Почетна / In Memoriam / Сећање на Чеа

Сећање на Чеа

У Београду је обележена годишњица рођења једног од најпознатијих револуционара Латинске Америке 

Деведесета годишњица рођења једног од најпознатијих револуционара Латинске Америке Ернеста Че Геваре обележена је прошлог четвртка и у Београду манифестацијом коју су организовале амбасада Кубе у Београду и Друштво српско-кубанског пријатељства. Гостима у препуној сали Центра за културу „Влада Дивљан“ обратили су се овим поводом амбасадори Кубе и Боливарске Републике Венецуеле, Густаво Триста дел Тодо и др Диа Надер де Ел Андари. Међу почасним гостима били су и амбасадор Анголе Емилио Хосе де Карваљо Гуера, амбасадор Алжира Абделхамид Чебчоуб, амбасадор Индонезије Хари Ричард Џејмс Кандоу и први секретар амбасаде Руске Федерације у Београду Алексеј Жуков.

СТРАСТВЕНИ ЉУБИТЕЉ КЊИГЕ Амбасадор Кубе Густаво Триста дел Тодо је говорио о мање познатим детаљима Чеове биографије – о његовом пореклу, образовању и животу који га је обликовао у борца за слободу читаве Латинске Америке, као и о његовом пријатељству са вођом кубанске револуције Фиделом Кастром.
Господин Дел Тодо је присутнима испричао да је Че био страствени љубитељ књиге и изузетан шахиста, што је дисциплиновало његов дух и довело га до високог нивоа самоконтроле. Истовремено, Че је волео и спорт, и то највише оне спортове који захтевају улагање великих физичких напора, попут рагбија или фудбала. Како је приметио Дел Тодо, ови спортови су одговарали његовој снажној и бунтовној природи која га је, у комбинацији са високим образовањем на пољу медицине, водила преузимању одговорности за читаву Латинску Америку и њену слободу и независност, без обзира на то што је сам Че био Аргентинац по пореклу.
Ширина његовог духа учинила га је сином читаве Латинске Америке и свих слободољубивих народа.
О „херојском герилцу“ Че Гевари много пута је и Фидел Кастро говорио у суперлативу, као човеку са узвишеним осећањем алтруизма и апсолутном несебичношћу кога одликује морални интегритет, чврсти принципи, спремност на одрицање и саможртвовање. Фидел је истицао да је Че у потпуности давао себе, користећи своје слободно време за интензиван рад на себи, континуирано читајући и учећи, неретко ускраћујући себи сан и одмор. Позната је анегдота да је ноћу, у свом кабинету, неуморно читао стојећи, да не би био опхрван сном.

РАЗГОВОР СА ТИТОМ Амбасадор Кубе је подсетио присутне да се следеће године обележава и шездесета годишњица Чеове посете Југославији, када је у Београду, у разговору са председником Титом, представио планове Револуције за будућност.
Присутнима се пригодним речима обратила и Њена екселенција, амбасадорка Боливарске Републике Венецуеле у Београду др Диа Надер де Ел Андари, после чега је уследио културно-уметнички програм који су извеле наша првакиња драме Народног позоришта Ивана Жигон, професорка виолине Татјана Олујић и пијанисткиња Даринка Пауновић. Наступили су и млади рецитатор Алејандро Пулиндо Пантовић и оркестар „Салса и Пинто“, после чега је свечано отворена изложба слика о Че Гевари наше познате сликарке Љубинке Шиба Фимић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *