Почетна / Култура / Под командом агитпропа ХБО-а

Под командом агитпропа ХБО-а

Нови „Фаренхајт 451”

Иако је актуелно америчко друштво далеко ближе дистопији из штива „Фаренхајт 451“, то није била ни у једној равни тема нове филмске верзије романа Реја Бредберија кога је Трифо у бунтовним шездесетим годинама прошлог века много боље схватио и представио него што је у другој деценији глобализованог двадесетпрвог века учинио американизовани Иранац Рамин Бахрани

Самопрокламовани и помпезно самонаметнути елитистички ореол у смислу борбеног чувара „великих вредности“ новог, разуме се, „најправичнијег до сада“, светског поретка, с којим се дичи светски инсталирани филмско-телевизијски гигант ХБО, вероватно је главни кривац за настанак тешке несреће од филма званог „Фаренхајт 451“. Да, реч је о новом „читању“ (односно, како се показало, „нечитању“) култног класика СФ-а, огранак дистопијски СФ, чувеног америчког писца Реја Бредберија, који је овај објавио 1953. године прошлог века. Та је књига послужила као штиво за истоимени филм славног франуског синеасте Франсоа Трифоа, који га је снимио 1966. године и за свој рад добио мноштво позитивних критика, мада, додуше, не и награда. У оба случаја, ипак, и Бредберију и Трифоу је „Фаренхајт 451“ остао приписан као најзначјнији или бар један од најзначајнијих радова у каријери. Што се тиче Трифоа он је своју екранизацију „Фаренхајта 451“ успешно уписао у класике не само сопственог опуса и француске кинематографије, већ и дистопијског СФ жанра. И ако важи, као и у већини случајева, да је књига генерално значајно боља од било које њене филмске обраде, па се то исто да рећи и у случају Трифоове екранизације иначе оцењене високим оценама, можемо само мислити колико је боља од ХБО „савременизације“ коју су готово једнодушно демолирали веома негативним оценама једнако гледаоци као и већи део критике. А можемо бити и оправдано цинични и рећи да савремени свет, па и његова култура, више нису у стању да производе квалитетне ствари, било оригиналне, било, као у овом случају, рециклиране. Отуд тако грубо касапљење Бредберијевог класика које је, узгред, потписао амерички синеаста иранског порекла Рамин Бахрани.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *