Ропство и право прве брачне ноћи!

БАЛТИЧКЕ ЗЕМЉЕ ДАНАС

Прибалтичке државе су се суочиле са обновом средњовековне праксе, коју су локални аналитичари назвали „обновом права прве брачне ноћи“. Наиме, страни инвеститори и локални олигарси све чешће од радника који конкуришу за посао траже, условно речено, „право прве брачне ноћи“

Према информацији портала BaltNews.lt окружно тужилаштво Клајпеда недавно је окончало двогодишње истраживање о трговини људима. Ухапшена су три лица, двоје држављана Велике Британије и један Литванац. Ухапшена лица су од 2012. године упућивала људе из прибалтичких држава на рад у Велику Британију, где су држани у статусу робова. Власници су им одузимали пасоше и затим су упућивани на рад на фармама или у фирме, без икаквих социјалних права и гаранција, медицинске помоћи, при чему су становали у нехигијенским условима.

 Млађе женске особе су служиле и као сексуалне робиње. Уколико би се неко побунио или покушао да побегне, млатили су га. Упоредо са овим, прибалтичке државе су се суочиле са обновом средњовековне праксе, коју су локални аналитичари назвали „обновом права прве брачне ноћи“. Наиме, страни инвеститори и локални олигарси све чешће од радника који конкуришу за посао траже, условно речено, „право прве брачне ноћи“. Према прибалтичким порталима појава се раширила када су неки младићи заједно са својим (лепим) девојкама одлазили на разговор за посао. Послодавци су и тим приликама уцењивали – посао у замену за секс са девојком, што је у медијима названо „повратак права прве брачне ноћи“, а забележена је и појава да је спавање послодавца се девојком или женом радника све чешће услов његов останка на послу. Они, нажалост, нису једини. Медији су забележили и да новодошли амерички војници намећу своје право на прву брачну ноћ. Ипак, пођимо редом.
[restrict]

ИЗВОЗНИ ПОТЕНЦИЈАЛ Акција окружног тужилаштва Клајпеда није једина. Наиме, у јесен 2017. године тужилаштва и гранична полиција три приблатичке државе су разоткрили међународну мрежу која се бавила „извозом робова из Прибалтика“ у Велику Британију. Скотланд јард убраја прибалтичке државе у пет највећих „извозника робова“ у Британију. При томе енглески полицајци наглашавају да становници прибалтичких држава постају робови већ у својим земљама, код својих суграђана или страних инвеститора, па тек потом бивају послани на Острво. За сада је познато да на територији три прибалтичке државе делују добро организоване криминалне групације које обмањују људе и шаљу у Велику Британију, где постају робови.

Што се тиче енглеских робовласника, треба нагласити да код њих постоји традиција држања белих робова из времена када су такав статус имали Шкоти и Ирци, које су упућивали да раде на плантажама у колонијама. Колоније су бар званично нестале, али не и жеља да се имају робови. Према подацима британске полиције у сваком већем граду Краљевства може се наћи на стотине робова (људи које се противно вољи држе на имањима или фирмама власника). Само у мају и јуну 2017. у Великој Британији су изведене велике полицијске акције у оквиру којих је ослобођено 130 робова, а ухапшено 111 њихових власника. Ослобођени робови су били грађани прибалтичких држава, мигранти из Магреба, Африке и Пакистана. Према званичним подацима Министарства унутрашњих послова Литваније (једне од три прибалтичке државе), само током 2016. године (новијих података нема) из ропства је, на пример, ослобођено 51 лице, од тога 25 у Великој Британији. У полицијама прибалтичких држава сматрају да је свако ослобађање робова више случајно него намерно, јер доста њих власници склоне током полицијске акције, односно поврате робове корумпирањем локалних полицајаца Велике Британије.

ЕДУКАЦИЈА ПРОТИВ РОПСТВА У јесен 2017. године (нормалном човеку је незамисливо да се све ово догађа у 21. веку) у Литванији је стартовао програм „Буди слободан – не постани роб/робиња!“, коју је платило и организовало Министарство унутрашњих послова ове државе. Без обзира што су три прибалтичке државе у Европској унији (имају, како се каже, популарне ЕУ пасоше) економија је у потпуности разрушена и становници морају да траже посао у развијенијим чланицама Уније. Међутим, тамо им не признају дипломе и тешко могу да нађу посао за који су квалификовани. Зато раде илегалне послове, што је пут до стварног ропства.

У оквиру овог програма одржавана су јавна предавања, семинари и вежбе за све оне који су заинтересовани за одлазак у иностранство. Циљ програма је да будући гастарбајтери избегну робовласнике и трговце људима. Други циљ је био да млади који траже посао у својој земљи стекну вештину избегавање незаконитих обавеза, у том смислу и „права прве брачне ноћи“. У пројекат су били укључени и Британци као представници државе где највише становника три прибалтичке државе и завршава у ропству, односно чији инвеститори и највише улажу на праву прве брачне ноћи. Сматра се да су домаћи олигарси праксу „права прве брачне ноћи“ „преписали“ од британских инвеститора, те да је тако појава добила замах и примену.

Нема сагласја о томе како је настало ово право. Према неким мишљењима овим правом феудалац је потврђивао своју власт над зависним сељацима (мушкарцима). Према другој верзији господин је узимао на себе тај „тешки“ задатак упућивања младе у тајне секса, како би је предао мужу као проверену. Неки етнолози у овоме виде традицију жртвовања (невиност се приносила као жртва божанству, при чему је код неких народа улогу божанства имао владар, жрец или свештеник). Следећи став је да су неки народи веровали да крв невине жене доноси зло и болест, те су имали обред у коме је старешина племена, врач или какав снажан припадник племена способан да се одупре болести и злу „очисти“ жену и потом је преда младожењи.

Прибалтичке државе са правом прве брачно ноћи не срећу се први пут. Наиме, када су ове територије освајали Немци (XII–XVIII век), као знак своје власти над локалним становништвом, између осталог, увели су ово право. Од тада се у овим крајевима „право прве брачне ноћи“ поистовећивало са одсуством своје државе и окупацијом. Научници су сагласни, што се тиче Европе, да је право прве брачне ноћи потекло од Немаца, тачније од обичаја Бајлагер (Beilager) према кнезу коме је припадало право да проведе прву ноћ са младом. Право „ius primae noctis“ је изазивало протесте понижених сељака и често је доводило до сељачких устанака, наводи популарни шпански портал ABC.es. Суштина је да се ово право повезује са влашћу и надмоћи појединих социјалних група, које на овај начин потчињенима показују где им је место у хијерархији. Право прве брачне ноћи се данас сматра нељудским и понижавајућим за здраву људску заједницу. 

Није тајна да су у прибалтичким државама страни инвеститори заштићени од националног законодавства, тако да бројни локални аналитичари сматрају да се формирао невероватан средњовековни систем у коме су људи са Запада „господа“, а домаћи друга класа људи.

БАЛТИЧКА ОКИНАВА Додатно уље на ватру додали су и парламенти прибалтичких држава који су у фебруару 2017. године усвојили закон о посебном статусу америчких војника (локална тужилаштва не могу да истражују кривична дела која су они починили и не могу да им суде локални судови). Колики је ово удар на суверенитет, сведоче подаци из Јапана (агенција Киодо их је објавила јуна 2016) где су амерички војници извршили 5.800 кривичних дела на острву Окинава од 1972. године. Тужилаштво града Гинован је саопштило да амерички војници месечно изврше 23 незаконита дела, од чега око 13 се увек може окарактерисати као најтеже повреде закона. При томе, како кажу јапански полицајци, већина незаконитих дела америчких војника остане незабележена, јер у овој земљи се силовање сматра великом срамотом, те жртве скривају истину. Слично је и у Јужној Кореји, где је од 1945. до 2018. године забележено више од 100.000 кривичних дела америчких војника (убиства, силовања и саобраћајни удеси). Амерички војници који знају да су изузети од локалних закона, према признању самог Пентагона, повећавају на годишњем нивоу број „инцидента“. Због тога се у прибалтичким државама овај закон доживљава као давања права америчким војницима да некажњено убијају, пљачкају, туку и силују жене и девојке три прибалтичке државе. Такође, забележени су и случајеви (за сада три) да су у Литванији амерички војници покушали да наметну право прве брачне ноћи локалним супружницима (али није саопштено шта се потом догодило и како се све завршило), наводи протал topwar.ru. Становнике Прибалтика пак теши да америчких војника нема много.

Шта се може закључити из ове невеселе стварности прибалтичких држава? Прво, ова пракса се веома лако може пренети било где и у било коју државу полуколонијалног статуса, чак и ако је формално у ЕУ. Друго, моћ неких људи више нема ко да ограничи. Ако је то некада чинила држава, данас она за тако нешто нема довољно капацитета. У таквим условима „страни инвеститори“ или „страни војници ослободиоци“ стичу право да владају радницима и „ослобођенима“ – све до њиховог понижења. То је изгледа савремена цена страних инвестиција и ослобађања.              

[/restrict]