Помоћ за светске и европске шампионе

УДРУЖЕЊЕ ОСИГУРАВАЧА СРБИЈЕ

Шампиони: Никола Михајловић, Игор Јанковић, Горан Јанковић И капитен Бранислав Ракетић

Две титуле светских првака, десет златних европских одличја, прегршт појединачних и укупно више од 1.500 медаља. Успех вредан дивљења остварио је један тим из Србије. Клуб практичног стрељаштва Жандармерија. У групи малобројних спремних да помогну су председник Србије Александар Вучић и Удружење осигуравача Србије

Практично стрељаштво је спорт за који многи вероватно нису чули, а камоли да знају правила. Још мање је позната чињеница да у том спорту Србија има актуелне светске и европске прваке. И то какве.

„Репрезентацију Србије чине искључиво чланови Клуба практичног стрељаштва Жандармерија. Рећи само да смо најбољи на свету није довољно ни поштено према нашим стрелцима који се од 2005. године ни са једног великог такмичења нису вратили као други“, каже за „Печат“ председник КПС Жандармерија Бранислав Ракетић, уједно и вођа државног тима.

Практично стрељаштво је дисциплина у којој се такмичари надмећу у прецизном и брзом погађању мета. Полигони за такмичења су увек различити и по димензијама и по броју мета, које могу да буду и покретне. Циљ је за што краће време, из покрета, погодити што више мета, али и проценити да ли мета представља праву претњу, односно да ли је у питању терориста или цивил. То је спорт који захтева висок ниво координације покрета, психолошку стабилност такмичара, тактичко кретање, иновативан приступ у решавању задатих полигона и безбедно руковање ватреним оружјем, јер се увек пуца бојевом муницијом. Цев оружја ни у једном тренутку не сме да буде окренута ван полигона, према посматрачима, јер следи дисквалификација.

„У овом спорту нема клишеа, стално је све другачије. Фигуративно говорећи, наш пенал није увек са 11 метара, јер мета од стрелца може да буде удаљена од 5 до 300 метара“, каже Ракетић.

И док са поносом истиче да су чланови КПС Жандармерија актуелни двоструки светски прваци, десетоструки европски, централно-европски и панамерички шампиони, али и вишегодишњи узастопни прваци отворених првенстава Немачке, Италије, Велике Британије, Пољске, Грчке, Мађарске, Тајланда, Чешке, Словачке, Словеније, Ракетић пуног срца показује на витрине које су одавно постале тесне за све освојене пехаре и медаље. За 16 година од оснивања клуба освојено више од 1.500 медаља. За многе чак и нема места у просторијама Клуба, па их стрелци чувају у својим кућама. Прву поставу клуба, уједно и репрезентације Србије, осим Бранислава Ракетића, чине и Игор Јанковић, Горан Јанковић и Никола Михајловић. Клуб чине и спортски директор Марко Маринковић, саветник у команди Жандармерије и секретар клуба, пуковник Жандармерије Ненад Јовановић.

„Тешко је издвојити неки од освојених пехара и рећи да је он најважнији, посебно када их има толико“, кроз осмех напомиње председник Клуба, иначе потпуковник Жандармерије у пензији. „Можда бих ипак нагласио победу над силом каква је Русија, усред Москве, у години када се славило шест деценија победе над фашизмом. Ту је и Берета куп у Италији, једно од највећих појединачних такмичења на свету, који смо освојили два пута. Са тог такмичења доносимо и можда најзанимљивију анегдоту. После друге победе секретар њиховог савеза ме је питао како је могуће да стрелци из тако мале државе каква је Србија увек побеђују. Кратко сам му рекао да је то ствар генетике. Док је мој деда на Дрини чекао немачког војника са пушком у руци, твоји преци су у рововима чекали капитулацију, рекао сам му са великим поносом и оставио га помало збуњеног.“

Бранислав Ракетић, капитен репрезентације

„Ни другим екипама“, каже Бранислав Ракетић, „није најјасније како је могуће да смо таква сила у практичном стрељаштву. Посебно због чињенице да екипе и репрезентације углавном чине припадници специјалних војних и полицијских јединица. А када томе додамо и податак да наши момци пуцају из оружја које је старо 10 до 15 година, а у свету максимално годину дана, да свако од чланова репрезентације Финске испали годишње по 120.000 метака, а наши до 30.000 или да други имају масере и нутриционисте, а да наши путују комбијем у приватном власништву, онда поменути пехари и медаље добијају додатно на значају и тежини. За спорт у Србији је невероватно, али су се, примера ради, ови момци са последњег великог европског такмичења, одржаног у Дебрецину, вратили са екипним златом, али и златом, сребром и бронзом у појединачној конкуренцији.“

Ипак, и оваква репрезентација, за коју је мало рећи да је успешна, дели тужну судбину српског спорта. Услова за тренинге и финансијских средстава за припреме, оружје, муницију, путовања и све друго што би за било које светске прваке требало да буде нормално, готово ни на видику. Мало је оних који су спремни да помогну, а, примера ради, један тренинг кошта 300 евра док котизација за светска такмичења износи 2.000 евра. У групи оних који су спремни да део своје добити издвоје за развој овог спорта и наставак доминације на светском нивоу је и Удружење које окупља осигуравајућа друштва која послују у Србији.

„Недостатак финансијских средстава успешно премошћавамо захваљујући помоћи коју клуб добија од председника Републике Србије Александра Вучића, Удружења осигуравача Србије, на челу са генералним секретаром Душком Јовановићем и компаније Југоимпорт СДПР. Председник Србије је препознао да је ово клуб од реномеа и помаже нам да постанемо и останемо српски бренд, поштован свуда у свету, на чему смо му посебно захвални. А да није финансијске и друге помоћи коју добијамо од Удружења осигуравача Србије и од Југоимпорт СДПР-а, егзистенција клуба била би доведена у питање. Захваљујући тој и помоћи градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, који нам је обезбедио услове за тренинг на градском стрелишту, успели смо да у претходне три године остваримо потпуну доминацију на свим светским, европским и регионалним такмичењима. Сада и ми, уназад три године, можемо да кажемо да држава Србија стоји иза нас“, каже председник КПС Жандармерија и додаје да планирају да остану најбољи, лидери у овом спорту, те да на достојанствен начин репрезентују Србију и Жандармерију.

Мото овог спорта је DVC – Diligentia, Vis, Celeritas (прецизност, снага, брзина). Момци су показали да их красе сва три елемента. Изгледа да осталима недостаје снага воље и већа брзина у доношењу одлуке да се помогне спортистима којима се клања цео свет.

Сарадња Удружења осигуравача Србије и Клуба практичног стрељаштва Жандармерија траје већ три године. У Удружењу, којем није страно да део добити подели са заједницом и тако помогне онима којима је помоћ најпотребнија, са посебним задовољством говоре о сарадњи са стрелцима. „Поносни смо што смо уз најбоље и уз тим који на достојанствен начин репрезентује Србију“, кажу у УОС.

Стрељачки савез Велике Британије понудио је члановима репрезентације Србије пре неколико година држављанство да би се такмичили под њиховом заставом. Одбили су и ту и понуду да буду тренери њихове екипе. Рекли су не и Тајланду на понуђених 1.000 долара дневно за тренерске услуге. Кажу да за њих нема веће части и награде него да 700 светских такмичара, углавном припадника елитних војних и полицијских јединица, стоји мирно уз „Боже правде“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *