КАНГ ЈУВЕЈ У БЕОГРАДУ (1908–2018)

СТО ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ПОСЕТЕ ЗНАМЕНИТОГ КИНЕСКОГ РЕФОРМАТОРА СРБИЈИ

Угледни гост забележио је да Срби имају снажно осећање националне припадности и да се питање наследства престола понекад решава преносом на брата, што су, по њему, Кинези могли да науче од Срба

Београд, уторак, 21. јул 1908. године. „Политика“ извештава да је младотурски покрет Србију затекао збуњену. Арнаути у Прешеву, Куманову и Гњилану од народа траже десетак. Управо је откривено да је једна жена у лебанском срезу, уз помоћ зета, убијала своје мужеве. Бранислав Нушић се јавља из Солуна, описујући најновија дешавања у Турској. Лист тврди да је бањалучка завера измишљена. Краљ Петар се спрема да отпутује у бању Феслау близу Беча. Летња јара сменила је мирис липа у престоници. Све указује на скору Анексиону кризу, али је на улици ретко ко слути.
Мистериозна тунгуска експлозија тек што се догодила. За пет дана биће основан ФБИ. Руси у Риги граде прву фабрику аутомобила. Зграда данашњег хотела „Москва“ недавно је отворена. Милован Глишић је зимус уснуо на Бонинову. Хенри Форд ће за коју недељу покренути производњу легендарног „Модела Т“. Нешто раније убијени су португалски краљ Карло I и његов најстарији син Луис Филипе. Температура је у порасту, лепа епоха (La Belle Époque) полако губи свој китњасти дах.
Око 11 часова, из правца Будимпеште, у српску престоницу аутомобилом стиже први Кинез.
[restrict]

ЖУТА РЕКА ЈЕ МЕЊАЛА КОРИТО Био је то знаменити мислилац и реформатор Канг Јувеј (Kang Youvei, 1858–1927). Пут од око 400 километара превалио је за десетак часова.
Србија Петра I Карађорђевића за њега је, сасвим сигурно, представљала европско остварење његових политичких тежњи. Краљевина Србија је 1903. вратила на снагу либерални устав, првобитно донет 1888. године, писан по узору на белгијски. Петар Карађорђевић је, притом, као поштовалац слобода и уставности, превео на српски језик спис О слободи Џона Стјуарта Мила.
Канг Јувеј се залагао за успостављање уставне монархије која би, спајајући модерно и традиционално, омогућила Кини да се уздигне. У Београду се задржао свега неколико дана и продужио пут Софије, Румуније и Цариграда.
Откуд велики кинески мислилац и реформатор у Србији, на Балкану?
До почетка XIX века Кина је била највећи светски извозник. Чај, свила, фини памучни и други производи плавили су европска тржишта. У Европи се понављала ситуација већ забележена у старом Риму.
Римљани су Кинезе називали Сересима, људима свиле који живе испод Сунца. Кинези су стари Рим, односно њима знане области империје на Блиском истоку, посебно у Сирији, из које су им долазили несторијанци, називали Даћин. Због прекомерне потрошње римски сенат је расправљао о увозу свиле и бранио мушкарцима да је носе.
Велика Британија је, праћена другим силама, учинила све да неповољан спољнотрговински биланс преокрене у своју корист, о чему смо у „Печату“ писали недавно. Након два опијумска рата, одузимања Хонгконга, низа војних интервенција и узурпације кинеског приобаља, Кина је била принуђена да увози опијум. Крајем XIX века увоз опијума чинио је тридесетак одсто укупног кинеског увоза. У исто време Кина је поражена у Првом кинеско-капанском рату (1894–1895). Њена државна каса и привреда масакриране су наметнутим ратним репарацијама, углавном у сребру.
У унутрашњости Кине бесне побуне Тајпинга, Нијана и боксера против централне власти и странаца. Кинеске провинције погађају велике природне катастрофе и непогоде. Поплаве уништавају шире подручје Жуте реке и реке Јангце. Ток Жуте реке чак мења корито. За обилним поплавама уследиле су суше. Нарочито су биле погођене провинције Шандунг, Хенан и Хебеј. Само од 1876. до 1879. године суше су однеле више милиона живота. Неки истраживачи помињу 13 милиона страдалих.
Усред политичког и привредног хаоса, група кинеских интелектуалаца млађе генерације, окупљена око Канга Јувеја, покушава да спроведе реформе. Покушај консолидације посрнуле империје одиграо се 1898. године и назван је сто дана реформи. Цар Гуанг Су подржао је намеру реформатора да у Кини успоставе уставну монархију по угледу на искуство Јапана.
Међу бројним мерама које су проглашене било је јачање војске, успостављање нових критеријума и стандарда у систему испита за пријем у државну службу, развој трговине и индустрије, унапређење локалне самоуправе и отварање модерног универзитета у Пекингу и других савремених школа.
Ово родољубиво прегнуће, међутим, наишло је на снажан отпор кинеских конзервативаца и утицајне принцезе Циси. Окончано је 20. септембра 1898. године утамничењем цара. Канг Јувеј је осуђен на „лингчи“ (lingchi – смрт хиљаду резова), спору смрт која наступа након више стотина мањих резова ножем или неким другим сечивом.
Успева да избегне хапшење и са Љангом Ћичаом бежи у Јапан, одакле одлази у Канаду, обилази Кинезе у расејању и оснива Удружење за реформу Кине (Zhongguo Weixinhui), познато и као Удружење за спас императора. Удружење ће 1907. године постати Уставна партија. Власти династије Ћинг погубиле су шесторицу реформатора, међу којима је био брат Канга Јувеја.
Путујући по свету и упознајући га из прве руке, Канг Јувеј се обрео у Србији, као први Кинез чија је посета нашој земљи забележена.

„НИСАМ ВИДЕО ПРЕСТОНИЦУ КАО ШТО ЈЕ БЕОГРАД“ Током боравка у Београду Канг Јувеј је забележио да никада није видео такву престоницу, на самој граници моћног Аустроугарског царства. Бележи да су београдске улице чисте, са цвећем и зеленилом уоколо.
Стари римски бунар унутар Калемегданске тврђаве из XVIII века доживео је као суморно и језиво место, напоменувши да у Кини не постоји ништа што може да упореди с њим.
Као сваки просвећен човек, доста простора поклања сличностима Србије и Кине, занемарујући очигледне разлике. Православне цркве подсећале су га на кинеске домове предака, а дуга плава одела Срба, са прорезима, на одећу Кинеза. Пурпурноплава одећа деце у Србији подсећала су га на ношњу једне од кинеских народности. Музеј у Београду из неког разлога, достојног Милоша Црњанског и његовог суматризма, повезивао је са музејима Камбоџе и Јаве.
Пијаца му је такође била слична кинеским тржницама, због редова између тезги прекривених надстрешницама.
Бараке у касарни наше војске биле су му сличне кинеским. Записује да Срби поседују снажно осећање националне припадности и да шестина становништва носи униформу. За њега је Србија војничка земља. Канг Јувеј даље бележи да српска војска снажно подржава краља, али се чуди да краљ обитава у двору који, по њему, има слабу заштиту, за разлику од Забрањеног града у Пекингу.
За Канга Јувеја било је упечатљиво што се питање наследства српске круне понекад решава преносом власти на брата, што би, како је навео, Кинези могли да науче од Срба.
Боравећи у Београду Канг Јувеј је констатовао да избор владајућих породица из народа, што је био случај са обе династије у Србији, доприноси распламсавању унутрашњих нетрпељивости, трзавица и борби.
„Зато су Румунија и Бугарска поздравиле устоличења страних краљева“, пише у његовој белешци.
Без устручавања наводи да је краљ Петар I Карађорђевић дао тајни налог за убиство свог претходника, Александра I Обреновића и краљице Драге. Своје уверење образлаже чињеницом да нико од извршилаца атентата на последње Обреновиће није кажњен.
Канг даље бележи да порески приходи у Србији износе 86 милиона динара, што је било око 30 милиона љанга у Кини, али наводи да тај порез убира држава која има свега милион становника, те да ови због тога сигурно много пате. Давао је одсечне оцене стања у Србији, уносећи у своје белешке и понеку нехотичну грешку, насталу свакако због кратког боравка у Србији.
На крају своје посете Београду Канг Јувеј бележи да је пут до Софије, његовог следећег одредишта, дуг око 380 километара и да је потребно око 12 часова да би се прешао аутомобилом, по цени од 50 динара.
„Политика“ нажалост није забележила посету Канга Јувеја Београду и Србији. Та чињеница не умањује важност ове посете. Прилика је да ове године у Србији, када на сваком кораку срећемо кинеске туристе и бележимо све чешће посете на државном и привредном нивоу, на достојан начин обележимо 110. годишњицу боравка првог Кинеза у нашој земљи, тим пре што су две земље досегле највиши степен привредних и политичких односа.

ЗНАЧАЈАН МИСЛИЛАЦ УПРКОС КОНТРОВЕРЗАМА
Канг Јувеј је рођен у округу Нанхај, у провинцији Гуангдунг, на југу Кине. Упркос извесним контроверзама његовог најзначајнијег дела Da Tongshu, које се преводи као Књига великог јединства, он је један од најважнијих кинеских мислилаца XX века. Уз све доприносе, Канг Јувеј се сматра првим заговорником женских слобода у модерној Кини. Преминуо је, по повратку у Кину, у својој кући у Ћингдау, у провинцији Шандунг.

СУПРОТСТАВЉЕН СУН ЈАТСЕНУ
Након повратка у Кину 1913. године супротставио се Сун Јатсену и његовим тежњама да успостави републику, подржавајући рестаурацију династије Ћинг и позивајући на очување кинеског наслеђа. Поред теоријских радова и путописа, Канг Јувеј је оставио збирку песама, а остао је упамћен и као врстан калиграф.

РАНИ ДОПРИНОСИ ДРУШТВЕНИМ РЕФОРМАМА
Кангов први покушај доприноса кинеским друштвеним реформама догодио се 1883. године, када је у свом селу покушао да укине обичај повезивања стопала женама. Његови планови за спас Кине поднети су 1888. двору Ћинга, али су били игнорисани. Он је потом, 1890. године, отворио школу у данашњем Гуангџоу (Кантон). Залагао се за обнову прочишћеног конфучијанског учења. Његова тумачења конфучијског учења и истраживања древних списа инспирисала су савремена преиспитивања кинеске прошлости.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *