Почетна / Регион / У придеву је име

У придеву је име

Сензационални споразум између Грчке и Македоније око имена ове бивше југословенске републике са одушевљењем су поздравили они који од тога имају највише користи, док су народи обе земље незадовољни, са још већим међусобним поделама које са собом носе несугласице, сукобе и неизвесност

Најзад се и то догодило. После 27 година од распада треће Југославије, њена бивша република Македонија напокон је „крштена“. Добила је име, али географског, а не персоналног значења. Додуше, они који се осећају Македонцима и даље се могу тако звати и свој језик и даље називати македонским, док за све остало, односно у представљању пред светом, на пасошима и личним картама грађана мора стајати ново име – Северна Македонија.

„УЖИВАЊЕ“ У НЕЗАВИСНОСТИ Једина бивша југословенска република у којој није било сукоба приликом њеног осамостаљивања током деведесетих година прошлог века, Македонија, најбољи је доказ да до распада треће Југославије није дошло само изнутра већ уз помоћ кључног фактора споља. Јер баш уз помоћ и утицај евроатлантских земаља, током „уживања“ у својој независности, уместо да јача и напредује, Македонија је све више тонула у политичку несигурност и расколе, угрожавајући и сам опстанак.
За 27 година било је 15 предложених имена ове земље, од којих су се нека и раније појављивала за преговарачким столом, два грчка ембарга која су била последица управо непостојања договора око имена, један вето у НАТО-у…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *