Круна знања

Наши млади математичари са олимпијаде у Румунији донели злато, сребро и бронзу

Пише ЗОРАН ЦВЕТАНОВИЋ

Да су млади математичари из Румуније, где је од 3. до 14. јула одржана Међународна математичка олимпијада, дошли у Србију са две златне, две сребрне и две бронзане медаље вест је изнад сваке друге која је протекле седмице протрчала кроз домаћи јавни простор. Реч је о младим људима који су пренебрегли све наметнуте вредносне перцепције и показали да је обрт могућ – могуће је кандидовати знање као вредност и могуће је бити најбољи чак и кад конкуренција подразумева 596 такмичара из 107 земаља, које, неке од њих, своје учеснике за оваква и слична такмичења спремају месецима, некад и годинама. Игор Медведев, ученик Математичке гимназије који је освојио сребрну  медаљу, објашњава да су учесници из Србије имали 10 дана припремног кампа, док су, рецимо, припреме америчког тима трајале три месеца.

„Конкуренција је, као и сваке године, јака. Ми као мала држава са скромним средствима не можемо лако да се боримо са земљама које своје ученике спремају месецима, па и годинама. Не кажем да је код нас лоше, јер се у последњих неколико година људи све више и више труде да побољшају квалитет такмичења у Србији. Тако су пре две године уведена два додатна дана такмичења пре избора екипе, а ове године су припреме биле дуже него прошле. Тако смо остварили и сјајан резултат, 13. екипно место, што је једно од најбољих у историји.“

РЕЗУЛТАТ – ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ Овогодишњи резултат је један од најбољих у историји учешћа Друштва математичара Србије на међународним математичким олимпијадама, јер су последњи пут две златне медаље освојене 1974. године.

Доћи до олимпијаде и показати ниво знања на овом престижном такмичењу није ни лак ни једноставан пут. Добитник златне медаље Павле Мартиновић из Математичке гимназије у Београду објашњава да се селекција екипе вршила у пет корака.

„Прва три корака су била општинско, окружно и државно такмичење, по стандардном принципу ’неколико најбољих иде даље’. Следи Српска математичка олимпијада, такмичење олимпијског формата, одакле је најбољих 12 позвано на Изборно такмичење. Сабирањем поена са Изборног такмичења и са СМО, добија се укупни број поена. На то се додаје још 3 или 7 поена у зависности од освојене медаље на Балканској математичкој олимпијади, на којој је учествовало свих 12 учесника са Изборног. Потом се бира шест ученика са највећим бројем поена, и они чине олимпијску екипу. Имао сам 29/42 на СМО, 22/42 на Изборном такмичењу и још 7 због златне медаље на Балканијади. Збирно сам имао 58 и завршио сам као трећи по укупном броју поена.“

Да када постоје услови, наши млади таленти показују врхунске резултате уверен је директор Математичке гимназије Срђан Огњановић. Као доказ овој тврдњи наводи пример Теодора фон Бурга, који је након четврте златне медаље на Интернационалној математичкој олимпијади избио на прво место листе најуспешнијих младих математичара света свих времена. Изузетан је успех, сматра, постигнут и на олимпијади у Клужу, у Румунији, где су Алекса Милојевић и Павле Мартиновић освојили златне медаље: „Нема сумње да су наши средњошколци међу најталентованијим и највреднијим на свету, а сада захваљујући подршци НИС-а успевају и да то докажу и постигну врхунске резултате.“

МЕДАЉА КАО НЕОБОРИВ ДОКАЗ Сарадња НИС-а са Друштвом математичара и Друштвом физичара Србије кроз пројекат „Енергија знања“ траје дужи низ година. Осим различитих активности, као организовање летњих школа, српских математичких и физичких олимпијада, награђивања најуспешнијих младих математичара и физичара, најзначајнија подршка младим талентима је помоћ за учешћа на математичким и физичким светским олимпијадама.

Алекса Милојевић, ученик Математичке гимназије у Београду, не крије задовољство. За њега, златна медаља коју је донео у Београд потврда је досадашњег рада и напретка. „С друге стране, она на јединствен начин представља не само математички напредак кроз који сам прошао већ један период живота у ком сам тежио том успеху“, истиче он.

Саму организацију олимпијаде, која за њега има посебан значај због освојене бронзане медаље, Јован Торомановић из Математичке гимназије оцењује као изврсну – од тога да је отварању присуствовао румунски председник до рада у највећој сали у Румунији и  неочекиваног пратећег програма доделе медаља.

Несумњиво да су се наши учесници вратили, како каже Игор Медведев, пуни утисака и с осећањем да су њихов дугогодишњи рад и љубав према математици добили повратну поруку – да је вредело и да су били на правом путу. Неки од њих ће остати. Неки не. Игор ће школовање наставити на Универзитету Принстон у САД. Први ће бити ту да чувају ватру знања, други ће кроз знање представити једну малу земљу у којој је толико тога великог. И пред првима и пред другима није мали задатак.