Влада банкара уместо владе народа

Председник Италије Серђо Матарела одбио је да прихвати листу министара коју му је предложио тек устоличени премијер Ђузепе Конте, одбио је владу промена за коју је на изборима 4. марта гласало 60 процената италијанских бирача, и, уз образложење да „тако од нас захтевају финансијска тржишта“, представио човека ММФ-а Карла Катарелија као новог италијанског премијера иако нема никакву подршку у парламенту

Зa „Печат“ из Милана Марина Муштовић

Када сам јутрос изашао на улицу, приметио сам нешто неуобичајено за Италију: све је замрло, сви ћуте, гледају у празно и личе на статисте из неког СФ филма у којем се људи одједном претварају у роботе, записао је на свом блогу оснивач Покрета пет звездица, комичар Бепе Грило, дан после одлуке италијанског председника Серђа Матареле да, уместо владе зелено-жуте коалиције евроскептика из Лиге за север и Покрета пет звездица, „за добро Италије и њених грађана“, предложи сопственог кандидата за премијера Карла Катарелија, иначе високог функционера ММФ-а који се кроз своје вишедеценијско искуство већ доказао као експерт у уништавању остатака социјалне државе и резању социјалних права широм света, и због тога и добио надимак Мистер Маказе.

ЧЕТВРТИ РАЈХ С обзиром на то да се по строгој ЕУ агенди од Италијана захтева управо ново и још веће стезање каиша зарад смањења државног дефицита од 2.302 милијарде евра, Катарели је заиста идеална особа за спровођење поменутог плана. И, по председнику Матарели, и својеврсна гаранција не само за бриселску статус кво ситуацију већ и за финансијска тржишта, поготово после вести да би на чело италијанске економије у првој популистичкој ЕУ влади могао да дође „контроверзни“ Паоло Савона, познат по изјавама да је евро италијанска омча око врата, а Немачка нека врста новог, Четвртог рајха који овога пута, уместо оружјем, остатак света поробљава перфидним финансијским уценама. Осим тога, Савона је и аутор тзв. плана Б који, у случају да се Европа оглуши о италијанске захтеве за ревизијом свих европских уговора који Италију доводе у подређени и готово колонијални положај, предвиђа и излазак ове земље оснивача ЕУ из еврозоне, а самим тим и из саме Уније.

[restrict]

ЗАХТЕВ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА Дакле, у недељу 27. маја маске су коначно пале: председник Италије Серђо Матарела одбио је да прихвати листу министара коју му је предложио тек устоличени премијер Ђузепе Конте, одбио је владу промена за коју је на изборима 4. марта гласало 60 процената италијанских бирача, и, уз образложење да „тако од нас захтевају финансијска тржишта“, представио човека ММФ-а, симбол суровог предаторског капитализма и експонента недодирљиве финансијске касте Карла Катарелија као новог италијанског премијера. Другим речима, поручио је Италијанима: „Драги моји суграђани, ваш глас нас уопште не интересује јер ви ништа не значите. Боље вам је да се не заносите да било шта можете да промените јер премијера и министре бирају финансијски и берзански експерти тако да заступају њихове, а не ваше интересе.“

После почетне неверице и општег ступора који је Бепе Грило верно описао на свом блогу, роботи су се опет претворили у људе од крви и меса и Италију је захватио хаос за који нико више не може да предвиди како ће се завршити.

Многи аналитичари ову новонасталу експлозивну ситуацију пореде са 1948. годином и првим послератним изборима када је земља била раздирана жестоким сукобима између левичара и десничара који су чак претили да доведу и до грађанског рата. Овога пута Италија се јасно поделила на суверенисте и европеисте, патриоте и издајнике. Председник Матарела оптужен је за издају и кршење италијанског устава, будући да је, потпуно игноришући вољу већине грађана, као председник доказао да не заступа њихове интересе већ да се ставио у службу бескрупулозних финансијских кругова и опскурних технократа који већ годинама уништавају Италију.

МАРШ НА РИМ Луиђи ди Мајо, млади лидер Покрета пет звездица, затражио је да се у парламенту покрене процедура за Матарелин опозив, тзв. импичмент, и лансирао нови борбени слоган – „Мој глас нешто значи!“ – поручивши грађанима да не одустају и да у знак протеста истакну италијанске заставе на прозорима и балконима. „Сви, сви у Рим! На Дан Републике дођите 2. јуна сви на протест против Матареле, против еврократа и овакве Европе! Понесите италијанску заставу и Устав.“ Уследио је текст коментатора римске „Републике“ који је, са намером да буде духовит, овај Ди Мајов апел протумачио као настојање бившег продавца кокица на напуљском фудбалском стадиону да се реши залиха италијанских застава које је сигурно за уличну продају набавио неки његов рођак, а које сада, после италијанског дебакла у квалификацијама за Светско фудбалско првенство, сигурно труну у неком магацину. 

И Матео Салвини, лидер Лиге и Ди Мајов партнер у влади коју је председник Матарела одбацио, позива своје бираче и симпатизере на протестне скупове који ће истог дана бити организовани у 1.000 италијанских градова.

Уследила је реакција бившег премијера и лидера поражене Демократске партије Матеа Ренција, који у Риму организује контрамитинг подршке председнику Матарели јер у овом новонасталом хаосу очигледно види своју шансу за политичку ренесансу, на изборима до ногу потучене левице. Лансиран је левичарско-проевропски слоган „ја сам за Матарелу“, а медијска послуга на челу са римском „Републиком“ посвећује пуне две странице објављивању писама подршке председнику која се углавном своде на отрцане фразе о борби против фашизма, ксенофобије и расизма. Наиме, протестни скупови у Риму у организацији Покрета пет звездица и Лиге за север унапред су проглашени за окупљања фашистичких банди и најцрње реакције и, нимало случајно, прозвани Марш на Рим као алузија на поход Бенита Мусолинија и његових фашиста на италијанску престоницу у октобру 1922. године.

ФАРСА ОД ДЕМОКРАТИЈЕ „Ово што се дешава у Италији је одвратно“, поручио је Стив Бенон, бивши саветник америчког председника Доналда Трампа и непроглашени идеолог свих антиестаблишментских снага на Западу, који је на позив Матеа Салвинија дошао у Рим како би присуствовао свечаној церемонији проглашавања прве европске популистичке владе чији је долазак на власт 27. маја спречен антидемократским гестом председника Матареле. „Сада је све јасно; 60 процената грађана је гласало за промене и то се у овој фарси од демократије потпуно игнорише, с обзиром на то да о исходу избора одлучују моћници из политичке партије Давос–Франкфурт–Брисел–Волстрит.“ Банон се такође осврнуо и на писање гласила светске финансијске елите „Фајненшел тајмса“, који је победнике италијанских избора назвао „варварима“ који су пред вратима Рима и које „по сваку цену треба спречити да продру у градске зидине и разруше и униште град“, и додао да је и овог пута у питању иста снобовска ароганција презирања народних маса коју је већ показала Хилари Клинтон.

Огласио се и Матео Салвини: „Могу они да нас зову како хоће! Боље да будемо и варвари него њихово робље. Нас је више и победа је наша. Они то знају. Зато нас се и плаше, и хистерија је тотална јер су потпуно изгубили критеријуме.“ Салвини је упозорио да је овај Матарелин гест уједно и крај фарсе о њиховој демократији, када је сада и највећој наивчини јасно да живимо у опасној диктатури која нас презире и понижава и уз то још захтева да будемо пристојни и послушни.

ПОРУКА ГИНТЕРА ЕТИНГЕРА Будући да је Матарелин покушај да се, по сваку цену, зауставе промене које је нова влада најавила довео до врло хаотичне и експлозивне ситуације, која прети да се потпуно отме контроли, било је логично да у помоћ прискоче и фамозне агенције за рејтинг, финансијски и берзански мешетари и експерти за катастрофу која је на помолу уколико се под хитно не смире страсти и народ не примири. Фамозни спред (разлика у вредности италијанских државних обвезница у односу на немачке) незадрживо расте и већ досеже алармантних 320 поена, миланска берза је у паду, а медији се просто утркују у апокалиптичним текстовима о катастрофи која прети Италији и поручују: примирите се јер ћете у противном остати без плата, пензија и уштеђевина, неће више бити школа и болница, завладаће глад и беда…

У право време огласио се и европски комесар за буџет Гинтер Етингер, који је из Стразбура поручио Италијанима да ће их финансијска тржишта научити како да исправно гласају. Ово је управо била кап која је прелила чашу и довела до протестне реакције чак и Карла Календе, бившег Ренцијевог министра, а који је изјавио: „Да ли се то европски комесар учланио у Лигу или Покрет пет звездица, када им овако бесплатно диже рејтинг за предстојеће изборе?“

Наиме, према најновијим истраживањима јавног мњења, упркос свим застрашивањима и кампањи подршке „храбром гесту председника Матареле“, вест да Лига и Звездице тренутно уживају подршку од око 70 процената Италијана и да прети озбиљна опасност да тријумфују на новим изборима, који ће се одржати можда већ у јулу, разумљива је паника која је завладала у редовима политички коректне елите. Разумљива, имајући у виду да је помпезно најављени пријем „новог премијера“ Катарелија код председника Матареле неславно пропао. Катарели је, наиме, свестан да у парламенту неће добити нити један глас подршке за своју листу министара, па је затражио извесно време за размишљање и из председничке палате изашао кришом на споредан улаз. Опрез је био оправдан; на главном улазу чекало га је на хиљаде бесних Римљана.             

[/restrict]