Почетна / Уводник / КОЛОНИЈА БРИТАНИЈА

КОЛОНИЈА БРИТАНИЈА

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

Када су почетком ове недеље, не без пригушеног подсмеха, из Кремља поручили да очекују „политичко просветљење“ Велике Британије и разумно разјашњење ситуације око инцидента у Солсберију и свега што је за њим уследило (ирационално истрајавање на оптужбама руске стране у случају Скрипаљ фарсе), занемарено је да у политичком животу Острва поменутим очекивањима већ иду у сусрет. Мада се не исказује као успостављен нови тренд, политичко просветљење у Британији се већ догађа. О примеру отрежњења у наведеном смислу драматично сведочи једна оставка – принципијелан и енергичан гест Бориса Џонсона, британског шефа дипломатије. Аргументација и суочавање са чињеницама у овом догађају могли би да охрабре очекивања не само у Кремљу већ и у другим центрима одлучивања, вазда загледаним у, за свет утицајну, острвску јавну сцену. Оцењујући наиме да острвски Сан о брегзиту „умире“, министар спољних послова Велике Британије, у писму оставке упућеном премијерки Терези Меј, написао је дословно: „Ми се заиста крећемо ка статусу колоније Европске уније“! Ову без сумње историјску реченицу, изговорио је моћни политичар, и за утисак о њој није пресудно да ли је реч о махању тактичким пројектилима у унутарполитичкој борби. Она је изговорена, и њоме је без сумње наговештена гранична ситуација једне епохе. Колико гранична, потврдио је и стампедо аналитичких јуришања на овај догађај. Наведимо карактеристични коментар забележен у немачком Дојче велеу. „Док се у Лондону води борба за власт – земља се даље креће ка понору… Оставку је најпре поднео министар за брегзит Дејвид Џонс, а затим и министар спољних послова и водећи заговорник брегзита Борис Џонсон, осујетивши покушај премијерке Терезе Меј да свој кабинет поведе ка ’мекшем’ излазу из ЕУ. Координиране оставке двојице најжешћих идеолога брегзита владу воде у хаос и руше наде ЕУ да би наредних седмица коначно могли да почну конкретни разговори о уговору о раскиду и будућим односима“ (Барбара Везел).
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *