Бол у леђима

Бриселско посртање Жан-Клода Јункера повећава сумњу у веродостојност лидера Уније, јер ако нису способни да признају да је Јункер био пијан, и ако на прозаичном пијанству ЕУ главешине погине истина, намеће се питање – шта су, много важније и судбоносније, способни да нас слажу?

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Подсмех, огорченост, бес. У те три речи стају утисци са протеклог НАТО самита, одржаног у Бриселу. Друштвене мреже усијале су се од љутитих коментара грађана Европске уније, згађених над четвороминутним снимком приредбе уприличене уочи гала вечере која је требало да релаксира напетост због ултиматума америчког председника да све НАТО чланице морају да уплате по два одсто домаћег БДП-а у заједнички буџет уколико желе да остану у „клубу“. Мета свеопштег негодовања због збивања на „НАТО гала“, међутим, није био Доналд Трамп већ Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије (ЕК).

ЈУНКЕРОВО ПОСРТАЊЕ „Ако је НАТО самит био тежак за десетине присутних лидера, испоставило се да је био још кудикамо тежи за председника Европске комисије Јункера“, иронично су известили светски медији, позивајући се на „Асошијетед прес“. Испоставило се да Јункер (63) није посрнуо под тежином државничких обавеза, иако јесте посртао, буквално, на свечаности где је наочиглед високих званица и новинара губио равнотежу, тетурао се, једва ходао. Око камере је ухватило све опскурне детаље, од „спектакуларне“ Јункерове борбе да савлада два степеника која су му се испречила на путу ка главном подијуму, преко лелујања по трибини до неславног одношења са исте.

У напору да га попну на свечану трибину и смање бруку пред очима света, Јункеру су прискочили у помоћ остали државници и на смену упрли снаге да га током приредбе одрже у вертикали, од холандског премијера Марка Рутеа, преко украјинског и финског председника, до македонског премијера Зорана Заева и албанског председника владе Едија Раме. Сви су га пожртвовано придржавали, а највећи део терета је поднео Порошенко, који га је снажно држао испод пазуха док се Јункер љубио са немачком канцеларком и поздрављао са француским председником. Свој допринос дао је и Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, који је вербално асистирао Заеву и другим званицама приликом „спуштања“ Јункера низ степенице, на крају хепенинга. Ни ту није био крај бламаже, јер Јункер није био у стању да превали ни преосталих неколико метара, па су му помогли холандски премијер и Порошенко ухвативши га за руке, као мало дете.

„Јункер дошао пијан на самит НАТО-а“, „Нови блам – Јункер опет пијан“, „Јункерова борба наочиглед званица, светски лидери му прискочили у помоћ“, „Лелујавог Јункера придржавали уочи НАТО вечере“, то су новински наслови америчке, британске, немачке штампе… Чини се да нема медија који се није осврнуо на срамоту поклеклог Јункера.
[restrict]

НОЖ У ЛЕЂА Необично брутално се тим поводом са Јункером обрачунала и Словенија. Разлог што су се на Јункера обрушили државна словеначка телевизија и остали електронски медији и није необичан ако се зна да Словенија криви Јункера јер је окренуо ЕК против ње у граничном спору с Хрватском. Наиме, ЕК је, после тромесечног размишљања, 19. јуна одбила словеначки захтев да је подржи у тужби против Хрватске због кршења међународног и европског права на Европском суду у Луксембургу. Окидач за тужбу је чињеница да влада Андреја Пленковића, подржана од стране целе хрватске политике, више од годину дана одбија да имплементира пресуду арбитражног суда у Хагу који је 29. јуна лане одлучио да већи део Пиранског залива припада Словенији, оставивши Хрватску, бар на папиру, празних шака. Званична Љубљана је, пошто је Брисел обзнанио да „две државе спор око границе морају да реше између себе“, закључила да јој је Јункер у име Брисела забио нож у леђа, упркос заклињању ЕУ у поштовање владавине права.

КОЊАК ЗА ДОРУЧАК Портал „Глас Европе“ је уз снимак Јункерових вратоломија на НАТО приредби објавио твит ироничног наслова „Лидер ЕУ је поново пијан, али на ЕУ језику то зову бол у леђима“. Из дипломатских извора је процурило и да „Јункер једе коњак за доручак“, па није ни чудно што по подне није знао за себе. Европске пореске обвезнике је посебно изнервирало сазнање да је Јункер себи дозволио „неколико чаша превише“ уочи и током службених обавеза, па је постављено питање како он уопште функционише на свом радном месту? Посебно ако се зна да је још пре две године, током разговора за британски „Телеграф“, вехементно негирао да има проблема са алкохолом, а успут, док је давао интервју, слистио четири чаше шампањца! „Људима у нормалним друштвима који воле да попију доста алкохола није дозвољено да возе ауто, а ова креатура се налази на највишем положају у ЕУ, на месту шефа Европске комисије“, критичан је један бриселски дипломата.

Порузи на Јункеров рачун придружио се и првак словеначке деснице која у Европском парламенту припада управо Јункеровој, владајућој народњачкој партији. Јанез Јанша, који одлично познаје Јункера, признао је да он воли да „предубоко погледа у чашу“, а његов страначки колега Жан Махнич придружио се твитом: „Први пут чујем да постоји виски марке ’ишијас’.“

ВИСОК НИВО ПОВЕРЕЊА Ни Јункерово објашњење његовог спорног понашања није умирило страсти, напротив. „Тешко ходам. Нисам пијан. Имам ишијас. Радије бих био пијан“, покушао је да увери поданике Јункер, не показујући нимало гриже савести. Упркос „слону у излогу“ (како су новинари окарактерисали евидентно Јункерово пијанство), портпарол ЕК Маргаритис Шинас одбацио је на конференцији за новинаре, одржаној у петак, као „више него неукусне“ спекулације медија да је Јункер био под утицајем алкохола на НАТО самиту два дана раније. Скандал који је изазвао видео-снимак, на коме се види да Јункер на моменте једва долази себи, а част му спасавају други лидери, од којих су му неки буквално држали леђа да не падне, навели су немачку владу да у циљу „ублажавања штете“ и спасавања образа ЕУ изнебуха изда саопштење да „има веома висок ниво поверења“ у Јункера, који ће представљати ЕУ на трговинским преговорима у Кини, Јапану и САД у другој половини јула.

„У среду увече Јункер је имао нарочито болан напад ишијаса, који су пратили грчеви“, тврди Шинас, не осврћући се на жаоке новинара попут питања: „Није ли председник ЕК ’мешао’ алкохол са јаким таблетама против болова?“ Што се тиче Јункеровог кабинета, одбио је да коментарише ове наводе, позивајући се „на приватност“. Приватност? Политичар на том месту нема право на приватност на коју се позива, јер својим неодговорним потезима угрожава „предузеће“ (ЕУ) на чијем је челу. Зар би ико у својој фирми трпео радника који је под утицајем опојних супстанци, било које врсте? Зашто би онда Јункер или било ко из његовог „круга“ уживао такву привилегију, то је питање које је остало без одговора.

ЗАВЕРА ЋУТАЊА Ко је погледао снимак, видео је да су у „блиском контакту“ са Јункером били безмало сви европски лидери, од Меркелове, преко Макрона и Ципраса, до Порошенка. Некима је пао у загрљај, друге је целивао… Немогуће је да нико није нањушио алкохолна испарења и схватио зашто му клецају колена. Ипак, у реакцијама Столтенберга, Меркелове, Макрона није било осуде, што повећава сумњу у веродостојност лидера Уније, јер ако нису способни да признају да је Јункер био пијан (што је људски, иако недопустиво на његовој позицији и том скупу), и ако на прозаичном пијанству ЕУ главешине погине истина, намеће се питање – шта су, много важније и судбоносније, способни да нас слажу?

Коментаторка словеначке телевизије покушала је да објасни тај раскорак (заправо равнодушност високе европске политике према Јункеровим гафовима) чињеницом да председнику ЕК ускоро истиче мандат. Другим речима – неће још дуго наносити штету. Није утеха ни то што је Јункер обећао да се неће поново кандидовати на изборима у мају 2019. године. Све то је лош изговор, посебно ако се зна да политичар, кључан за одлучивање у Унији, има иза себе богату збирку сличних испада који су га „прославили“, прво на месту премијера Луксембурга, а потом на челу ЕУ. Његова „ексцентричност“ привлачила је занимање јавности онолико колико су медији били храбри да „разоткрију“ првог човека Уније, али и жртве његовог „обешењачког“ импулса – локалне министре и шефове влада. Словеначком премијеру Церару је, на пример, на самиту ЕУ пришао с леђа док је разговарао са новинарима и, попут пубертетлије, прекрио му очи. Ни то није све; марта прошле године, током посете Словенији, Јункер је заскочио Церара питањем: „Сексаш ли, или играш голф?“ Церар је изабрао прво, на шта је Јункер додао да он више не упражњава „ни једно, ни друго“.

Слично је било на самиту у Женеви, где је у мају 2017. такође стигао мортус пијан, о чему је известила енглеска штампа, уз сликовит опис да се „стално сударао са намештајем и људима“. Две године раније на јутјубу је испливао снимак на коме Јункер, видно нацврцан, као један од домаћина самита ЕУ у Риги, своје госте, шефове влада љуби у главу, друге вуче за кравату… Урнебесан је и снимак на коме промаши црвени тепих, па му Доналд Туск помаже да нађе праву руту. Јункер упорно демантује гласине о склоности пороцима, нарочито ка жестоким пићима, и тврди да је његово здравље беспрекорно, иако га је још 2014. раскринкао холандски министар финансија Јерун Дајселблум, означивши га за „окорелог пушача и пијандуру“.

Јункеровим опусом радо су се бавили енглески медији („Канал 4“, „Дејли мејл“, „Телеграф“). Давно се све знало о његовим „пијаним“ авантурама, као и да је у ЕУ стигао као расан алкохоличар. Немачки „Шпигл“ је својевремено написао да није истина да Јункер има проблем са алкохолом, већ да има проблем само ако алкохола – нема. Већина европских медија је уочи Јункерове европске кандидатуре (2014) објавила серију сведочења анонимних извора из различитих европских институција чији је заједнички именилац да Јункер има гадан проблем са алкохолом. Већ тада су јавно изнесене тврдње да Јункер после 12 сати (усред радног дана) због припитости више није оперативан, као и да може да се напије до тачке када се креће само четвороношке, као и да се у стању пијаности понаша бахато и непримерено. „D’Lëtzebuerger Land“ је објавио транскрипт с једног од Јункерових састанака: „Без икаквог увода је почео да се дере на Милеа: ’Ја ћу јебати било где, било кога, и било када хоћу, да ли ме разумеш? И ти би могао да јебеш, али ни то не умеш, јер ти твоја немачка коректност то не допушта!’“

ПОРЕСКИ РАЈ У ЛУКСЕМБУРГУ И пре него што се кандидовао за високу позицију у ЕУ, Јункер је уживао репутацију бескрупулозног политичара са готово најдужим стажом владања јер је скоро 20 година обављао посао премијера Луксембурга. Сматрају га оцем „система“ названог „луксембуршка финансијска хоботница“, а као такав је потом постао кључна фигура у неолибералној економској политици ЕУ која је потиснула државе европског југа на руб пропасти.

Поред вођења луксембуршке владе, држао је и ресор финансија, што није неважно ако се зна да је Луксембург један од највећих светских финансијских центара, који клијентима препоручују банкарска тајност и лабаво пореско законодавство. Прво је било проблематично из видика прилива новца сумњивог извора из целог света у безбедне луксембуршке сефове, а друго је отварало могућности за избегавање пореза, што је, у комбинацији, било идеално за прање пара. Док је Јункер био све и свја у Луксембургу, ЕУ а пре свега Немачка водила је јалову битку да постигне размену банкарских података како би се спречиле масивне пореске утаје и прање новца. Коначна штета настала због свих пореских утаја износила је стотине милијарди евра… Али ни то није спречило Јункера да се вине и усидри на месту председника ЕК.

А у тој ЕУ бурлески Србију треба да забрине откриће словеначких медија да је премијер Хрватске Андреј Пленковић највиђенији кандидат да од идуће године преузме Јункерову позицију на челу ЕК…            

[/restrict] hairy girls займ экспресс сургутоформить займ по телефону на картузайм на карту срочно без отказа круглосуточно

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *