Почетна / Србија / Ни метар мање

Ни метар мање

Не само да Русији не пада на крај памети да се одрекне нашег Косова у замену за признање свог Крима, како су нас застрашивали разноразни агенти туђег утицаја у Србији, него је руски став о Косову и Метохији, како се бриселски преговори између Београда и Приштине ближе некаквом крају, изненада постао драматично тврђи него што је био до сада

Занимљиво је било у уторак увече на стадиону „Црвене звезде“. Не због тога што је „Звезда“ – теже него што се очекивало, ипак нешто лакше него што се страховало – победила летонски „Спартакс“ (2:0) и пласирала се у друго коло квалификација за Лигу шампиона него због поруке коју су са те утакмице „Делије“ послале и граду и свету. Преко целе северне трибине, на почетку утакмице, црвени и бели мозаик у рукама навијача исписао је: 10908 км2. А испод тога транспарент „… Ни метар мање!“ – 10.908 километара квадратних, толика је наиме површина Косова и Метохије, а да случајно не буде недоумица у погледу значења ове прецизне математике, стадионом се орила и песма која ју је – математику – разјаснила без остатка: „Нема поделе, нема поделе, цео Космет, цео Космет, део Србије!“

ПОРУКА СЕРГЕЈА ЖЕЛЕЗЊАКА Овакву реакцију „Делија“, без сумње, испровоцирала су говоркања – испипавања пулса овдашње јавности? – о подели Косова и Метохије као тобоже пожељном решењу, али нарочито је у овом тренутку важно то што је, говорећи на исту тему, на исти начин проговорио и Сергеј Железњак, заменик секретара Генералног савета „Јединствене Русије“, партије Владимира Путина иако јој Путин није на челу зато што је на челу саме Русије.

Пренео је „Спутњик“ саопштење прес-службе „Јединствене Русије“, издато после састанка који су Сергеј Железњак и заменик председника Државне думе Русије Петар Толстој у Москви одржали са делегацијом Покрета Срба на Косову и Метохији „Отаџбина“, на коме је Железњак рекао сасвим отворено: „Захтев ЕУ и САД да Београд потпише такозвани ’Споразум о нормализацији односа’ с косовско-албанским сепаратистима, позиви да се изврши територијална подела Косова и Метохије на српски и косовско-албански део, да се изврши такозвана ’размена територија’ и други покушаји ове врсте категорички су неприхватљиви.“

Али пре него што наставимо даље да цитирамо Железњака јер за тиме, видећете, заиста има преке потребе, да подсетимо зашто га је уопште потребно цитирати а још потребније пажљиво – веома пажљиво – саслушати оно што он има да каже. Описао је већ „Печат“ зашто је Железњак важан; зато што нам се Железњаковим речима заправо обраћа сам Путин. Он је, наиме, функционер „Јединствене Русије“ задужен за њене односе с пријатељским политичким партијама широм Европе, „Владимиров емисар за Европу“, како га је описала торинска „Стампа“, која је навела и да је он „човек у успону у Путиновом кругу“. Железњак је Путинова „особа за контакт“ с Покретом пет звездица и Лигом за север у Италији, управо је он потписао споразум о сарадњи са Слободарском партијом Аустрије аустријског вицеканцелара Хајнц-Кристијана Штрахеа…, а америчка „Слободна Европа“ назива га „портпаролом руског утицаја на Балкану“.

1244 Све у свему, како рекосмо, и више него довољно разлога да широм отворимо очи док читамо оно што је Сергеј Железњак рекао, а рекао је и да „дугорочно решење косовског проблема може бити пронађено само кроз преговоре заинтересованих страна на основу одредби Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. ’Само директно поштовање и практична реализација тог документа, камена темељца решавања косовског проблема, може да доведе до истинске нормализације ситуације, без било каквих такозваних свеобухватних споразума који излазе из оквира суштинске аутономије и самоуправе Косова, предвиђених Резолуцијом 1244’, нагласио је Железњак.“

И још је нагласио: „Русија сматра да је могуће решити косовски проблем озбиљним и осмишљеним преговорима, на основу Резолуције 1244, и да других основних докумената о том питању не може бити.“

Прекидамо сад Железњака да бисмо реч дали Славиши Ристићу, члану делегације која је посетила Думу: „Руски званичници поновили су да ће држава Русија и њено руководство стати само иза оног решења које је стриктно у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, што практично значи да се будуће решење за КиМ у разговору Београда и Приштине може тражити искључиво у оквирима ове резолуције.“

А Славиши Ристићу дали смо реч да бисмо је дали и министру у Влади Србије Ненаду Поповићу, који је после недавне посете Русији изјавио: „Русија ће подржати сваки компромис о питању Косова, а који буде постигнут у оквиру Резолуције 1244 и Устава Републике Србије… Русија никада неће прихватити да Косово буде независна држава нити да постане члан УН.“

Ненад Поповић, министар у Влади Србије, после недавне посете Русији изјавио је: „Русија ће подржати сваки компромис о питању Косова, а који буде постигнут у оквиру Резолуције 1244 и Устава Републике Србије… Русија никада неће прихватити да Косово буде независна држава нити да постане члан УН“

Приметили сте већ, али да истакнемо: руски су став у погледу решења за Косово и Метохију на потпуно истоветан начин описали и представници руске власти (Сергеј Железњак), и представник овдашње власти (Ненад Поповић), и њен оштри критичар као што је Славиша Ристић.

Нема, дакле, дилеме, то јесте став Русије и њеног председника Владимира Путина: нема решења за Косово и Метохију које ће изаћи из оквира Резолуције 1244.

Иако можда не делује тако на први поглед, заправо је реч о драматичној промени досадашње руске позиције, прецизније промени онога што је до сада описивано као руска позиција а сводило се на то да је за Москву прихватљиво свако решење које буде прихватљиво и за Београд („Нећемо бити већи Срби од Срба“). Овде је заправо и суштина читаве приче. Сада, наиме, схватамо да (више) није сасвим тако; Москва неће прихватити било какво решење, то јест неће прихватити решење које би излазило из оквира Резолуције 1244, све и ако би се Београд с тако нечим сложио.

И не само Москва него и Пекинг јер, изјавио је баш ових дана Ли Манчанг, амбасадор Кине у Србији, „Кина као стални члан Савета безбедности не признаје Косово. То значи да ми сматрамо да је то Србија. Питање Косова треба решавати на основу Резолуције (1244) Савета безбедности.“ Исти је став амбасадор изразио и у новембру прошле године, а скрећемо сад пажњу на те његове речи зато што баш сад оне нарочито добијају на значају: „Што се тиче Косова, наш став је јасан: Резолуција 1244 Савета безбедности је оквир у коме треба да се реши питање Косова… Ми сматрамо да тај проблем треба решити, али у оквиру резолуције СБ и међународног права. У том смислу подржавамо Србију.“

Што ће рећи да наши пријатељи из Русије и Кине сада на нас врше притисак да се боримо за сопствени територијални интегритет и суверенитет, уместо да од тога одустанемо. Ех, кад би било још и више таквог притиска на нашу земљу као што је овај руско-кинески…

А да споменемо, с тим у вези, и још нешто. Сећате ли се како су нас разноразни, који нам се представљају као аналитичари, убеђивали да ће Путин трампити Крим за Косово? Душан Јањић је, на пример, тврдио да је руски председник Западу „дословно“ поручио „ако ви нама признате Крим, имаћете одрешене руке да са Косовом радите шта желите“, те да је само „питање времена када ће Русија одблокирати питање Косова у Савету безбедности, као и колико ће тај поступак наплатити од Запада“, „Блиц“ је на својој насловној страни тврдио да „Русија не хаје за Србију“, „Путин: Дајте ми Крим, ево вам Косово“… Па и даље верујте оваквим спиновима, то јест ако је ико разуман у таквом стању…

Савет безбедности УН

РУСКИ МОТИВ Иако руско (и кинеско) инсистирање на решењу косовског проблема у оквиру Резолуције 1244, евидентно, није потпуна новост – скренули смо пажњу, уосталом, на страницама „Печата“ да је у децембру 2017, па у априлу 2018, у разговорима с председником Србије Александром Вучићем Путин „нагласио да решење питања Косова мора да буде засновано на потпуном поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН“ – новину представља појачан интензитет ових порука и њихова све већа експлицитност. Што је и логично, с обзиром на најаве (претње) да се дијалог Београда и Приштине ближи некаквом крају, премда тог краја не може да буде ако се с њим, као сталне чланице Савета безбедности, не сложе и Русија и Кина, што је Вучић у више наврата и сам признао, све и ако тврди, као што тврди, да смо на Косову све изгубили премда нисмо јер – подсећају га на то посредно и Русија и Кина – имамо управо Резолуцију 1244.

Елем, уз ризик да зазвучимо непристојно јер је ипак реч о земљи која је због Србије ушла у рат када за рат није била спремна па ју је то скупо стајало, поставља се питање руске мотивације за овакво очвршћивање става према Косову и Метохији.

Одговор пружа амбасадор Норвешке у Приштини Пер Странд Сјастад, који је ових дана у интервјуу за „Косовапрес“ рекао: „Када постигнете коначни споразум, правно обавезујући споразум, свеобухватни споразум, то ће убрзати интеграцију обе земље у евроатлантске структуре.“

Евроатлантска структура о којој говори амбасадор Сјастад препознатљивија је под именом НАТО.

О томе је, уочи најновије рунде преговора Београда и Приштине, ове среде у Бриселу, говорио и Сергеј Железњак. Преноси „Спутњик“: „Сепаратни договор са самопроглашеном Приштином, на који спољнополитичка служба ЕУ присиљава власти Србије, има за циљ да документује поделу Србије на косовско-албански и српски део. Следећи корак биће претварање оба ова дела у протекторате НАТО-а… Прво, Косово ће завршити формирање својих оружаних снага. А друго, Косово ће по убрзаном поступку ући у НАТО… (Железњак) је нагласио да потписивањем сепаратног споразума и одустајањем од Косова и Метохије, Србија неће бити у стању да се супротстави албанској експанзији и расту сепаратистичких расположења у преосталим деловима земље: Прешевској долини, Рашкој области (Санџаку) и Војводини. ’У условима оштрог развоја међунационалних противречности, које изазивају панику међу српским становништвом, у Србији ће се развити ситуација у којој ће грађанима ове земље почети да се намећу позиви да се придружи НАТО-у како би сачувала своје преостале територије. Са разних места многобројни пронатовски пропагандисти једногласно ће убеђивати грађане Србије да државе НАТО-а једна другу не нападају нити ратују на својој територији, па стога, наводно, само уласком у НАТО Србија ће спасити народ и државу.’“

Звучи катастрофично? Да, али то не значи и да је нереално, уосталом, није ли и норвешки амбасадор у Приштини рекао да ће за потписивањем споразума уследити убрзање „интеграције обе земље у евроатлантске структуре“?

Што ће рећи да је улог у овој косовској игри већи и од самог Косова и Метохије, утолико што наше добровољно одрицање од Космета не би означило крај него почетак даљег распарчавања наше земље.

Алтернатива? Пријатељ-ски савет већ нам је дао Сергеј Железњак, то јест Владимир Путин: „У овој ситуацији требало би се што пре удаљити од илузија да је могуће неко ’скоро компромисно решење за Косово’, као следећи жртвени корак у интеграцијама Србије у Европску унију. Српски интереси на Косову и Метохији захтевају статус ’дугорочно замрзнутог конфликта’ и надзора на нивоу Савета безбедности, где Русија може да обезбеди политичку, дипломатску и другу неопходну подршку за нашег стратешког савезника – Србију, за њену безбедност и територијални интегритет. Само консолидација српског друштва и наша ефективна стратешка сарадња могу да охладе умове деструктивних сила на Косову, опијених ’америчком свемоћи’, да спрече ескалацију сукоба и да дају истинске гаранције за сигурност српског народа у читавом региону.“

Паметноме доста?           

ПРЕТЊА С ЈУГА

Сергеј Железњак упозорава, пренео је „Спутњик“, и да „лидери косовских Албанаца, истовремено, неће одустати од Тиранске платформе ’Природне Албаније’, коју су 2017. године усвојили високи представници Албаније, самопроглашеног Косова и македонски Албанци. ’Акције усмерене на признавање Косова представљају конзистентне кораке у реализацији националистичког пројекта Велике Албаније. Сепаратистичка осећања се такође активно појачавају у Прешевској долини, где су недавно, 14. јула, албански посланици локалних општина усвојили још једну декларацију која захтева да се албанској заједници обезбеди посебан политички статус. Не треба заборавити да карта Велике Албаније укључује много већи простор јужне Србије’, рекао је Железњак.“

На споменутом скупу, 14. јула у Бујановцу, у усвојеној „Политичкој декларацији“, затражена је интернационализација питања ситуације на југу централне Србије (у „Прешевској долини“), закључено је да „без решавања права Албанаца у Прешевској долини не може бити стварне нормализације односа између“ – обратите пажњу на ову провокацију – „Републике Косова и Републике Србије“, те „због тога, Скупштина албанских одборника из Прешевске долине захтева од Парламента, Председника и Владе Републике Косова ангажовање у функцији остваривања политичких захтева Албанаца Прешевске долине“.

Ови захтеви, иначе, већ су изречени јавно, на скупу у Приштини одржаном 6. априла под покровитељством тамошње норвешке амбасаде, а присуствовао му је и досадашњи амерички амбасадор Грег Делави. Тако да не морамо много да размишљамо и питамо се одакле сад ова претња с југа централне Србије…

 

Један коментар

  1. Slobodan Cekic

    Svaka cast za clanak. a posebno je lepo sto znate istoriju. Trebalo bi da se podrazumeva, ali na zalost svako i svasta pise. Vasa dilema kod ovog pitanja, jasno pokazuje da znate o cemu pisete:

    „Елем, уз ризик да зазвучимо непристојно јер је ипак реч о земљи која је због Србије ушла у рат када за рат није била спремна па ју је то скупо стајало, поставља се питање руске мотивације за овакво очвршћивање става према Косову и Метохији.“

    Hvala za clanak, jos jednom.




    2



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *