Почетна / Наша тема / РЕЗОЛУЦИЈА ИБ 70 ГОДИНА ПОСЛЕ

РЕЗОЛУЦИЈА ИБ 70 ГОДИНА ПОСЛЕ

Након Резолуције Информбироа на Видовдан 1948, совјетофобија или слабо прикривена русофобија постаје доминантна у српским и југословенским елитама. Домишљатост и иновативност југословенског комунистичког вођства је таква да су, по свему судећи, и Американци прекопирали ту матрицу у свом пропагандном напору током Хладног рата

Пише ДЕЈАН МИРОВИЋ

Након завршетака Другог светског рата и ослобођења од нациста у којем је пресудну улогу имао улазак групе совјетских армија у Србију, у новом југословенском друштву је исказивана велика захвалност совјетској Русији због чињенице да је за ослобађање Београда и Србије погинуло скоро 5.000 совјетских војника. На београдском Тргу републике је чак подигнут споменик захвалности руским/совјетским војницима. Новине су извештавале о дирљивим и братским сусретима са војницима Црвене армије. Међутим, након Резолуције Информбироа на Видовдан 1948, совјетофобија или слабо прикривена русофобија постаје доминантна у српским и југословенским елитама.

У том дискурсу русофобски вокабулар који је Џорџ Кенан увео у употребу у чувеном Дугом телеграму од 8.000 речи (упућеном Стејт департменту из Москве 1946. године) скоро се у потпуности преузима од југословенских политичких елита. Руси се представљају као „неуротични земљорадници“ који су кроз историју били у подређеном положају у односу на „напреднији“ Запад. Они као народ желе да униште Запад, јер су „завидни“, неморални и сурови примитивци, који имају нагонски страх од спољашњег „света“ и који су од „памтивека мислили само на своје интересе на Балкану, али и на освајање Цариграда“.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *