Почетна / Друштво / Отимачина под европском заставом

Отимачина под европском заставом

Хрватска и српска имовина

Уместо да олакша остварење узурпираних имовинских права српске државе и Срба у Хрватској, ЕУ „мудро“ ћути, а њена чланица Хрватска се према тим правима понаша још бахатије и безочније

Са уласком Хрватске у Европску унију порасла је и нада да ће многи нерешени српски проблеми са овом бившом југословенском републиком бити разрешени. Од потраживања државе Србије, преко статусних питања Срба у Хрватској, па до личних имовинских питања прогнаних и избеглих Срба… Нажалост, од наде је остала само пуста жеља, јер се тек испод плаве заставе са жутим звездицама показало све лицемерје, до тада прикривано обећањима и обавезивањем на европске норме и стандарде. Који за Србе, очигледно, не важе.

СПОРНИ ЗАКОН Како, иначе, другачије схватити последњу одлуку хрватског Сабора у виду усвајања измене и допуне Закона о управљању државном имовином који ће ресорном министарству омогућити да управља некретнинама, па и стављањем у функцију оних некретнина за које нису решени имовинско-правни односи.
Још као владин предлог (у јануару ове године) овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да државну имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може дати на управљање трећим особама, што су многи протумачили као отимачину хрватске државе.
Председник Савеза Срба у региону Миодраг Линта оценио је да Хрватска крши Споразум о сукцесији и позива Србију да реагује тако што ће послати елаборат Европској комисији, Европском парламенту и Савету Европе и тако упознати међународну заједницу и јавност са кршењем људских права у Хрватској.
Реч је о закону који предвиђа такозвано активирање запуштене имовине, која је већином била у власништву српских правних субјеката у Хрватској до 1991. године. Влада Јосипа Манолића је те године донела Уредбу о забрани располагања некретнинама у власништву институција, република, компанија и других правних субјеката из бивше СФРЈ. Ту имовину је Загреб после рата национализовао и у катастрима превео на државу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *