Почетна / Свет / ШТА ЗА СЛОВЕНЕ ЗНАЧИ УНИЈА

ШТА ЗА СЛОВЕНЕ ЗНАЧИ УНИЈА

Многобројни православци, на Балкану и шире, када би остајали без државне заштите православних владара, налазили су се пред принудним избором да се потчине папи. На мисионарском удару римокатолика нашло се руско православно становништво у Белорусији и Украјини, Србији итд., што је допринело да данас у свету унијата има између десет и тринаест милиона. У ово се не убрајају унијати који су прешли у римокатоличанство (њихов број је далеко већи), јер им је унија била само успутна станица. Неки подаци говоре да је таквих много више него самих унијата

Шта је, дакле, унија? „Нешто неискрено, подмукло, измишљено, ништа – ни ово ни оно“, одговорио је свештеник Алексеј Хотејев у чланку написаном на ову тему за руски портал fondsk.ru. Унија (од латинског unio, јединство) у историји и науци почиње да бива предмет интересовања од Велике шизме или Раскола, 1054. године, којим се хришћанство поделило на православље и римокатолицизам. Моћнија страна, и тада и сада, јесте римокатоличка, и она је одмах организовала покрет за потчињавање православних Риму, тј. папи. Покрет за уједињење хришћана инициран римокатоличком идеологијом у науци је добио име унија, унијатство, односно унијатска црква, којом су се означавали православни хришћани који су потпали под власт папе. „Енциклопедија живих религија“ под појмом унијатске цркве подразумева источне (православне – З. М.) цркве, које проповедају учења, укључујући и филиокве, Римокатоличке цркве, прихватају папски примат и у заједници су са Римом.

Према нашим хроничарима, када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са Римокатоличком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт папе. Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године.
На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и руски. Сви осим српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

Те 1439. године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви осим српског (и Светог Марка Ефеског). Сазнавши да се Србија супротставила моћном Ватикану, руски велики кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је римокатолицима у срце усађивао мржњу према Србима, али и Русима, међу којима су, углавном преко Пољака, односно Аустроугарске, развили унијатску пропаганду…
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *