Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље / Опаки преседан

Печат недеље / Опаки преседан

Данас црква у Владимиру, сутра Грачаница на Косову

Некада се место на којем је прошле недеље група Албанаца покушала да спречи митрополита црногорско приморског Амфилохија да на темељима Цркве Светог Јована Крститеља служи литургију звало Свач. За овај српски средњовековни град везане су династије Војислављевића, Немањића и Балшића. Касније оно је по целој области у којој се налази названо Владимир. Данас је Владимир, насељен већином Албанцима, жртва вековног албанског експанзионизма. И место које управо због догађаја што се збио на Ивањдан прошле суботе може бити пресудно за даљи ток и профилисање многих збивања и ситуација у Црној Гори, пре свих питања српске културне баштине, везе Зетског приморја са српском средњовековном државом, те Зетске епархије коју је основао Свети Сава на Превлаци са данашњом Митрополијом црногорско-приморском, а којој, користећи позицију савезника у расрбљивању Црне Горе, баш Албанци оспоравају право на тапије.

МРАЧНИ НАУМ Наиме, на велики православни празник, група од двадесетак Aлбанаца предвођена муслиманом Хаџијом Сулејманијем, одборником Демократске партије – улцињске владајуће коалиције, покушала је да спречи митрополита црногорско-приморског Амфилохија да служи литургију на темељима цркве из 13. века. Митрополит је оптужен да је „дошао да осваја“ и провоцира, спочитано му је да „црква није митрополија“ иако, признаће Сулејман, „не зна чија је“, али понешто и зна, а то је „да није њена“. На питање митрополита како то да се као муслиман меша у питање Цркве, он је казао да је он пре свега Албанац.
Хронологија албанске политизације на овим просторима сеже дубоко у прошлост, те иако се њен почетак не може везати ни за ову нити за прву литургију коју је митрополит служио на темељима цркве у којој је крштен Свети Јован Владимир (узгред замерено му је да је намерно дошао и да је као изазивач невоља проценио да је ова прилика добра да се први пут тамо појави), овај наоко невелики инцидент мрачног је наума. И као преседан може бити опасан не само за подручје Улциња, Плава или Гусиња већ и за дубљу територију омеђену великоалбанским пројектом која се не завршава на Митрополији црногорско-приморској већ улази у поље деловања рашко-призренске епархије.
За боље разумевање целе приче требало би се вратити у 2005. када је на подручју Свача постављен споменик на коме пише: ,,У име наших предака Илира који основаше овај древни град Свач као заоставштину наше албанске културе…“ Покушаји археолога Младена Загарчанина да укаже властима у Црној Гори на опасност од кривотворења историје, наишли су на игнорисање Министарства културе. Стварање политичке творевине тзв. црногорске нације захтевало је нову духовну димензију, ону која ће негирати нераскидиве везе са српством, а да би та димензија била уверљивија, требало је протурити причу о некаквој аутокефалној цркви, и одузети легитимитет СПЦ. За ово друго побринули су се Албанци.

ПОРЕДАК КАО БРАНА А док црногорска нација налази начине да потврди своју аутентичност, истраживачки тим мр Младена Загарчанина открио је двор Војислављевићева у Свачу и предложио ново тумачење живота и смрти Св. Јована Владимира. У истом слоју он је открио и српску и ромејску грнчарију, што јасно показује да постоји међусобни живот византијске Комани културе и Срба и да Срби настављају да живе у Свачу са својим особеностима. 
Ови неспорни археолошки налази истраживачке екипе формиране од стране Министарства културе нису се допали актерима великоалбанског пројекта у Улцињу и Црној Гори. Археолозима на терену локални Албанци уништили су контејнер у коме су чували опрему, поставили барикаде од камење да не могу проћи, исписвали УЧК пароле, претили… У прећутном договору са локалним Албанцима, Министарство културе је из пројекта Свач избацило Младена Загарчанина. Плоча са натписом да је Свач део албанске културне баштине је остала као подсетник на почетак кривотворења историје. Напад на митрополита очекиван је наставак великоалбанског пробоја. Али и знаковит. Јер ако заиста, као што су најавили у Митрополији црногорско-приморској, следеће године на истом месту буде организован велики православни Сабор, многе ствари у Црној Гори мораће да се профилишу. Пре свих питање српске културне баштине, везе Зетског приморја са српском средњовековном државом, те Зетске епархије коју је основао Свети Сава на Превлаци са данашњом Митрополијом црногорско-приморском. Континуитет од 2019. није прекинут ниједан дан. Инсистирање на истини у овом случају не значи само чување српске баштине у Црној Гори већ и оне на Косову и Метохији. Сваки преседан био би опасан сигнал косовским Албанцима да постојећи поредак није непремостива брана за спровођење замисли великоалбанске политике у јужној покрајини и отимања српске културне баштине на Косову и Метохији. Зато овај Ивањдан 2018. није као било који други раније, нити је напад на митрополита и инсистирање да наши храмови нису наши тек инцидент необуздане групе Албанаца. Врло је битно и место и време.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *