Почетна / Интервју / Проф. др Милан Брдар: САНУ се урушава изнутра? (1. део)

Проф. др Милан Брдар: САНУ се урушава изнутра? (1. део)

Зашто бисмо ми трпели због процедуралне непромишљености и ароганције чланова Одељења друштвених наука који неће ништа наше да прочитају. Да ли они размишљају да ми можемо да кренемо са „чешљањем“ њихових дела, јер смо у погледу научних знања равноправни, каже Печатов саговорник, уверен да су актуелни избори за дописне чланове САНУ „невиђена научна брука“ и да конкурс „мора да буде поништен“

Разговарала Невенка Стојчевић Фотографије Милан Тимотић

Имена изабраних кандидата за звање дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) званично још нису ни објављена, а београдском научном заједницом увелико кружи прича о „отвореном писму“ проф. др Милана Брдара председнику Академије др Владимиру Костићу, у коме му поручује да ће одбачени кандидати, понижени и увређени научници, због очигледног непоштовања утврђене изборне процедуре, поништити конкурс.

У разговору за Печат проф. Брдар разоткрива чињенице које према његовом мишљењу, сведоче о политичкој позадини актуелне афере, потврђујући својим казивањем и распрострањено мишљење да је, после неуспелог напада на САНУ због „националистичког Меморандума“, сада реч о покушају „Сорошевих неолиберала“ да запоседну и монументално здање у Кнез Михаиловој.

САНУ се, као што сте констатовали у писму, урушава пред очима научне и друштвене јавности, али се о догађајима унутар саме Академије ипак мало зна. Како Ви, као кандидат за академика који је делимично, како кажете, успео да продре у срж догађања, доживљавате урушавање наше највише научне институције?

Себе убрајам у довољно одговорне људе да урушавање Академије  доживљавам као део наше дубоке кризе, која земљу вуче у пропаст. Када врхунске институције почну видљиво да се урушавају није нам потребан јачи разлог за узбуну. Имамо проблема са државом из много разлога, а један од њих је да се питамо – да ли је ово држава српског народа. Имамо и довољно разлога да се питамо чији је Универзитет који је у време титоизма био много гласнији него данас, а данас га такорећи нема када је реч о актуелним питањима опстанка српског народа. Да смо као народ угрожени нема нема сумње, као ни у то да готово никог нема да о томе брине. Очекујемо спас од Европске уније, али ако о себи не бринемо сами, преко наших институција – нико неће. Што се Српске православне цркве (СПЦ) тиче, и ту имамо довољно разлога за бригу, јер ова земља је препуна атеиста који нападају цркву зато што се „меша“ у политички живот, као да она на то нема право. Што се САНУ тиче, могу да говорим само из перспективе Одељења друштвених наука, јер ми је тамошње стање познато сасвим довољно, и дај Боже да Академија има проблема само у оквиру тога Одељења. Ако их има у још неким одељењима, онда је то довољан разлог за узбуну и питање шта Председништво те цењене институције мисли да предузме. Због тога је и настало ово „отворено писмо“, јер сам се претходно два пута обраћао колегама у нижим инстанцама и колегама у Одељењу друштвених наука, а никакав одговор нисам добио.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Наставак у идућем броју

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *