Почетна / Уводник / ПРСТ У ОКУ

ПРСТ У ОКУ

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

Када се из једног од домаћих медијских упоришта грађанистичког политичког дискурса недавно, као објава коначне истине, устврдило да се степен зрелости друштва мери степеном поверења у државне институције, и да, што је тог поверења мање, ниво конспирације бива све већи, јавност се према овим чињеницама одредила на предвидљив начин –  лаконски потврдивши исправност ове тврдње. Разуме се да је поверење у институције услов стабилности друштва. Шта се међутим још може уочити поводом тема – достигнути степен зрелости, унутрашња равнотежа и хармонија у српском друштву, а што се пак ретко помиње у јавним разматрањима наше националне ситуације? Да ли, на пример, односи који у оквиру друштвене заједнице настају на релацији естаблишмент – народ такође указују на достигнуту „зрелост“, у којој је „степен поверења“, или евентуално изражени антагонизам, и те како важан услов стабилности? Питање узајамне перцепције друштвене елите и „остатка“ грађана није реторичко: у посттранзиционим државама, у којима се са разложном научном озбиљношћу расправља да ли су оне протекторати или (полу)колоније својствене „мутираном колонијализму“, постаје и те како важно све оно што се догађа у простору комуникације естаблишмента са народом. Не треба посебно објашњавати због чега су осећања повезаности и јединства у процењивању најважнијих државних и националних проблема, дакле узајамно поверење поводом стратешких одлучивања о држави, овде од судбинске важности. Не само за „суживот“, већ уопште за функционисање друштвене заједнице. За Србију управо је овај однос данас неуралгична и болна тачка унутрашње не-зрелости, не-стабилности и не-поверења. Упадљив је несклад и све уочљивији недостатак међусобног респекта народа и елита, све мање „његових“ елита у традиционалном значењу ове речи.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Thanks for the article post.Really thank you! Great.




    0



    1
  2. Prosto je neverovatno kako svi, ali svi do jednog medija, upadljivo do fizickog bola izbegavaju makar jednu jedinu supstancijalnu temu o istinitim zbivanjima u ovoj proniji koja se naziva Srbija! Zato sto bi apsolutno svaka od njih, kako god da se okrene, nepogresivo vodila pravo do vrhovnog uzurpatora vlasti i svake moguce istine, sada i ovde.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *