Џамијска рута

Ко је с турском владом договорио преусмјеравање мигрантског таласа у слијепу улицу тамног вилајета?

Због свог географског положаја Босна и Херцеговина није на путу миграцијских кретања особа из источноевропских и азијских земаља према развијеним земљама ЕУ. БиХ није перспективан избор и није никоме интересантна, чак ни домаћем становништву.

ИЗА БУКЕ ПРИВИДНИХ ОПТУЖБИ Актуелна избјегличка криза с Блиског истока, међутим, не датира само од ове године већ неколико година уназад, али су избјеглице углавном користиле руте преко Грчке, Италије и мањим дијелом Шпаније и нису се кретале у овако израженом броју.
Данас је Република Турска прва земља у свијету по броју примљених избјеглица из ратом захваћених подручја, али и економских миграната. Процјењује се да их је око три до четири милиона и она је полазна тачка свих, практично договорених миграција према БиХ.
Све процјене и анализе европских агенција, посебно Фронтекса (Агенција за контролу спољних граница ЕУ), упућивале су на растући проблем миграција, али нико није сматрао да ће избјеглички талас кренути пут Босне и Херцеговине јер би се тим уласком мигранти удаљили од наводног циља који представљају богате земље Европске уније.
У свијести већине западњака историја Босне и Херцеговине и етно-религијских односа у њој, у најбољем случају, представља само гомилу неодређених појмова, бескорисних сазнања и пропагандистички креираних флоскула и парола, обликованих у рату за потребе обавјештајног, војног и економског похода развијених западних земаља на Балкан, од америчке, британске, њемачке и француске штампе и њихових електронских медија. У западној јавности тај поход је правдан потребом наставка обрачуна са „Црвеном империјом СССР“, Русијом и комунизмом инспирисаном диктатуром у Србији, нарочито.
Савремене идеолошке представе о „руској пријетњи“, и наводно активној улози српског народа у њој, постале су, за западне владе и медије, згодан начин да се идентификују различите политике и групе као деструктивне, а да се, истовремено, екстремистички режим у Сарајеву амнестира унапред од фундаментализма и подршке терористичким групама.
Тако је занемарена и специјална операција пребацивања војника Ал Нусре, Ал Каиде и Исламске државе из Турске према границама Европске уније, која је изведена уз буку привидних оптужби и прозивки због наводне неспремности за тзв. мигрантски талас.

[restrict]

ИВАНОВИЋЕВ МУЋАК Важан аспект промјене вјерске и безбједносне ситуације у БиХ и у Европи загушен је самооптуживањем министра безбједности Драгана Мектића о наводним пропустима због којих организовани криминал проводи операцију трговине људима великих размјера.
На локалном плану, ова радикална исламистичка структура, војници без утврђеног идентитета постају сложени механизам притиска на хришћанско друштво у цјелини.
Насељавање Арапа по Сарајеву у вези је са организовањем вехабијских насеља (њих 64), изградњом параџемата (њих 22), заташкавањем терористичких напада у Зворнику и Рајловцу (Сарајево), убиством полицајаца и војника те контраобавјештајном помоћи џихадистима у току одласка на авганистанско-ирачко-сиријско ратиште и стварањем услова за њихов некажњени повратак у БиХ. На крају су са турском владом договорили преусмјеравање мигрантског таласа у слијепу улицу тамног вилајета.
А када су кренули мигранти, у групама и таласима, Драган Мектић је у маниру бахатог бирократе, илегалне мигранте послао Хрватима у азилантски центар да би у створеној конфузији прикрио младе Пакистанце и Арапе, безбједносно ризичне, подшишане и обријане борце поражених терористичких организација у бјекству и омогућио им попуњавање изгубљених потенцијала на Балкану.
Свакако, има ту и сиротиње и људи који бјеже од рата, али они скупа пре свега представљају велики безбједносни проблем па тек онда хуманитарно питање. Ипак, хиљаде њих долази у тренутку када Република Српска више нема војску која би бранила њене границе и нема своју обавјештајну службу која би пратила, прикупила и анализирала важне информације везане за њену државну безбједност.
Тај одговорни посао би у име уставног поретка требало да води недејтонска, практично и суштински антиуставна, Обавјештајно-безбједносна агенција ОБА/ОСА, коју води ноторни „исламиста-магационер“ (како га је назвао моћни медијски систем „Аваз“) а у свему га слиједи и његову вољу имплементира на Републику Српску и све Србе у БиХ „Иванићев мућак“ Трифко Буха. Ова антидејтонска обавјештајна служба је одговорна за прикривање информација везаних за терористичке акције радикалних вехабија у Зворнику и Сарајеву (Рајловцу, 2015. године) у којима су убијени један полицајац и два војника а неколико полицајаца рањено – нико није кажњен, нити је било било какве озбиљније кривичне истраге.

ЧАРШИЈСКИ СЛУГА ЈЕ УВЕК СЛУГА Управо зато мигрантски удар на БиХ је најпре наставак притиска на Србе и Хрвате.
Тај систем сталног притиска на друштво под кринком позиције хуманости и специфичног патриотизма који се бори против сецесионизма и деструкције земље, годинама је грађен у Сарајеву, стварајући објективне услове за ненасилну „идеолошку одмазду“, у виду оправданих захтијева за поштовањем колективних етничких и појединачних људских права с циљем увлачења пљачкашке, чаршијске руке у џепове Хрвата и Срба, али и Бошњака са периферије. Јасно је да су сви народи и грађани експлоатисани од тог Сарајева и да је прича о национализму оних других обична идеолошка магла, научена по лоповским кулоарима и подрумима Запада; у разним рупама и на мјестима гдје су се скривали од страхота протеклог рата који су спремни дочекали.
Од памтивјека, јавном, сарајевском сценом марширају многи политички магарци и слуге сваког политичког система; „од Кулина бана и добријех дана“ до Османске Турске; Аустроугарске, Краљевине Југославије па онда ендехазије и силних усташлука -несташлука, „ханџар дивизије“, до Тита и Алије. Увијек је чаршијски слуга био само слуга.
Наука је то давно препознала и дефинисала у форми социолошке дијагнозе: када су неке заједнице дуго времена изложене експлоатацији, то код њих ствара жељу за осветом, која је – ма колико психотична, погрешна и глупа била – разумљива. Како бисмо схватили шта је заправо узрок те психозе која фрустриране заједнице гура у екстремизам и наводи да пожеле „убијати, убијати, убијати“, довољно је само пажљиво посматрати такве заједнице.
У начелу, сваки терор, па и онај политички, увијек је: намјеран, свјестан, организован, прорачунат, смишљено проведен. Такво значење има и терор лажног хуманизма, пропагандних флоскула и цивилизацијске одговорности која ефикасно паралише сваку рационалну безбједносну мјеру и акцију у вези са џихадистичко-мигрантским таласом.
Тај мигрантски удар на БиХ започео је 14. 5. 2108, када су на „Састанку координационог тјела за мигрантску кризу“ утврђене, проглашене и накнадном одлуком Савјета министара у примјену уведене ванредне мјере, које су подржали „сви присутни“: сви министри у Савјету министара и директори агенција и служби у оквиру заједничких институција које су задужене за примјену закона у овим областима.
На том „Састанку у вези са мигрантском кризом“, који је сазвао Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара, присуствовали су министри и замјеници у ресорним министарствима, омбудсмани БиХ, представници Граничне полиције, Службе за послове са странцима и амбасадор САД Морен Кормак (?).
„Желимо да задржимо хумани однос према мигрантима, затим да сачувамо аспект сигурности и наставићемо дјеловати у складу са законима БиХ, смјерницама и стандардима међународних конвенција чији смо потписници. Те три одреднице биће кључна дефиниција нашег даљњег дјеловања“, изјавио је предсједавајући Вијећа министара БиХ Денис Звиздић након састанка Координационог тијела за питање миграција у БиХ. Додао је и да је састанак био консултантски, те да су припремили акционе и друге планове, који ће сутра бити усвојени на Вијећу министара, са прецизним активностима, носиоцима и роковима за њихову реализацију. 
Министар безбједности Драган Мектић је казао да је ова мигрантска криза сложена и компликованија по свом начину како се одвија у поређењу са кризом из 2104. године, те додао да се сада ради „о илегалним групама које иду од Турске, Грчке, преко Албаније, Црне Горе, Србије и долазе у БиХ. Криза расте на интензитету и она је компликованија јер су у структури тих миграната особе рањивог карактера, малољетници без пратње, породице, па се стога морате и различито односити према њима“.   

ВРАТА ОД САЛАКОВЦА Министарка за људска права и избјеглице Семиха Боровац изјавила је да ће на сједници Вијећа министара то министарство понудити да се врата избјегличког центра у Салаковцу отворе за мигранте, у првом реду за породице са дјецом и дјецу без родитељског старања. Додала је да ће понудити да се овај избјеглички центар претвори у привремени центар за тражиоце азила. Министарка је најавила да ће БиХ активирати Фонд за мигранте којем је приступила крајем 2016. године и повући значајна средства из овог фонда. 
Директор Службе за послове са странцима Слободан Ујић рекао је да је ова служба у стању да региструје све илегалне мигранте. Ипак још увијек није објаснио зашто то није и како се десило да штићени објекат са серверима и базом података о мигрантима буде угрожен кишом која је пала прије неки дан.
Истина је да никакви подаци нису ни постојали, нити су прикупљане информације о мигрантима. Зато се на овај начин уништавају трагови организоване мигрантске завјере. Та привидна и лажна хуманост, брига о људима, као потврда лојалности Бакиру Изетбеговићу, коју су ови прекршиоци закона испољили занемарује прописе, пре свега члан 15 Закона о странцима по коме странац може пријећи државну границу БиХ с важећом путном исправом само на граничним пријелазима отвореним за међународни саобраћај и у вријеме када гранични пријелаз ради. Датумом уласка сматра се први дан боравка на територији БиХ, а датумом изласка сматра се посљедњи дан боравка на територији БиХ. Друго, странац може ући у БиХ ако има важећу путовницу или други идентификацијски документ који може користити за улазак у БиХ чије је важење најмање три мјесеца дуже од намјераваног датума одласка с територије БиХ и који је издат у посљедњих десет година или је издат с роком важења трајно.
Остале услове за улазак у БиХ регулише одредба члана 19 Закона о странцима.
„Консултативни састанци“, координације и разна реферисања о проблему миграција, прошле седмице у јавност су избацили бројке путем карикатуралног министра безбједности Драгана Мектића који је 31. маја 2018. рекао и то: „У БиХ од почетка 2018. године до данас ушло 5.116 нелегалних миграната, 4.526 исказало је намјеру за подношење захтјева за азил, а 475 миграната већ је поднијело захтјев за азил.“
Да преведемо ову мудролију министра Мектића, везану за „исказану намјеру цјелокупног таласа илегалних миграната, њих 4.526 се изјаснило за подношење захтијева за азил“.

БиХ КАО ТРОЈАНСКИ КОЊ С обзиром на то да у пракси и закону постоји „исказивање намјере странца утврђеног идентитета“ које важи само 15 дана а да ова је врста намјере ништавна јер идентитет ових лица уопште није утврђен, то значи да је Служба за послове са странцима, по политичким налозима Бакира Изетбеговића и Драгана Мектића, потпуно незаконито и криминално, у азилантским центрима покушала да од илегалних миграната направи азиланте, тако што је свима подијелила формуларе и обрасце Захтијева за азил. Десет посто лица је тај формулар потписало да би и остало у Босни и Херцеговини а сви остали ће потписати само ако се увјере да су дошли у „Тамни вилајет“ из кога нема излаза и да су границе Европе чврсто затворене за мигранте као и за држављане БиХ. 
Драган Мектић је 6. 6. 2018. са још једног консултативног састанка информисао јавност у земљи да је укупни број илегалних миграната порастао на 5.600 лица, а његов замјеник Мијо Крешић само пет минута послије је изјавио да их је више од 6.000.
Захваљујући том приступу организовано је „погрешно скретање миграната“ уз помоћ разних Мектића и Буха који већ данас оперишу са бројком од „више од 7.000 миграната“. Тако је Сарајево организовало привидну кризу како би џихадисти просто нестали на унутрашњој „Џамијској рути“, притајили се у БиХ те у будућности као „пробуђени спавачи“ представљали центар за организовање субверзивних и терористичких акција у Европи.
Иако су најугроженије државе у региону „Западног Балкана“, ипак крајња мета овог субверзивног напада је Европска унија, те неке западне земље, бивши партнери Сједињених Америчких Држава који су својим односом према међународној трговини, Кини, Русији и Ирану озбиљно угрозили геополитичке интересе Американаца у Европи.
Босна и Херцеговина је тако још једном прихватила улогу „Тројанског коња“ у рушењу мира и стабилности саме себе, али и цјелог европског континента: својим најјачим оружјем: међународним тероризмом и мрежом коју гради и његује већ три деценије.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *