Зона сумрака – ОПРОСТИТЕ НАМ БРАНКУ И РАДА ЂУКИЋА

Рамуш Харадинај нам је великодушно понудио компромис. Спреман је да нам опрости све наше злочине у замену – не за признање кривице (што многи већ самоиницијативно раде), него само независности његове мафијашке „државе“

Раде Ђукић починио је 1975. нечувен злочин. Усред суднице убио је једног Албанца. Мотив за овај злочин био је тај што је убијени младић заједно с другаром покушао да силује Радову кћер, деветнаестогодишњу Бранку, а онда је исфрустриран убио. Двојица Албанаца признала су злочин, али нису изразили никакво кајање. И зашто би, јер је њихово недело било сасвим оправдано Бранкином неопростивом кривицом – била је Српкиња.

[restrict]

И пре и после те 1975. године овакве ствари на Косову су пре опште место, него изузетак. Тако је и данас и, нема нажалост у томе чак ни ироније, баш у време док се у Београду одржава самопонижавајући мировњачки фестивал „Добар дан“ не само да долази до ескалације албанског насиља над преосталим Србима на Косову, него нам појава која се представља као „косовски премијер“, Рамуш Харадинај у стилу „понуде која се не може одбити“ из филма „Кум“ нуди „компромис“ који звучи више као булажњење душевно неуравнотежене особе, него озбиљан политички пројекат који има неки стварни и реални циљ. „Мислимо да је највећи компромис који Косово може да учини помирење“, рекао је овај часни човек показавши до сада невиђену ширину која би и Гандија натерала да се постиди. Рамуш ће нам, дакле, опростити наше злочине. Пре свега националност, потом што су неки од нас сматрали да треба бранити и осветити силоване кћери, убијену браћу, отету стоку, узурпирану земљу… Компромис, како га замишља ова мудра глава изгледа тако што ће Срби и Србија дати његовом Косову међународно-правни легитимитет, препустити му сву своју имовину и остало и повући се у мишју рупу, а заузврат добити „помирење“. А како то Харадинај замишља „помирење“? По свему судећи подједнако реално колико је рационална и његова визија „компромиса“. Албанци ће прихватити наше извињење за све злочине које смо над њима починили, тешка срца нам опростити, јер људима с поимањем части какво је преовлађујуће у овој култури, то уопште није лако, и почаствовати нас својим пристанком на помирење. И тако помирени, ми у Србији моћи ћемо мирне савести да наставимо да гледамо како нам руше цркве, отимају имовину, граде модерне магистрале кроз порте манастира под заштитом УНЕСКО (чији су, наравно, у међувремену постали пуноправни члан). Можда нам понуде унапред и бланко опрост за будуће провокације и непријатности које би овим финим и питомим људима могао изазвати покушај неке групе Срба да обиђу своје разрушене гробове, цркве и гробља или неке нове распојасане и раскалашне Бранке Ђукић (не мислимо на ову из Танјуга) која би се прошетала Чакором.

Од Харадинаја се ништа више од овог лицемерја и не може очекивати. Оно што и поред свега залази у зону паранормалног je аутодеструктивност неких наших „случајних Срба“, како би их описао један пријатељ. И то не само оних фанатичних којима је „хајлајт“ сезоне фестивал „Мирдита“, него и неких дискретнијих. Узмимо за пример човека надљудских аналитичких способности који се представља као новинар (мада је тешко с прецизношћу установити где ради) Милована Јовановића, који често сматра и мудрује на једној „случајнолуксембуршкој“ телевизији и који је схватио оно што нису ни Џејми Шеј, Хавијер Солана, Весли Кларк и други – да је Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН „заправо легализовано бомбардовање Србије“. (У Резолуцији се нелегална интервенција НАТО не помиње ниједном речју, али се гарантује суверенитет Србије над Косовом и требало би је, можда, прочитати пре сматрања). Јовановић нам објашњава и да неизбежни компромис треба да буде престанак „саплитања Косова у пријему у међународне институције“ и успостављање „безбедносне, економске и привредне сарадње“. Сви видимо шта ту даје Србија, али шта је уступак друге стране неопходан за компромис? Па као и код Харадинаја – помирење.          

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *