Почетна / Уводник / КАРАКТЕР И ДУГОВИ

КАРАКТЕР И ДУГОВИ

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

У сусрет времену у којем ће се тек ломити копља око титуле „стварног победника“ самита Путин–Трамп, у Србији поводом овог догађаја постају важни одговори на недоумице: да ли је амерички председник, како се понегде тврди, опозвао Хладни рат 2, или је истини ближа опаска америчких коментатора блиских тамошњим неоконзервативцима: Трампу недостаје политички капитал за било какву драматичну промену! Питање је, наиме, да ли самит у Хелсинкију даје довољно материјала на врху, како би се нижерангирани руски и амерички званичници упустили у дијалог и дискусију (Николас Гвоздев). Ако ова запажања вреде, следи и остало што наводи ово мрзовољно перо, а што је за Србију посредно и те како битно: Сједињене Државе се не повлаче из Европе, нити је Трамп прибегао било каквом „Јалта 2“ моделу у коме би признао некакву руску сферу утицаја у Источној Европи.

Можда не као равнотежу цитираном гледишту (именујући самит као „ћорсокак“, ово становиште заговара непроменљивост поретка на шаховској табли на којој је заувек немогућа нормализација руско-америчких односа), али свакако као респектабилну другачију перспективу овде треба указати на виђење које о сусрету најмоћнијих глобалних политичких актера даје еминентни коментатор и политичар Патрик Бјукенен. Разматрајући Трампове исказе из Хелсинкија, он дословно каже: „Многе Путинове акције које осуђујемо су заправо реакције на оно што смо ми чинили. Русија је анектирала Крим без капи крви. А нису ли САД бомбардовале Србију 78 дана како би натерале Београд да преда колевку своје нације – покрајину Косово? Како је то било моралније од онога што је Путин учинио на Криму?“

Разуме се да ово не значи да Србија већ има своје лобисте међу независним гласовима upper class америчке политичке сцене, али је изузетно важно то што се Бјукененово гледиште складно уклапа у тврдње најцитиранијег и незванично најутицајнијег интелектуалца Запада Ноама Чомског. Подсетимо, Чомски је у својој скоро штампаној књизи Југославија – мир, рат, распад (о којој је било детаљних речи у претходна два броја Печата) поводом НАТО агресије категорички устврдио да главни проблем Запада није било тек неодговорно политичко блебетање Била Клинтона и Тонија Блера него да је НАТО бомбардовање у случају Косово било „невероватно важан догађај за америчке интелектуалце“, те да су „деведесете биле вероватно најнижа тачка у интелектуалној историји Запада, не само у САД него и у Француској и Британији“. Филозоф је потом закључио и да је „све то изгледало као стрип који имитира сатиру о стаљинизму“.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *