године мањи за чак 127.845.

Сам положај СПЦ, Митрополије црногорско-приморске, те нови Закон о верским заједницама којим је Ђукановић махао након одласка „непристојног госта“, написан с идејом брисања српског идентитета и коначног расрбљивања Црне Горе непорецив су доказ исправности патријархове зебње.

„Закон о слободи вероисповести, који је у припреми, регулисаће ту област у склопу укупне државне бриге о људским правима и слободама, по највишим међународним стандардима“, изјавио је Ђукановић на питање да ли патријархов став да ће бранити Митрополију разуме као претњу.

Занимљиво, будући да се овим Законом СПЦ од родоначелнице црногорске државности претвара у верску заједницу од које се захтева да храмове и цркве старије од Црне Горе преда држави у замену за рад. Да ли ће европске установе и високи представници Ватикана реаговати на овај закон као што је Венецијанска комисија реаговала када је српски народ спречен да на референдуму изнесе своју политичку вољу? Неће. Делом и зато што се овај закон неће односити на Римокатоличку цркву. А какве су претензије Римокатоличке цркве биле кроз историју, као и каква је њена улога данас у подстицању цетињског сепаратизма знају најбоље они који због тога што се изјашњавају као Срби православне вере трпе страшне санкције. 

Поповић: У Црној Гори се спроводи идентитетски геноцид

Над Србима у Црној Гори владајући режим упорно и систематски спроводи идентитетски геноцид. Зато најснажније подржавам изјаву патријарха СПЦ, Његове светости, господина Иринеја, који је оценио да је положај српског народа у Црној Гори исти као у време фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ), рекао је министар за иновације Ненад Поповић.

Он истиче да се ћирилица укида у Црној Гори, а српски писци бришу из читанки, те да су они који се изјашњавају као Срби дискриминисани по свим основама и не могу да добију запослење у државној служби.  Српска црква, наводи Поповић, прогоњена је, њени свештеници се протерују, црквена земља се узурпира. „Све чешће је угрожена физичка безбедност грађана Црне Горе који се изјашњавају као припадници српског народа. Циљ власти у Црној Гори је затирање српског имена и Српске православне цркве. Србија мора снажно да подржи српски народ у Црној Гори и да проблем угњетавања нашег народа изнесе пред међународне институције и светску јавност“, каже министар Поповић.

По његовом мишљењу није могуће одржавати добре односе са садашњим црногорским режимом док не почну да се поштују права српског народа и Српске православне цркве у Црној Гори, „Влада Републике Србије треба да издвоји додатна средства за заштиту српског писма, традиције, културних и образовних установа у Црној Гори како би се спречио идентитетски геноцид над српским народом на овој територији“, закључује Поповић.

Самит БРИКС-а

У среду је у Јоханесбургу у Јужноафричкој Републици отворен тродневни јубиларни, 10. самит земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), који ће и овог пута бити одржан у формату „БРИКС плус“ будући да ће му присуствовати и председници Намибије, Габона, Анголе, Сенегала, Уганде, Руанде, Аргентине, Турске и Јамајке.

Како је, најављујући самит, рекао руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, БРИКС-ова петорка „отворена је за конструктивну сарадњу са свим заинтересованим земљама, будући да су вредности ове организације универзалне. Ми нисмо присталице дуплих стандарда, војних интервенција, једностраних економских мера и принуда, протекционизма и нелојалне конкуренције. Солидарни смо приликом решавања свих међународних проблема. Бранимо принципе отворене, инклузивне, равноправне, транспарентне и свестране трговине и улоге Светске трговинске организације као њене основе“.

Растуће (гео)политичке амбиције БРИКС-а, који све више постаје контратег западном поретку и то и не крије, пропраћене су порастом економске моћи ове групе земаља.

Џим О’Нил, који је као главни економиста „Голдман Сакса“ и сковао термин БРИК („С“ ће бити додато нешто касније, прикључивањем Јужне Африке), тврди да ће и у номиналним износима „БРИКС око 2035. године превазићи Г7“ кога чине развијене земље западног света (САД, Канада, Немачка, Јапан, Велика Британија, Француска и Италија), док другачија врста статистике, бруто домаћи производ (БДП) израчунат у односу на куповну моћ становништва (purchasing power parity – PPP), показује да се то револуционарно померање са Запада ка Истоку већ догодило.

Тенденција је, с тим у вези, нарочито интересантна, потврђујући оно што и О’Нил предвиђа. Земље Г7 су, наиме, 1992. године имале укупан глобални удео од 46,19 одсто у овој категорији, а земље које ће формирати БРИКС тада су биле на свега 17,14 одсто. До 2009. године, када је БРИКС формално основан, Г7 ће спасти на 35,23 одсто, а БРИКС порасти до 26,32 одсто. Преокрет је озваничен 2016. године, када, у овој статистичкој категорији, БРИКС први пут надмашује земље Г7 (31,33 одсто наспрам 31,09 одсто) да би потом ова разлика наставила да се повећава у корист земаља БРИКС-а.

Колики је значај ове промене по распоред снага у светском поретку, сувишно је и напомињати. А вреди подсетити и да ниједна чланица БРИКС-а није признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије.      

ЦИА и државни удар у Црној Гори

Црногорска афера „државни удар“ – наводни покушај насилног обарања власти у Подгорици током избора у октобру 2016. године, за који су оптужена два руска обавештајца – добија неочекиван, парадоксалан обрат. У неуспели удар (то јест ако га је уопште и било) који је наводно требало да спречи улазак Црне Горе у НАТО, нису умешани само Руси него и Американци, и то бивши агенти Централне обавештајне агенција (ЦИА).

Поред руских тајних агената Едуарда Шишмакова и Владимира Попова, који су означени као организатори пуча, појавило се још једно име: Џозеф Асад (47), амерички држављанин либанског порекла, оперативац ЦИА од 1999. до 2014. године, после чега прелази у приватни сектор. Како преносе медији, Асад је директор безбедносне агенције „Перегрин консалтантс“ регистроване у Абу Дабију (Уједињени Арапски Емирати), чији је сувласник Џозефова супруга Мишел Асад, и сама бивши агент ЦИА.

При чему је ова, како сад испада, руско-америчка комбинација имала и своју израелску компоненту.

„Да је тужилаштво заинтересовано да прошири истрагу у овом случају и на Асада“, јавља из Подгорице амерички радио „Слободна Европа“, „било је видљиво прошлог месеца, током сведочења другог америчког држављанина, Брајана Скота, бившег агента ЦИА и власника безбедносне компаније која је наводно требало да припреми евакуацију са платоа испред Скупштине Црне Горе… Асад је, наиме, покушао да ангажује Скотову фирму за то извлачење, а на захтев, како тврди Скот, Израелца Арона Шавива који је водио изборну кампању опозиционог проруског Демократског фронта“, чији се челници Андрија Мандић и Милан Кнежевић налазе међу 14 оптужених за покушај државног удара.

„Слободна Европа“ наводи и да је имала увид у документ којим се, посредством међународне правне помоћи, црногорско Министарство правде обратило Министарству правде Сједињених Америчких Држава, распитујући се о Џозефу Асаду.

Без обзира на суптилне и мање суптилне покушаје спиновања, информације о америчко-израелској вези у овом случају дају наглашено другачију димензију тврдњама о руској завери које су досад биле неупитне у западној штампи.

У раљама ММФ-а

Како открива „Политика“, нови аранжман Србије и Међународног монетарног фонда – „инструмент координације политика, популарно назван ’чуваркућа’“ – заправо ће нас врло скупо коштати.

Позивајући се на документ који су потписали гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, министар финансија Синиша Мали и премијерка Ана Брнабић, „Политика“ открива да се „током наредних 30 месеци, колико ће програм трајати, Србија обавезала на низ конкретних циљева, који су временски орочени“.

Од списка боли глава, јер укључује тендере за продају ПКБ-а, Комерцијалне банке, „Петрохемије“ и МСК-а, стечај „Азотаре“, затварање два рудника у „Ресавици“, анализу могућег поскупљења струје…                   

ТОМОС О АУТОКЕФАЛНОСТИ ТЗВ. УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НЕЋЕ ДОЋИ…

У Кијеву су за пропаст пројекта „аутокефалности“ именовани кривци. Медији успешно воде кампању да оправдају зашто 28. јула (тог датума 1030. године наводно је „крштена Украјина“) неће стићи из Цариграда томос о аутокефалности, којим је актуелни председник Петро Порошенко хтео „да обрадује нацију“.

Ипак, 15. јула приликом посете унијатском „духовном центру“ у селу Зарваниција Тернопољске области он је рекао да се за аутокефалност „још треба борити и молити“. Место на коме је Порошенко објавио крај сна о аутокефалности није примерено, јер се унијати не боре за аутокефалност од Рима, већ је позвао унијате да се боре и моле за аутокефалност православних у Украјини. Но Порошенков говор у унијатском селу био је сигнал легији „експерата“ да у Кијеву потраже „пету колону Москве“, која је постала главни кривац зато што није добијен томос из Васељенске патријаршије.            

ИЗРАЕЛ ПОКУШАВА ДА САКРИЈЕ СВОЈУ УЛОГУ У СИРИЈИ

Израел користи новонасталу ситуацију да избрише трагове свог учешћа у рату у Сирији, написао је Јевгениј Крутиков за руски портал „Погледи“.

Наиме, Израел је спровео операцију евакуације из Сирије тзв. „белих шлемова“, наводних хуманитараца омиљених на Западу упркос њиховој документованој сарадњи с Ал Каидом и осталим џихадистима.

Јеврејска држава на себе је преузела улогу „транзитне државе“ да би се поражени агресори на Сирију пребацили у друге земље (30 „белих шлемова“ прихватиће Канада, једну групу Јордан, другу Немачка итд.), што сведочи да су то заправо сарадници тајних служби држава које су подржавале агресију на Сирију.

Судећи по свему, Израел користи ситуацију „да иза себе избрише трагове“ у Сирији, јер се јавно говори о евакуацији „белих шлемова“, а тајно преко своје територије пропуштају бригаде „Фурсан ел Голани“, али и борци бригаде Исламске државе „Сејф аш шам“ и „Алаа ел Халаки“. Данас није тајна да су то борци заврбовани од израелске тајне службе и који су ратовали за рачун ове државе у Сирији.

Како су некада имали заштиту Запада и Израела, њихово оружје, финансијску и обавештајну подршку, тако им сада обезбеђују склониште и даље покровитељство.     

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *