Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник
Старим континентом се управља сувише елитистички, све до сад политички лидери и владе водили су европски пројекат на елитистички начин, не укључујући грађане у сложена питања. Имам утисак да чак ни политичке странке или посланици у националним парламентима нису упознати са компликованим стварима које чине европску политику. Под слоганом ’Мама брине о твом новцу’, Меркелова и Шојбле су за време кризе склањали своје мере од јавности.“
Ова запажања о самовољи велике „Маме“ нису изречена у нашем клубу евроскептичних гунђала, већ су оцене еминентног светског интелектуалца, Немца Јиргена Хабермаса, иначе заговорника европског уједињења. За шпански Паис (део интервјуа објављен у Политици), филозоф још коментарише и никоме корисну чињеницу: његова земља побркала је термине „хегемон“ и „вођа“.
Без сумње, ово је вредна дијагноза болести која је потпуно, а све под упливом немачког клицоноше, инфицирала „организам“ свемоћне бриселске управљачке касте, научене да своју улогу хегемона „на начин тиранина“ разуме као исправну. У данима актуелне опасне политичке драме коју преживљава Италија, посебну вредност имају размишљања о стварној, све ређе скривеној, природи и устројству управљачког механизма који одлучује о будућности Европе.