Застрашити Србију

Ако смо већ одолели оном правом, злочиначком бомбардовању од стране НАТО-a, можемо ли одолети пропагандном бомбардовању и ратним претњама у хибридном рату против Србије

Србија је изложена новом бомбардобању од стране НАТО-а. Овога пута бомбе нису убојите, нема ни осиромашеног уранијума, али се мора признати да су разорне и да се њихово деловање и те како осећа у свим сегментима друштва. Мислили смо да смо све научили о ратовима, па и оним специјалним, јер су нам свима протутњали преко живота и судбина и скоро све унесрећили; некога мање, некога више, а некога потпуно и трајно, непоправљиво. Као да се виша сила игра са нама и нашим животима, али није у питању виша сила, него приземна, сирова али највећа светска – САД и НАТО.

[restrict]

ХИБРИДНИ РАТ И „МАЛИГНА“ РУСИЈА На претње смо навикли, па ипак, планери хибридног рата знају свој прљави посао – претње морају бити крајње уверљиве, како би унеле страх међу Србе и напетост и нервозу у српски државни врх. Вештом комбинаториком изјава западних званичника, дипломатских игара, увредљивих предлога и захтева, уз истовремено генерисање безбедносне кризе на Косову, све треба да изгледа као да се у наредним данима решава судбина наше државе и нације. Комбиновање метода ствара утисак да ће нам се небо сручити на главу ако их не послушамо. Наравно, као једину праву одлуку нуде нам опцију да безусловно признамо Косово и постанемо држава НАТО-а, као неке нама суседне земље и да, као и они, окренемо цеви према Русији.
Као и приликом правог бомбардовања, и сада цинично тврде да на Западу нико нема ништа против Србије и Срба. Као што је некада била у питању српска „злочиначка власт“ која је морала сировом силом да се уклони, сада је у питању „малигни утицај Русије“ који мора у потпуности да се елиминише са Балкана, па тако и из Србије. Око тога нема разговора нити попуштања. Нема везе што ми тај негативни утицај не видимо, само је важно да их послушамо. Јасно нам дају до знања да је руски утицај скоро у потпуности елиминисан и да Срби и Србија не могу остати једини ослонац „руским насртајима на балканску стабилност“.
Тако је пре неколико дана високи функционер Министарства одбране САД, Мајкл Карпентер, који често најављује будуће америчке потезе, изјавио за „Глас Америке“: „После Црне Горе, и Србија мора постати чланица НАТО-а како би се Русима на Балкану затворила сва врата.“ Тако постаје јасно оно што се претпостављало – да САД и НАТО неће толерисати војну неутралност Србије. Учиниће све да се та одлука промени, прво методама хибридног рата, а ако буде требало и другачије.

ЋУТАЊЕ „МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“ „Међународна заједница“ ових дана, у свом цинизму на који смо навикли, превазилази саму себе. Прво, понашају се као да их нагли пораст физичких насртаја на Србе и њихову имовину на КиМ не забрињава и као да је то сасвим нормално. Друго, сада се јасно види да је у питању међународна завера ћутања о српским проблемима. То опет потврђује оно што се на основу богатог искуства могло закључити – да и иза новог таласа насиља Албанаца над Србима стоје САД и НАТО са новом стратегијом за хибридни рат против Србије.
Комбиновањем активности из арсенала хибридног рата најпре су произвели безбедносну кризу и општу несигурност за Србе на КиМ, да би управо тада, у крајње неповољном безбедносном тренутку, укинули мисију Еулекса и безбедност Срба предали у руке онима који их и угрожавају – косовским Албанцима. О безбедносној ситуацији на КиМ до сада су бринуле три међународне мисије: УН (Унмик), НАТО (Кфор) и ЕУ (Еулекс). Они су бринули и о безбедности Срба у покрајини јер се Срби у косовску полицију, створену од припадника УЧК, никада нису могли поуздати. Косовска полиција је служила као додатни облик парадржавног притиска на Србе у циљу даљег исељавања и етничког чишћења.
Преузимање одговорности за све истраге на Косову од стране косовских безбедносних снага представља нове околности у којима нико од Срба не би пожелео да живи. Нове околности ће несумњиво потпуно зауставити све планове о повратку Срба на КиМ и подстаћи нова исељавања, овога пута вероватно дефинитивна. Врхунац цинизма у вези са масовним и оркестрираним нападима на Србе је изјава шефице канцеларије ЕУ на Косову и Метохији, Наталије Апостолове, која каже да напади на Србе почињу да изгледају као враћање „мило за драго“.
Чини се да ништа не може бити горе од тога, па ипак, ћутање „међународне заједнице“ је још јаснија порука Србима од оне коју јој шаљу албански злочинци са Косова својим прљавим и подмуклим акцијама. То ћутање је упорно и готово нико од европских и НАТО званичника га не нарушава. Не одговарају чак ни на провокативне позиве српских званичника да нешто кажу о тим догађајима.
Тако смо научили још нешто – да и ћутање политичара и дипломата може бити моћно оружје хибридног рата против Србије. Јер, свако ћутање о насиљу повећава притисак и клизање ка дестабилизацији коју српска власт покушава да заустави. Није у питању само ћутање о новим масовним нападима на Србе, него и изостанак било какве реакције на албанске административне потезе који корак по корак представљају пут ка стварању „велике Албаније“. Пре десетак дана укинута је контрола кретања путника са Косова у Албанију и роминг за мобилну телефонију између Косова и Албаније. После тога, Приштина и Тирана су одлучиле да обједине царинску службу. Тим потезима не само да су узнемирени Срби на КиМ, него је видљива појачана нервоза српског руководства које увиђа да „Велика Албанија“ није само албански него пројекат САД и НАТО иако су то све време енергично негирали и тврдили да таквог пројекта неће бити.

НАТО ЛОБИСТИ У СРБИЈИ Класични НАТО лобисти у Србији, типа Јелене Милић која делује преко Центра за евроатлантске студије или самосталних и слободних стрелаца типа генерала Благоја Граховца, и поред велике активности нису успели померити стање српске свести о питању злочина алијансе ни за промил. Нису успели да преусмере кривицу за бомбардовање на Србе и српско руководство, нити да српску јавност увере у оправданост злочиначке агресије. Нису успели да наметну неку позитивну слику о улози овог злочиначког пакта. Зато је дошло до промене стратегије – класични лобисти повучени су у други ешелон а у први ешелон напада на српску свест гурнути су неки нови, увелико другачији, са новом припремљеном причом и новим циљем.
Тај нови циљ више није да се Срби медијским бомбардовањем преваспитају и да заволе и искрено подржавају НАТО у походу на Исток, него да се српски корпус и његова политичка руководства застраше. Тако би превагнуло страхопоштовање према алијанси као неприкосновеној сили која може све да одузме или све да поклони ако процени да тако треба. Основна девиза новог ешелона, на основу нове стратегије, јесте да се никако не смемо наћи на путу остварења НАТО циљева, него се морамо уклопити и помоћи њиховом остварењу. Једино тако, уклапањем српских интереса у њихове, можемо понешто остварити и опстати као држава и нација.
Нови нападни ешелон НАТО лобиста представљају бројни аналитичари и коментатори, директори неких института и организација, неки новинари као и већина вођа опозиционих странака који имају отворен приступ медијима. Промени стратегије, између осталог, допринело је дефинитивно сазнање о катастрофалним последицама по здравље и генетику српске нације тровањем осиромашеним уранијумом. Постало је јасно да су то неопростиве ствари и да се не може рачунати на српску наклоност, него само на страх.
Зато сада нови НАТО лобисти, од којих су неки голобради па и сами не знају колико о томе о чему говоре не знају ништа, лансирају бригу о „српској деци“ и заклињу се пред камерама како неће дозволити да српска младост поново гине у бесмисленим ратовима. Нико им није објаснио да од свих ратова само један увек има смисла, а то је одбрамбени, ма колико је агресор јак и моћан. За нове лобисте је предаја и подаништво реална опција, с тим што ни за живу главу неће признати да се то чему стреме заиста тако зове, него причају о партнерству и сарадњи.
„Ни ми не волимо Американце и НАТО, ми волимо Србе“, говоре у хору (а такав наступ представља новину у односу на класичаре), „али што смо дошли у такву ситуацију криви су комунисти, комунистички генерали, Милошевић и Руси, и сада се морамо приклонити“. По њима, приступање НАТО алијанси је изнуђено погрешним политичким потезима из деведесетих година, тако да сада имамо само једну могућност опстанка и просперитета – НАТО. Више не улепшавају НАТО, већ праве веће страшило од њега него што већ јесте, како би изазвали страхопоштовање.
Свесни да емоције Срба према НАТО-у не могу бити позитивне, сада инсистирају на елиминацији емоција и форсирају интересе. Емоције можемо имати према другој особи, тврде, али не према државама и међудржавним организацијама. На стандардна питања типа „зашто нас је НАТО бомбардовао“, која су некада захтевала дугачак списак оправдања и образложења, сада одговарају кратко и јасно: „Зато што су могли да нас бомбардују а нико није могао да нас заштити.“ Ко ту сада да улази у породична васпитања и постављене системе вредности код сваког појединца. Проблем је нешто друго – простор који неоправдано добијају у медијима с обзиром на број присталица које имају у Србији.
Основна грешка лобиста класичара била је у покушају да НАТО представе Србима као позитивну алијансу, али већ се назире и катастрофална грешка новог ешалона која ће засигурно анулирати и њихова настојања да промене српску свест. И у новој стратегији наступају са потпуном неистином, да су за сва зла која су се догодила на Балкану, и која се тренутно догађају, криви Руси. То може проћи на Западу као последица јаке антируске пропаганде, али у Србији ни случајно.
Имали смо прилику да у пракси видимо почетак реализације НАТО опције за Србију. Уз помоћ неких наших бивших политичара и генерала које су преваспитали кроз „напредне курсеве“ алијансе, кренули су правцем потпуног разоружања и развојничавања Србије, потпуног слабљења безбедносних служби и укидања обавештајних, исмејавања и омаловажавања наше историје и компромитације цркве. Да су наставили што су започели, Срби би данас били народ који би своја права могао бранити само каменицама и голим рукама као Палестинци на Западној обали.

ЛАТЕНТНА ОПАСНОСТ ОД АГРЕСИЈЕ НА СЕВЕР КОСОВА Реална опасност од упада албанских специјалних формација на север Косова је у ствари опасност од новог рата у који би Србија била плански увучена без властите кривице. Чињеница да нико из ЕУ и НАТО не обуздава Албанце, већ их подстиче на опасне потезе, ствара видну нервозу код српског руководства, јер они колико сутра могу доћи у тешку ситуацију да одлучују о употреби Војске Србије у циљу заштите живота Срба на северу Косова. Могућности манипулације и пропаганде Запада после тога биле би огромне. Неке подвале је већ сада могуће предвидети. На пример, манипулисаће се тиме да су Албанци употребили тек полицију ради успостављања реда на „својој територији“ а за Србију ће се рећи да је извршила обимну војну агресију са прекомерном употребом силе, што се мора спречити интервенцијом НАТО.
Наравно да је све то у овом тренутку само сегмент хибридног рата који подразумева и војне притиске и претње. Са војног становишта, војна интервенција на север Косова, што се чини извеснијом, мање је вероватна. Зашто? Зато што се код напада мора постићи изненађење, као важна, често и преломна предност. Многима се недавно јавно сликање заменика премијера Косова, Фатмира Љимаја, са посебним саветником хрватског министра одбране, генералом Антом Готовином, чинило као припрема некакве „олује“ на КиМ, сличне оној у Хрватској. Све је могуће, али војна логика сугерише нешто друго.
Треба признати да је хрватска злочиначка војна операција „Олуја“ припремљена у дубокој тајности, да је постигла потпуно изненађење и зато је успела у свом злочиначком походу. Зашто би се албанска „олуја“ припремала јавно ако се зна да ће им то вишеструко повећати губитке? Никакав проблем није био да се Готовина и Љимај састану и праве планове тајно а не да се грле по кафићима и другим јавним местима. Значи, циљ је био да помислимо оно што је наша јавност прихватила, да Хрвати својим искуствима помажу Албанцима да направе план војне операције за етничко чишћење Срба. Готовина је изабран јер сама његова појава асоцира на погром војном операцијом. Тако је и ова слика и комплетан инсценирани догађај у функцији хибридног рата и психолошког и војног притиска на Србе и српско руководство, како би се уплашили и приклонили НАТО, под утиском да их само та алијанса може заштитити.
То никако не значи да неке врсте употребе силе или војне интервенције на север Косова неће бити. Вероватно хоће, али онога тренутка када се закључи да се хибридним ратом не могу постићи постављени циљеви према Србији, Јер, још увек нису употребљене све методе специјалног рата. У тренутку када НАТО стратези закључе да преко овог политичког руководства Србије не могу остварити признање Косова и улазак Србије у НАТО, за очекивати је јаке персоналне притиске на личности из политичког врха наше земље. Није тешко проценити ко ће први бити на удару – свакако председник Александар Вучић, министар иностраних послова и први потпредседник владе Ивица Дачић, и министар одбране Александар Вулин.
Наш народ је искусио шта је рат и са разлогом га се плаши. Управо због тога у актуелној ситуацији страх од могућег ратног сукоба користи се као један сегмент хибридног рата. Сам председник Србије јавно признаје да му је одлука, шта радити у случају да Албанци уз нечију логистичку подршку уђу на север Косова, ноћна мора. Отворено признаје да је више пута добијао претње од НАТО званичника да улазимо у сукоб са НАТО ако се усудимо да војском бранимо Србе на северу покрајине.
Увек је грешка унапред јавно износити планове војних операција па тако и наш председник не говори о конкретној акцији. Сасвим је довољно што је више пута јавно обећао да неће дозволити нову „Олују“ и нови егзодус Срба. Сада је већ потпуно јасно да ће нам узети све што нисмо спремни да бранимо. Ако покажемо страх да се супротставимо оружаном нападу Албанаца зато што ће их подржати НАТО, то је само додатни мотив да наставе што су започели. А да ће их НАТО подржати није спорно јер су само од претходног упада на север Косова са косовским снагама безбедности одржали десетак војних вежби. Наравно да је и то сегмент широке операције – застрашити Србију.

[/restrict]

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *