Ким Џонг Ун као шеик 21. века

Минерална грозница

Ако је у XIX веку британска империја на подручју централне Азије стрепела од руског продора у Индију, плаши ли се данас Трамп руско-кинеског присуства на лежиштима ретких минерала надомак Пјонгјанга?

За „Печат“ из Пекинга Бранко М. Жујовић

Сматра се да је израз „велика игра“ у геополитички речник уврстио Артур Коноли (1897–1842), путописац и обавештајни официр Шесте лаке коњичке регименте краља Едварда која је била придодата Источноиндијској компанији. У писму упућеном мајору сер Хенрију Раулинсону (1810–1895), Коноли јула 1840. пише: „Пред собом имате велику игру, племениту…“ У општој употреби израз „велика игра“ усталио је Радјард Киплинг романом „Ким“ 1901. године.

ГРОМБЧЕВСКИ И ЈАНГХАСБЕНД Велика игра у историографији се, пре свега, односи на геополитичку утакмицу Русије и Велике Британије, вођену од 1830. до 1895. године, у централној Азији. У ширем смислу, великом игром могу се назвати сва средњорочна и дугорочна надгорњавања великих сила.

Викторијански Лондон страховао је не само због присуства Русије у средњој Азији, што је било неизбежно, већ и од могућности њеног војног продора у Индију, те изласка на тропска мора, што је и данас ноћна мора Уједињеног Краљевства. Због тога је Лондон предузимао много више од пуког лова на лисице, идилично дочараног на „Ведџвудовом“ порцелану тог доба.

Знаменити су сусрети Бронислава Громбчевског (1855–1926), руског официра пољског порекла, са енглеским такмацима у централној Азији и на Далеком истоку, пре свих са Френсисом Јангхасбендом (1863–1942). Епски је призор када Громбчевски на обалама реке Јарканд позива Јангхасбенда, свог најљућег ривала, у руски логор. Након вечере, њих двојица до дубоко у ноћ испијају вотку и бренди, разговарајући о Великој игри. Кажу да је Јангхасбенд био одушевљен коњичким вештинама козака, а да је Громбчевски запазио вештине у руковању пушкама код Гурки из пратње свог британског ривала.

Сутрадан су се разишли достојанствено, као џентлмени, уз обострано поштовање. Громбчевски је продужио пут Тибета, а Јангхасбенд је наставио да истражује Каракорум.

Авај, ни Громбчевски ни Јангхасбенд нису имали на располагању сателитске везе, интернет, твитер, фејсбук и јутјуб, па је њихов сусрет, преносећи се са књиге на читаоца, попримио обрисе легенде. Данас су медијски гестови уважавања међу противницима питање (само)рекламе и промоције, а не части официрског формата.
[restrict]

У ГЕОПОЛИТИЧКИМ ОКНИМА А након једног, колико јуче неочекиваног сингапурског сусрета, неки аналитичари почели су да истичу како су лежишта ретких руда у околини севернокорејске престонице Пјонгјанга, вредна према већини процена око шест билиона долара, баснослован улог у новој великој игри која овога пута, уместо у централној Азији, почиње на Корејском полуострву са увелико промењеним актерима.

Прича о рудним ресурсима Северне Кореје у широј јавности почиње пре осам година. У једном извештају, објављеном 2010. године у Јужној Кореји, наведено је да минерално богатство северног суседа износи око седам билијарди вона (₩7 quadrillion). Две године касније институт у Пјонгјангу, који истражује залихе рудних резерви, проценио је да националне рудне наслаге ретких земних елемената вреде 11 билијарди вона (₩11 quadrillion), односно 9,7 билиона – хиљада милијарди – долара ($9.7 trillion).

Другим речима, Ким Џонг Ун је шеик 21. века.

Ако налазишта нафте на Блиском истоку пресушују, минерална грозница на Далеком тек почиње. Због тога је, тврди се чак у једном недавно објављеном чланку, амерички председник Доналд Трамп толико запео да отопли односе са Северном Корејом, једном од најпроскрибованијих чланица „осовине зла“, када већ не може тако лако да је избомбардује или избуши изнутра.

„Ако Америка озбиљно не покуша да се докопа огромних резерви ретких минерала Северне Кореје, победник ће поново бити Пекинг. Па и Русија, када се има у виду стратешко партнерство Русије и Кине које се све отвореније показује,“ каже се у чланку који је ових дана преведен на српски језик.

ИЗВОЗ РЕТКИХ ЕЛЕМЕНАТА Према извештају који је објавио „Дипломат“ 30. јула 2014. године, Северна Кореја је започела извоз ретких земних елемената (Rare Earth Elements – REE) у Кину јануара 2013. Извоз је, према истом извору, био скромне вредности, свега 24.700 долара. Нешто касније, извоз у Кину је заустављен, али је недуго потом, како се наводи, драматично повећан.

„Дипломат“ наводи да је у мају и јуну 2014. године из Северне Кореје у Кину извезено ретких земних елемената у вредности од 550.000, односно 1,3 милиона долара.

Исти извор тврди да је севернокорејска корпорација за трговину ресурсима (Korea Natural Resources Trading Corporation) пре пет година потписала двадесетпетогодишњи уговор о заједничком улагању са компанијом „СРЕ минералс“ са Девичанских острва. Извештавајући о почецима севернокорејске експлоатације и трговине ретким земним елементима, „Дипломат“ се позвао на јапански лист „Чосон симбо“ („Корејске новине“) који је објавио да су поменута рудна лежишта у Северној Кореји релативно лако доступна за експлоатацију и развој, те да Пјонгјанг од недавно истражује начине на које то може да учини.

Тако је, наводно, компанија настала заједничким улагањем названа „Пацифик сенчури“ (Pacific Century Rare Earth Mineral Limited) добила одобрење да изгради фабрику за прераду ретких земних елемената на подручју Џонгђу, око 150 километара северозападно од Пјонгјанга. Северна Кореја је наставила да охрабрује улагаче из Европе и Азије, очигледно препознајући експлоатацију и извоз ретких земних елемената као снажан мотор домаће привреде, што је у изјави за „Глас Америке“ својевремено потврдио и Чој Кјунг-су, председник Института за истраживање Северне Кореје из Сеула.

Перспективу овог уносног посла, поред унутрашње снаге саме Северне Кореје коју не треба прецењивати, али ни потцењивати, одређују односи великих сила у региону и шире економске прилике.

КИНА ВЛАДА Кина је без премца по производњи и извозу ретких земних елемената. Она годишње произведе око 105 хиљада метричких тона ових елемената.

Кинеска снага у области експлоатације ретких земних елемената концентрисана је у месту Бајан Обо, око 120 километара северно од града Баотоу, у Аутономном региону Унутрашња Монголија, на северу земље, где се налази велики рударски дистрикт. Бајан Обо је највеће налазиште ретких земних елемената на свету и једно од највећих налазишта ниобијума. Према неким изворима, резерве руде ниобијума (0,14 одсто) у Бајан Обу износе 40,1 милиона тона.

Релевантни извори на друго место по експлоатацији ретких земних елемената стављају Аустралију са двадесет хиљада тона. Трећа је Русија са три хиљаде тона. Следе: Бразил, Тајланд, Индија, Малезија и Вијетнам. Међу највећим светским произвођачима ретких земних елемената су и Сједињене Америчке Државе. Током наредних година врху ове листе ће се, без сумње, придружити и Северна Кореја.

Летимичан поглед на овај списак јасно показује где је тежиште експлоатације ретких земних елемената. Од девет највећих произвођача, само осредњи Бразил и САД са самог зачеља листе нису у Азији.

БУДУЋНОСТ ЈЕ НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ Велике минералне и уопште рудне резерве, које поседују Кина, Северна Кореја и Русија у свом азијском делу, треба шире посматрати од Трампових излива опречних закључака и одлика. Будућност експлоатације највећих светских налазишта ретких земних елемената одвијаће се упоредо са евроазијским интеграцијама. Одвијаће се и преплитати интересно, тржишно и геополитички са развојем економског појаса дуж путева свиле, руских енергетских пројеката, развојем северног морског пута, повезивања евроазијске инфраструктуре – попут будуће пруге за возове великих брзина Москва–Пекинг и гасовода који Русија намерава да гради преко Северне до Јужне Кореје, затим повезивања земаља југоисточне Азије и других логичних, дакле незаустављивих пројеката. Несумњиво је да интересовање САД за рудна блага Северне Кореје постоји, али оно није одређено пуким дневним променама политике.

Напросто, снага Северне Кореје и распоред снага у свету и региону већ сада искључују могућност било каквог америчког ексклузивитета у области будуће експлоатације ретких земних елемената. У којој мери ће америчке компаније, евентуално, у будућности бити заступљене у пословима експлоатације рудних лежишта северно од Пјонгјанга, зависиће од много чега, рачунајући ту и агресивно америчко војно присуство на југу Корејског полуострва.

Поврх свега, нико од актера велике игре на Корејском полуострву и око њега не треба да рачуна на севернокорејску наивност. Реч је о земљи која је одолела незамисливим притисцима, изолацији и медијској тортури, а при томе је развила властити нуклеарни војни потенцијал, модерне градове и дошла на корак до освајања космоса. Само они који не прате или презиру Пјонгјанг не знају да је, примера ради, само током овог месеца тамошња компанија (Kumbit Essential Plastic Goods Company) развила нано-антибактеријску боју епоксидне смоле чији стерилизацијски потенцијал достиже 99,5 одсто, а отпорност на ултраљубичаста зрачења премашује 80 посто.

Медијски однегован презир према режиму у Пјонгјангу наводи нас на искривљене представе и недопустиво поједностављене закључке који не излазе из црно-белог спектра. Притом, аутор ових редова не улази у квалитативну оцену самог режима у Пјонгјангу, препуштајући је држављанима Северне Кореје.

Због свега овога је тврдња да ће Пекинг поново бити победник, ако се САД „не докопају“ огромних резерви ретких минерала у Северној Кореји, потпуно бесмислена. Пекинг је, наиме, већ сада победник те нове велике игре, под условом да она не иступи из оквира економског и мирног.      

ПРЖЕВАЉСКИ ИСТРАЖИВАО УНУТРАШЊУ МОНГОЛИЈУ

Један од најпознатијих руских путника и истраживача централне Азије и Далеког истока, где се данас налазе највећа налазишта ретких земних елемената, био је генерал-мајор Николај Пржеваљски (1839–1888), путописац, географ, обавештајац и природњак, члан Руске академије наука. По Пржеваљском су прозване нарочите врсте које је открио – степски коњ Пржеваљског (Equus ferus przewalskii) који је настањивао пространства централне и источне Азије, а данас је угрожена врста и газела Пржеваљског (Procapra przewalskii) која је настањивала север Кине, односно област Унутрашње Монголије, а данас је ретка и виђа се око језера Ћингхај.

Пржеваљски је предузимао експедиције до Пекинга, преко Кјахте и пустиње Гоби, у Синђанг на западу Кине, на Тибет, до језера Ћингхај и реке Јангце. Са ових путовања доносио је драгоцене информације, научне податке и бројне животињске и биљне врсте, од којих су неке прозване по њему.

Занимљиво је да је у Русији постојала легенда да је Јосиф Висарионович Стаљин био ванбрачно дете Николаја Пржеваљског. Ову легенду књижевно је обрадио руски дисидент и академик српског порекла Владимир Војновић (Владимир Николаевич Войнович) у делу „Живот и необичне авантуре редова Ивана Чонкина“. Војновић је инострани члан Српске академије наука и уметности и аутор космонаутичке химне у СССР-у („Четрнаест минута до старта“).

РЕТКИ ЗЕМНИ ЕЛЕМЕНТИ

Ретке земне елементе чини 17 елемената из периодног система: скандијум, итријум, лантанијум, церијум, прасодимијум, неодијум, прометијум, самаријум, еуропиујум, гадолинијум, тербијум, диспросијум, холмијум, ербијум, тулијум, итербијум, лутецијум.

Без ових елемената данас је немогуће замислити космичку, телекомуникациону, рачунарску, војну и уопште високотехнолошку производњу.

И ЈАПАНЦИ У ИГРИ

Априла ове године светски медији пренели су вест да су у подручју малог Маркусовог острва, дугог свега километар, јапански истраживачи пронашли рудни слој од око 16 милиона тона који садржи итријум и друге елементе неопходне за производњу паметних телефона, ракетних система, електромобила и других високотехнолошких производа.

ЦЕНЕ НА ШАНГАЈСКОЈ БЕРЗИ

Прошле недеље цена прасодимијума на Шангајској берзи кретала се између 420 и 430 хиљада јуана (54.800 – 56.100 евра) за тону. За килограм тербијума добијало се у просеку око 3.075 јуана (око 400 евра), а за килограм диспросијума око 1.170 јуана (140 евра).

ЈУАН ИЗГУБИО ВРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА ДОЛАР

Када већ говоримо о великој игри која као да започиње око Северне Кореје, поменимо и актуелни пад вредности јуана у односу на амерички долар. Кинеска централна банка у уторак је саопштила да је вредност националне валуте ослабила за 340 базних поена, на 6,6497 јуана за амерички долар, што је најнижа вредност јуана од 25. августа прошле године.

Подсетимо, трећег јануара ове године, уочи првих царинских варница на релацији Вашингтон–Пекинг, јуан је имао највишу вредност у односу на долар још од трећег маја 2016 – за долар се тада добијало 6,4920 јуана.

Слабљење вредности националне валуте ефикасан је механизам који омогућава боље позиционирање домаћих извозника.

Ји Ганг, гувернер Народне банке Кине, тим поводом је у уторак изјавио да јуан остаје у основи стабилан на, како је навео, разумном и уравнотеженом нивоу, те да централна банка прати збивања на тржишту страних валута.

[/restrict]