Др Велимир Абрамовић: Мисија белог човека је истекла

Док смо се ми Европљани, Енглези и Американци наслађивали својом материјалистичком супериорношћу, Русија је заједно са осталим великим народима, Кинезима и Индијцима, освојила планету на нов, а заправо најстарији езотеријски начин

Разговарала Биљана Ђоровић Фотографије ЛИЧНА АРХИВА

Проф. др Велимир Абрамовић недавно се вратио из Кине са привредног сајма у Нингбоу где је представио „Тесла воду“, прву електричну воду на свету. Посету Кини Абрамовић сматра изузетном јер је „означила нову еру односа наша два народа – почетак заједничког преображаја у правцу теслијанске научне духовности новог планетарног друштва“. Са професором Абрамовићем разговарамо о месту и улози Кине у новом светском поретку,  али и о климатском рату у Србији, „чишћењу“ његове рођене сестре, чувене Марине Абрамовић…

Професоре Абрамовићу, недавно сте боравили у Кини?

Посета Шангају и Нингбоу била је научно-религијског карактера. Кина је земља у којој су одувек царске и световне власти господариле свештенством. Али високо се ценила и дословно спроводила мудрост филозофско-политичког саветника Конфуција (Конфучије или Конфуције није био само саветник; он је за Кинезе кунг – учитељ у најширем смислу) и природна религиозност оличена у таоизму Лао Цеа. Једино је кинеска култура дозволила непосредну примену небеских начела у свакодневној политичкој пракси. Таоистичко мандаринско тајно друштво Бели лотос, војно – Црвени Тонг и економско – Зелени змај одредили су хиљаде година кинеске историје, да не спомињемо Шаолин манастире који су светски центри савремене кинеске обавештајне службе. У Кини је високо развијана свест о информационим технологијама једноставно због тога што је Кина више од било које друге нације – користи и производи. У Кини је практично већ укинут папирни новац и заменио га је Кју ар код на мобилном телефону који је потпуно персонализован – активира се отиском прста. Кју ар код садржи све личне податке, њим се врши и плаћање. На овај начин крађа је обесмишљена јер нарочито млади људи при себи имају само телефон, ништа им друго за функционисање у граду није потребно, не носе новчанике, картице, не морају да памте лозинке… Ако изгубе телефон, с обзиром на то да се он активира отиском прста, сви им одмах тај телефон враћају, јер је иначе неупотребљив. Милијарда и по људи одвикава се од бриге о новцу, заиста импресиван корак у правцу теслијанског технолошког комунизма. 

На привредни сајам у Нингбоу донели смо „Тесла воду“, прву електричну воду на свету, ако изузмемо кишу кадa севају муње. Али истина је да електровода никада пре и нигде није била у радњама, флаширана за пиће. Идеја је потекла из Теслиног интервјуа из 1920, у коме на питање да ли конзумира алкохол, Тесла одговара да је алкохол у малим количинама – лек, али да би они који га прекомерно узимају требало вотку да третирају његовим високофреквентним струјама, како не би имали мамурлук. Вотка је 60% вода и 40% алкохол… Ми смо наелектрисали само воду. Тесла електровода у Кини има све шансе да замени кока-колу, јер поседује чаробна својства, а не садржи ни ортофосфорну киселину, ни штетне дисахаридне и полисахаридне беле шећере.

У Кини сте упознали професора Стива Лоуа, аутора једне од ретких у Кини преведених и објављених књига о Тесли. Представите нам професора Лоуа и значајне планове које сте с њим направили.

Објављена је Теслина аутобиографија, а као ауторско дело једино књига професора Лоуа. Нису хтели да преводе Американце и Енглезе, па чак ни Русе. Професор Лоу држи катедру еколошких студија на универзитетима у Пекингу и Шангају. За нашег научника се професионално заинтересовао због Теслине идеје слободне и чисте енергије из окружења, електромагнетске енергије из јоносфере која се може рециклирати кроз земљу и користити без конверзије, тако да не мења облик пре коришћења, што је нужно код фосилних горива. Теслина резонантна технологија у енергетици испуњава кинески идеал очувања природе уз максимални развој техничке друштвене базе.

Након разговора о заједничкој будућности Кине, Србије и човечанства, професор Лоу ми је предложио да коауторски напишемо књигу о Тесли, посебно наглашавајући перспективу теслијанске цивилизације, која се у Кини увелико спонтано развија, као и архисрпску мисаону матрицу, која спаја природни српски ум Винчанске културе са Теслином природно хармоничном технологијом, то јест науком и техником усклађеном са природним поретком ствари. Наравно, Србин овде није схваћен етнички него духовно, другим речима – и духовни брат Кинез, и духовна сестра Кинескиња, ако су теслијанци, онда су и Срби. Ово важи и за Албанце и за Хрвате на које теслијанство делује духовно и душевно исцељујуће тако да својевољно с одушевљењем напуштају католицизам и национализам, прелазе у нову духовно-научну веру и од непријатеља постају пријатељи, а од пријатеља – сарадници. Овде посебно морам да истакнем да је хиерос логос, свети закон духа нове науке посебно близак исламу јер се поклапа са одсуством било какве чулне представе Алаха, и не само да је велики споменик Тесли подигнут у Бакуу, главном граду Азербејџана, него се у организацији Азербејџана спрема и велико путовање Теслине изложбе у 36 исламских земаља.

Кина је један од стожера новог светског поретка. Укидање новца и људског рада, увођење вештачке интелигенције и роботике је, по речима водећих глобалиста и научника који су усмеравани у њиховој матрици, пут за нестанак људског рода. Човек је, по речима које можемо чути на свим био-технолошким конференцијама које се учестало одржавају на Западу, „застарео“ и треба да ишчезне (као некадашњи дивљак) како не би својим присуством оптерећивао сужену планету. Какви су ваши увиди о пореклу ових планова? Има ли Кина улогу у њиховом спровођењу?

Да почнем разјашњење од краја: велики мистик Гурђијев, један од источних учитеља који су пре светских ратова у 20. веку безуспешно долазили покушавајући да уразуме Запад (Хелена Блавацка, Свами Вивекананда, Рабиндранат Тагоре, Распућин…), тај дубоки прави мистик Гурђијев рекао је: „Срео сам многе наводно мудре и учене западњаке, уметнике, научнике, политичаре, филозофе … али нико од њих појма није имао шта је то Азија нити је уопште и наслућивао тајну моћ Азије и њених људи…“  Азија има много нивоа, а белој раси – изузимајући Русе који су давно усвојили древни азијски код власти и управљања – позната је само површина збивања, азијско историјско позориште за „белце“: Октобарска револуција, Кинеска револуција, Кинеска културна револуција, Вијетнамски рат, са главним глумцима као што су Џоу Енлај, Денг Сјаопинг, Лењин, Ким Ил Сунг, Хо Ши Мин… Кад сам сазнао да је Мао Цедунг изучавао марксистичку филозофију на истуреном одељењу Јелског универзитета у Шангају и да му је мајка била будисткиња (његова мајка Вен Ћимеј до 14. године похађала је будистичку школу за сиромашне девојчице, а читав њихов крај је био „будистички“, односно пун будистичких храмова и споменика), као што је и код његовог колеге Стаљина мајка била монахиња у православном манастиру, слика се сложила у димну завесу коју азијска друштва непрестано бацају у очи аналитичном и због тога приглупом и уображеном западном човеку. Све су нас слагали о 100 година њихове наводне револуционарне самодеструкције… Док смо се ми Европљани, Енглези и Американци наслађивали својом материјалистичком супериорношћу, Русија је заједно са осталим великим народима, Кинезима и Индијцима, освојила планету на нов, а заправо најстарији езотеријски начин. Не влада се више из градова, ни из Лондона, ни Париза, ни Вашингтона, ни Пекинга, ни Москве… Влада се из дифузне мреже индивидуалних филозофа природне моћи, сродних по идејама, а прикључених на космолошке механизме екстрасензорне перцепције. То су планери ван система, слободни нови научни монаси и мислиоци истинске нове вере.

Оно мрачно што сте тачно навели само је западњачка пропаганда уништења других народа, а заправо се ради о самоубилачком акту белог човека, чија мисија је истекла. Последња зрнца песка у клепсидри западне цивилизације клизе у бездан времена и стварају мрклу ноћ – менталну тмину непрозирну на универзитетима, у ЦЕРН-у, у псеудодемократским парламентима, у домовима – и онима који воде „параде поноса“ и онима који им се оштро противе… А Азија светли, блешти све јаче и јаче… Из комунистичког атеизма кинеско друштво прелази у Теслин технолошки комунизам и усваја научну духовност, а то је астрални домен где ће се срести са Индијом, која управо ових дана заједно са српском поштом штампа поштанску марку ТЕСЛА–ВИВЕКАНАНДА, сусрет Истока и Запада, почетак новог доба, које живимо ми данас.

Занимљиве су активности и само постојање „Српско-корејског информатичко приступног центра“ при Министарству државне управе и локалне самоуправе. У објашњењима активности које спроводе корејски стручњаци наводи се да су они ту како би помогли да се превазиђе „дигитални јаз“. Због чега су корејски стручњаци одређени за увођење инфраструктуре за успостављање и функционисање електронског система у Србији?

Да би се разумљиво одговорило на ово питање, морају се знати светске политичке премисе из којих ова ситуација логично следи:

  1. Руси су одлучили да Србију у целини предају Кинезима на фину обраду. Разлог за ту руску тајну одлуку је убедљива аргументација реформатора америчког школства и шефа катедре за педагогију Њујоршког универзитета, антрополога Павла Ранкова Радосављевића, који је 1939. године објавио чланак „О духовној и душевној сличности српског и кинеског народа“.
  2. Ми овде градимо авангардни модел за планетарно уједињење и духовно смо далеко одмакли, али практично заостајемо и то треба убрзати.
  3. Америка, с обзиром на то да је дужна Кини, уместо да врати дуг у злату и новцу, дала је Јужну Кореју Северној и намирила дуг. То је договор Трампа са савременим Ким Ил Сунгом у Сингапуру, његовим унуком.
  4. Северна, а сад и Јужна Кореја су под доминацијом Кине, која је добила Србију за стратешког партнера у Европи.
  5. Енглеска обавештајна служба за иностранство, МИ6, прво је поклонила нашем судском систему на стотине компјутера, како би контролисала судство и тужилаштво, а сада је довела МИ6 Јужнокорејце да заврше посао на терену по локалним самоуправама.
  6. И најзад треба знати и то да су Енглези на Балкану традиционално јаки, још од лорда Бајрона, Риге од Фере, Карађорђа (члан Хетерије) и Милоша Обреновића, који је довео енглеског пуковника Хоџиса за првог страног посланика у Србију, чиме је Србија објавила рат Русији. И знамо шта је било са Обреновићима. Данас није промењена ситуација и на челу наше државе налази се не директно Тони Блер него његов послушни ученик.

То су основне премисе из којих као нормално следи да „енглески Корејци“ могу да контролишу информатички систем српске локалне самоуправе.

Климатски ратови бесне планетом. Програми глобалног климатског инжењеринга/управљања соларним зрачењем узрокују климатски хаос и катастрофе по животну средину и читаву мрежу живота, и настављају да изазивају опасност на планети Земљи упркос „званичном порицању“ ових текућих програма. Да ли је Никола Тесла био свестан опасности којој ће човечанство бити изложено захваљујући његовим открићима и патентима?

Никола Тесла је 1899. године, први пут у доступној научној историји, произвео кишу у лабораторији и тако почео програм климатске контроле. Намеравао је да ублажи постојеће климатске услове у пустињама, мочварама, за време сушних и претерано кишних периода, града и непогода… Одмах је увидео да се фреквентни спектар атмосфере поклапа са спектром рада централног нервног система човека. „У шкработинама електромагнетских пражњења – открио сам Ум!“, писао је из Колорадо Спрингса. 

Био је свестан опасности злоупотребе свог моћног открића и зато је инсистирао на увођењу етичких принципа у научни рад, а пре свега на духовном развоју самих научника.

Научно откриће је морално неутрално. Да ли ће оно произвести дисхармонију или зло, односно хармонију или добро – зависи од начина употребе, а која опет зависи од људске субјективне намере. Нису криви ни Тесла за ХААРП, ни Енрико Ферми који је 1931. у Риму извео ланчану реакцију атома урана, него је крив Труман који наређује: Баците атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки! 

Последње стање климатских прилика у Србији представља основ за објективну сумњу да је Србија и у том смислу простор за спровођење великог природног експеримента на отвореном, како би се испитале могућности савременог геофизичког оружја. Шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици уручио је недавно донацију нове опреме Министарству одбране као „део пакета помоћи који ЕУ даје Србији у борби против климатских промена“. Да ли се ради о реализацији процеса стварања интегрисаног система геофизичког оружја?

Од како је Борис Тадић као југословенски министар војске потписао „научну сарадњу“ са НАТО-ом, ми Срби смо заморци, без права да утичемо на програм истраживања, на врсту и ток огледа. Од 1992. до данас на овом терену бивше Југославије испитана су на нама буквално сва постојећа тајна оружја обе светске суперсиле, и Русије и Америке. Не би ме зачудило да се наши данашњи доктори физике и физичке хемије сложе са НАТО извештајем и сложно стручно изјаве да осиромашени уранијум бачен на Србију није здравствено опасан.

Емисионе антене ХААРП-а налазе се у Мађарској, а код нас су само пасивне које бележе податке о деловању.

Прошле године су завршене и веома снажне инсталације ХААРП-а у Норвешкој, одакле се може манипулисати климом целе Европе.

Европска унија не сме да се директно брани од ХААРП-а него мора да се претвара као да за њега не зна, али  је учинила нешто друго: дала је нама на тестирање авионе са уређајима за електронску анти-ХААРП заштиту, јер ми нисмо обавезни да трпимо климатски рат, уколико то није експеримент најављен по Тадићевом уговору.

Петнаест година трајала је реконструкција Народног музеја у Београду. Како бисте прокоментарисали церемоније уприличене поводом његовог отварања и шта се, по вашим увидима, дешавало током овог дугог временског периода са музејским благом ове националне куће?

Народни музеј затворен је по налогу стручне и веома софистициране тајне групације која се од 1943. бави брисањем српског идентитета, тачније од оснивања ОЗНЕ, Одељења за заштиту народа одакле су се развиле цивилна УДБА и војни КОС. Дуготрајним затварањем музеја постигнуто је да генерације средњошколаца и студената забораве да он уопште постоји. Отворен је тек када је процењено да је изгубио значај и да нема више активну улогу у српској култури. Врло много оригиналних предмета је продато на аукцијама у ових 15 година и никакав увид у депое није извршен након одлуке о поновном отварању. Незванично, познаваоци тврде да су урађене на десетине слика, док су оригинали продати и предати, јер није све исплаћивано, много тога је морало бити и дато, на захтев оних чији се захтев не одбија.

Ваша сестра Марина Абрамовић добила је централно место у програмима новог глобалног пројекта који се односе на „културу“ у Србији. Од јесени 2019. у Музеју савремене уметности биће постављена њена ретроспективна изложба „Чистач“, у медијима пропраћена као њен повратак кући. Један од њених најчувенијих перформанса носио је наслов „Чишћење куће“. Од чега ће Србију „очистити“ Марина Абрамовић?

Не чисти Марина српску културу него „чисте“ Марину, избацују је из Америке. Разлог је Маринина глупа подршка Хилари Клинтон, коју је заједно са Леди Гагом и Подестом одиграла, као да је потпуно изгубила интуицију. Скоро сам читао Томаса Мана, роман „Др Фаустус“… Уметници су рекреатори, они склопе уговор са Ђаволом, али он је на одређени рок и када тај рок истекне … готово, напушта их демонско провиђење славе и успеха…

Марина је аутентична, талентована глумица са веома наглашеном политичком и социјалном интелигенцијом (тек сада је напуштају), која је успешно одглумила да је концептуални уметник и перформер. После свих медијских и друштвених успеха, она није у стању да превазиђе его, да се склони из илузија ума. То је у њеној аутобиографији превише видљиво и нефилозофски, непристојно наглашено. Писати о себи изношењем баналних чињеница као „мајка ме је строго држала, тукла, терорисала и није ми дозвољавала да излазим после девет сати увече“ или „муж ме није задовољавао у кревету, а онда сам случајно затруднела“ или „Абориџини су ми личили на диносауре“, или „у Београду ме не воле, јер сам успела, док су они са којима сам почела – остали губитници“ типичан је уображен малограђански поглед славног западњака на анонимне источноевропске корене.

Уметник је средство остварења своје уметничке идеје. Ако фокусира себе уместо свог дела, а то ових дана чини моја сестра, уметник издаје идеју уметности. Прошлост не постоји другачије него као поредак фотона у меморијским сликама. Свака аутобиографија је лажни, имагинарни сценарио личне прошлости, која ем не постоји ем никада није ни постојала, из једноставног разлога што је увек садашњи тренутак, стално је садашњост.

У старости, људи често митологизирају улогу своје личности, јер се боје смрти и претерано раде, када то више никоме, а посебно њима самима, није потребно.  Очигледно, она ни каријеру, ни живот не уме да заврши на искрено духован начин – отмено дистанцирана од бајки о себи, свом детињству и породици, од измишљених патњи које преувеличава, безобзирно неосетљива на много веће патње других људи, оних који су је наивно сматрали пријатељем, и – опседнута собом.

Основна вибрација њене аутобиографије је недостатак љубави за Бога и потпуно неразумевање суштине бића. Искрено, немам никакав интерес да пажљиво читам шта она каже о њој или о мени, занимају ме само идеје, а у Марининој аутобиографији их нема, а нема их одавно ни у ономе што називамо „савремена уметност“.       

БИОГРАФИЈА

Професор др Велимир Абрамовић (Београд, 1952) одбранио је докторску дисертацију „Проблем непрекидности у природној филозофији Лајбница и Бошковића“, на Универзитету Кирил и Методиј, Скопље. Од 1989. ради као професор Теорије филма на Универзитету уметности у Београду, а 1990. и као професор Концепције Времена, Простора и Материје у филозофији и природним наукама у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета Београд. Године 1992. оснива научно-филозофски часопис „Теслиана“, затим 2001. оснива приватну филозофску школу „Институт за Науку о Времену“; 2003. уредник је научног и филозофског часописа „Делфис“, Москва; 2004. постаје стални члан руског Интердисциплинарног темпоролошког семинара, Државни универзитет Ломоносов, Москва. Од 2004. до 2007. декан је Академије уметности у Београду, а 2009. објавио је монографију о Николи Тесли „Светлост која се никада не гаси“ („Православна реч, Нови Сад).
У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на Ломоносову и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, 2011. Абрамовић је одржао предавање „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална теорија релативности. Пре овог Абрамовић је на Ломоносову 2003. одржао предавање „Увод у онологију времена“, што је уједно било и прво предавање на Ломоносову икада одржано на српском језику, уз превод.

ТЕСЛА ВОДА специфична по томе што поседује ванредно високу ph вредност, флашира се у Троноши. Приликом отварања флашице, због дејства статичког електрицитета, долази до пуцкетања у пределу усана, што се кинеским потрошачима нарочито допада. Алкалност ове воде расте након отварања боце, а власници бренда се куну да делотворно разграђује молекула алкохола.
Трагом концепта – иновативна и технолошки напредна Србија – у продајном делу сајамског комплекса у Нингбоу, где се налазе сталне продавнице, осмишљен је био и павиљон који приказује резултате које је постигао Никола Тесла.

2 коментара

  1. Радуле

    И треба да г-дина Аврамовића што више зовете и питате! Заиста изузетан човек: 1968. био ултракомуниста; затим је као нешто учио, али није изучио, па следећих 20 година није снимио ни један филм, као дипломирани режисер; да би од деведесетих булазнио своје хипотезе о Тесли и на тај начин управо Теслу скрајнуо у орбиту паранауке. Врло опасан човек: никада нигде није ништа радио, некако негде стекао неки докторат, а видљиво је да ни о основама методологије нема појма. Значи, 40 година се провукао не радећи, већ паразитирајући, па сада ужива “пемзију” за ништа. По мом схватању, то је један од највећих успеха “наших” “телектуалаца”. Црногорски рај! Да, где могу да купим ненаписане књиге поштованог професора?

    16
    15
  2. Velimir Abramovic

    Dragi Radule,

    voleo bih da se sa Vama upoznam, jer Vi ste moja sušta suprotnost, radan, ozbiljan, učen i naučen…! Uzgred, 1968 godine imao sam 16 godina…i NIKADA NISAM BIOČLAN KOMUNISTIČKE PARTIJE….jedan od prvih javnih kritičara Tita…pogledati Književnu reč i Književne novine 1980 – 1984 g

    31
    7

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *