ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Зашто је Додик на удару

Као што некада нису нападали „Србију због (Слободана) Милошевића, него Милошевића због Србије“, тако и данас Запад напада председника Републике Српске Милорада Додика како би преко њега напао Републику Српску

Необичном игром случаја, али такав је тренутак у коме живимо, амерички „Вашингтон пост“ и овдашње „Вечерње новости“ у протеклих су неколико дана – у два текста сасвим различите интонације чији су заједнички именитељи (још) актуелни председник Републике Српске Милорад Додик и Русија – расветлили суштину онога што се догађа у Бањалуци и око ње, а прети опстанку Републике Српске.

БРИТАНСКИ ФАКТОР „Британска замка за Додика“, насловиле су „Новости“ текст у коме откривају да су обавештајне „службе са Острва инсталирале логистички центар у Сарајеву, циљ је компромитација лидера РС. Све је део опште стратегије за слабљење ’малигног руског утицаја’ на Балкану“.

Британци, тврде „Новости“, намеравају да „ослабе позиције Милорада Додика пред долазеће изборе, а појачале су своје присуство и у Србији“, све то зарад тежње „да се медијским и оперативним компромитовањем актуелног лидера Републике Српске и његове идеје војне неутралности створе услови за слабљење ’руских акција’ у нашем региону и (за) окретање БиХ ка НАТО“.

 Власти РС су, наводе даље „Новости“, од руских обавештајних служби добиле упозорење да овом циљу треба да послуже и текући протести у Бањалуци под геслом „Правда за Давида“, а главни извођачи радова су двојица добро (по злу) познатих агената британске обавештајне службе МИ6 Ентони Монктон и Џорџ Базби, „који су од 5. октобра до данашњих дана незаобилазна ’мирођија’ и у густој српској ’обавештајној чорби’“.

Присуство Монктона и Базбија на заједничком задатку на нашим просторима заиста би морало да упали озбиљан аларм. „Монктон се индиректно доводио и у везу са атентатом на Зорана Ђинђића“, пишу „Новости“, док се „Базби у безбедносним круговима помињао и као један од креатора напада на Александра Вучића у Сребреници јула 2015. Наводно, он је ’увезивао’ муслиманске фанатике и ’јастребове’ из редова СДА који су покушали да убију тадашњег српског премијера“.

„ПОСТОВА“ ПОТВРДА Злокобно упозорење „Новости“ своју потврду пак добија у тексту „Вашингтон поста“ „Да ли се Босна враћа у мрачне, старе дане деведесетих?“ у коме се забринуто (и тобож недужно) констатује како „постоје узнемирујући знаци да се тешко извојевани мир озбиљно колеба“, за шта се затим директно оптужује председник Републике Српске: „У средишту превирања налази се Милорад Додик.“ Чији је, изгледа, главни грех што се „опире централној власти и приближава председнику Русије Владимиру Путину… Додик често путује у Москву, а руски емисари долазе у Бањалуку… Додик каже: ’Прави пријатељи, као што су Руска Федерација и њен председник Владимир Путин, помогли су нам да јасно успоставимо своје циљеве, повратимо самопоуздање и боримо се за наша изворна права.’“

А зашто је Русија толики проблем? То је макар јасно; зато што спречава потпуно подвргавање Босне и Херцеговине (и читавог овог простора) западном утицају: „Русија жели да босански Срби блокирају улазак њихове земље у НАТО.“

И отуда текст у „Вашингтон посту“ представља, заправо, позив на акцију: „Европа и Сједињене Државе, тренутно заокупљени другим проблемима, морају да делују под хитно како би спречили Босну да скрене с пута… Како би спречили нову невољу у свадљивом делу света где је започео Први светски рат (…) Европска унија, НАТО и Сједињене Државе морају да делују без одлагања како би ојачали сопствено дипломатско ангажовање и оснажили своје присуство искусним преговарачима чији би задатак био да надгледају имплементацију Дејтонског споразума.“

Овај нас пак позив на акцију враћа на извештај из „Новости“ који сугерише да је тај позив већ почео да се спроводи у дело, с тим што предлог „Вашингтон поста“ иде и корак даље у опасном правцу, јер заговара јачање западног војног присуства уз истовремено разоружавање Републике Српске, што се иначе укратко назива окупацијом: „Смањено војно присуство Запада требало би да буде повећано макар до избора, планови за интеграцију супротстављених полицијских снага (Републике Српске и Федерације БиХ) требало би поново да буду покренути, а континуиране увреде Додика и његових помагача требало би да добију снажан одговор.“

Све заједно, ове информације и сугестије говоре да ће се, до општих избора у БиХ који ће бити одржани 7. октобра, Република Српска и њене власти налазити на великим искушењима и под константним ударима. Да би се најављене невоље успешно пребродиле, потребна је и мудрост и снага руководства РС, али и промишљеност њеног народа који не би смео да наседне на подвалу која му се спрема са Запада. Зато што није у питању будућност Милорада Додика и његове власти, него, како то отворено признаје „Вашингтон пост“, будућност Републике Српске.

Један коментар

  1. Avatar

    Veoma dobar i vrijedan komentar. Pitanje je samo zasto se tako veliki broj ljudi ipak povodi za zapadnim lazima. Treba sve njivove lazi koje su razotkrivene uporno i sto cesce ponavljati i podsjecati one koji brzo zaboravljaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *