Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Изневеравање очекивања

Како ће на предстојећи македонски референдум о имену утицати ставови председника Македоније и Француске, Ђорђа Иванова и Емануела Макрона

Македонија је у преговорима с Грчком пристала да се убудуће зове Северна Македонија да би брже ушла у Европску унију и у НАТО, али није још сигурно ни да ће се тако звати, а ни да ће јој пут, макар према Европској унији, бити нарочито убрзан.

ПОТПИС ЂОРЂА ИВАНОВА Председник Македоније Ђорђе Иванов и званично је одбио да потпише Указ о проглашењу Закона о потврђивању коначног споразума о имену Македоније, наводећи да нема уставни основ те да није ратификован у складу с (још важећим) Уставом Македоније.

„Не прихватам идеје или сугестије које би угрозиле македонски национални идентитет, посебност македонског народа, македонски језик и македонски модел коегзистенције“, рекао је Иванов, упозоравајући да „легитимизација овог споразума“ – који су постигли македонски и грчки премијер Зоран Заев и Алексис Ципрас – „ствара правне последице које су равне злочину“ те да овај споразум „доводи Републику Македонију у положај подређености и зависности од друге државе, односно Републике Грчке“, „а према члану 308 Кривичног закона“, претећи је подсетио Иванов, „’грађани који доведу Републику Македонију у положај подређености или зависности од друге државе, казниће се затвором у трајању од најмање пет година’“.

Ивановљево одбијање да стави свој потпис на споразум Заева и Ципраса, ипак, неће произвести нарочите правне последице, али ће свакако имати извесног утицаја на исход референдума о имену (Северне) Македоније који ће бити одржан ове јесени, после чега би – буде ли исход позитиван – требало да га ратификује и грчки парламент.

МАКРОНОВА РАЧУНИЦА А на (не)расположење Македонаца додатно би могле да утичу и вести које им пристижу од њихових западних партнера који, изгледа, нису сасвим спремни да испуне свој део погодбе.

Док се, наиме, очекује да ће на јулском самиту, захваљујући зеленом светлу Грчке, НАТО упутити позив (Северној) Македонији да приступи том војном пакту – при чему „постоје грешке које имају последице“, упозорио је руски амбасадор при ЕУ Владимир Чижов – значајно је другачије расположење, макар у овом тренутку, уочи овонедељног ЕУ самита на коме би наш јужни комшија требало да добије онај фамозни датум почетка преговора о приступању Европској унији, на који иначе чека још од 2005. године када је добила статус кандидата и од тада остала у месту због противљења Грчке.

А сада за Македонију Француска постаје нова Грчка, преноси немачки „Дојче веле“ коментар бечког „Стандарда“ о противљењу Француске да се Македонија награди датумом на који чека већ, ево тринаест година.

„То би готово значило убијање компромиса у вези с именом који су постигли Грчка и Македонија“, оценио је за „Стандард“ Флоријан Бибер, шеф Центра за југоисточну Европу на Универзитету у Грацу, подсећајући да Македонији на јесен предстоји референдум о имену а „тешко је замислити да ће исход бити позитиван, уколико ЕУ не награди постигнути договор“. „То би био тежак ударац за реформску политику на Балкану“, навео је Бибер, објашњавајући и разлоге француске тврдоглавости: „Влада председника Емануела Макрона до европских избора 2019. године категорички одбија све кораке ка даљем проширењу… Макрон жели да у важним земљама ЕУ на власти остану проевропске странке, и зато тражи да се не одобре даљи преговори о проширењу.“

Са своје стране, у сасвим молећивом тону јер је свестан последица евентуалног француског одбијања, македонски премијер Зоран Заев изјавио је да се нада „да ће да омекша и срце председника Француске Макрона. Разумем унутрашње дебате које се отварају у Француској, али Француска је наш велики пријатељ.“

Заевљеве молбе на страну, али, много већи утицај на омекшавање Макроновог срца могла би да има молба, или наредба, с оне стране Атлантика, будући да је – пренела је портпаролка Стејт департмента Хедер Ноерт – амерички државни секретар Мајк Помпео ургирао код свог француског колеге Жан Ив ле Дријана да Француска „подржи НАТО позивницу Македонији да му се придружи, као и да отвори преговоре о приступању Европској унији“. У саопштењу се не наводи садржај француског одговора, уосталом, све ће бити познато већ до краја ове недеље и биће то занимљив тест утицаја који САД и даље имају и на Француску и на ЕУ…  

Туск упозорава на САД

Председник Европског савета Доналд Туск позвао је ЕУ, уочи дводневног самита лидера Уније у Бриселу, да се спреми за најгори сценарио са Америком Доналда Трампа. Ово упозорење је основна „тачка“ писма које је упутио лидерима свих 28 држава чланица. „Верујем, надајући се и даље најбољем, да морамо да будемо спремни за најгори сценарио“ с Вашингтоном“, навео је Туск у позивном писму лидерима ЕУ на самит на којем ће се размотрити и односи са САД поред главних тема имиграције и реформе зоне евра. „Када разговарамо о миграцији или реформи зоне евра, важно је да имамо на уму геополитички контекст који је уследио на самиту Групе седам индустријски најразвијенијих земаља (Г7) у Канади, када су се САД изненадно повукле из заједничке декларације о којој се напорно преговарало“, подсетио је Туск. Председник Европског савета је рекао да упркос „неуморним напорима о очувању јединства Запада“, трансатлантски односи су под разним притисцима због политике америчког председника Доналда Трампа. „Нажалост, поделе се не односе само на трговину“, додао је Туск.

Трансатлантски односи су затегнути од доласка Трампа на власт због несугласица о разним питањима, као што су споразум о климатским променама, нуклеарни споразум са Ираном и пресељење америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим. Америчка администрација увела је 1. јуна царинске дажбине на европски челик и алуминијум, због чега је Брисел узвратио таксама на увоз типичних америчких производа. Од увођења царинских тарифа САД о том питању више не разговарају са ЕУ, рекла је јуче европска комесарка за трговину Сеселија Малмстром.

Ципрас затражио да Британија врати „мермер Партенона“

Сусрет Алексиса Ципраса са Терезом Меј прошао је у знаку непријатног подсећања премијера Грчке на раскош Партенона пре „Елгинове похаре“, те захтева да његовој земљи врати „мермер Партенона“.

„Покренуо сам пред председницом британске владе питање које је важно за Грчку и грчки народ. То је за нас питање највећег значаја. Мермер Партенона припада светском културном наслеђу, али је његово једино природно место – сам Партенон. Јер то је место и где су скулптуре настале и где су биле.“

У Британском музеје се налазе метопи и статуе Партенона, рељефни фриз Панатинска процесија, плоче фриза из храма Беcкрилне Нике у Атини, једна каријатида Ерехтејона, статуа Диониса. Грци су уверени да је лорд Елгин поседовао турски ферман који му је дозвољавао да прави скице и калупе за статуе, али не и да их присвоји и однесе.                               

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *