Почетна / Наша тема / ЗАТИРАЊЕ КОСОВСКОГ ЗАВЕТА

ЗАТИРАЊЕ КОСОВСКОГ ЗАВЕТА

Видовдан и косовски завет (или мит, како они то више воле да кажу) константни је трн у оку аутошовиниста из редова грађанистичке друге Србије. Управо због метафизичке, идентитетске важности коју Косовски бој има за Србе, они најсуровије, најбескрупулозније и најупорније нападају управо овај део наше историје и самосвести

Британски песник Гилберт Кит Честертон тврдио је да је у јеку Првог светског рата косовска идеја најбоље изражавала духовне циљеве савезника у том сукобу. Ако је некада и Запад следио косовску идеју, због чега онда данас наши западофили желе да је угасе и потру? Вероватно зато што је и њихов Запад од тога одустао и више није као што је некада био, а нема више ни исте циљеве као што је имао 1914.

У овом смислу индикативна је трибина која је 20. јуна одржана у Центру за културну деконтаминацију под називом „Замрзнуто Косово – Од Газиместана до Народног музеја“, на којој су учествовале најмудрије главе овог дела нашег друштва – новинар Теофил Панчић, антрополог Иван Чоловић, музиколог Срђан Атанасовски и историчарка Дубравка Стојановић, а све под диригентском палицом Светлане Лукић („Пешчаник“). „Глас Америке“, медиј тог бастиона слободе и демократије, известио нас је да су именовани на трибини тражили одговоре на питања попут „шта је косовски мит и зашто Србија од њега не одустаје? Да ли је он замрзнуо српско друштво у улози жртве и зауставио историју? Да ли се Србија према Косову и Албанцима понашала и да ли се и даље понаша као колонизатор према колонији? Како да Србија призна пораз 1999. године, ако још није признала пораз 1389?“ Истина је да овај списак питања делује као да их је смишљао Др Неле Карајлић за „Топ листу надреалиста“, али није смешан јер рефлектује тужну слику о начину размишљања наших „интелектуалаца“ и америчких „новинара“. Тешко да неко здравог разума на ова питања може одговорити било како другачије осим контрапитањима попут „зашто бисмо одустајали од косовског мита?“, „како се то историја зауставља памћењем исте?“, „о каквој колонизацији ви причате?“, „шта значи признање пораза?“…
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *