Почетна / Свет / Није ствар у Киму и Трампу, него у технолошком развоју

Није ствар у Киму и Трампу, него у технолошком развоју

ГЕОПОЛИТИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА СА ЖУТОГ МОРА

Кина ће постати отпорнија на будућа спољнотрговинска трамповања из Вашингтона, ако макар у четврту брзину убаци развој економских веза са Русијом и посвети се заједничком технолошком напретку који је, заправо, кључ укупних односа са Западом

За „Печат“ из Пекинга Бранко М. Жујовић

У Ћингдау, значајном лучком граду на обали Жутог мора, производе најбоље пиво у Кини, па и шире. Познаваоци добро знају за „Цингтао“ (Tsingtao). То је пиво чијег се укуса, нарочито ако говоримо о ексклузивнијим пуњењима од око два децилитра, не би постидела ни једна чешка или баварска пивница. Црно „Цингтао“ пиво у поменутој малој флаши, као гастрономски прилог пробраном оброку, по искуству аутора ових редова, боље је од ирског „Гиниса“ чија је технолошка традиција старија скоро век и по.

Није Бог Ћингдау подарио хељду или јечам с неба, премда у околини постоје позамашна пољопривредна добра, него европску пиварску технологију развијану од 1903. године, када је пивара основана британско-немачким капиталом. Од тада до данас, пивара у Ћингдау прелазила је из европских у кинеске и јапанске руке, па опет све испочетка, али је, захваљујући добро укорењеној и касније пажљиво калемљеној технолошкој традицији, она данас најпрепознатљивији кинески пиварски бренд у свету, вредан преко милијарду долара.

КОРАЦИ ОД СЕДАМ МИЉА Шта нам поручује искуство пиваре у Ћингдау?

Солидна технолошка основа, стечена заједничким улагањима, што је у Кини нарочито случај последњих четрдесетак година, претежно у виду улазнице на гигантско национално тржиште, представља само потенцијалну основу дугорочног развоја. Кина чини скоро све што може да унапреди законито стечене технологије. Тај напор највидљивији је на примеру супербрзих железница.

Кинеске железнице великих брзина данас су најразвијеније на свету, а постоје тек нешто више од деценије. Не ради се ту само о дужини од преко 22 хиљадe километара (укупна дужина кинеских пруга износи преко 120 хиљада километара). Кинеске брзе железнице значајно надилази све остале такве железнице у свету заједно и по врзини.

Технологије стечене из уговора са европским и јапанским партнерима (Technology transfer, transfer of technology – TOT) унапређују се интензивно. Тако од јесенас воз Пекинг – Шангај, из породице потпуно домаћих модела названих „Фусингхао“ (подмлађивање, ренесанса), саобраћа брзином од 350 километара на час.

Као што корацима од седам миља напредује у области железница великих брзина, Кина мора технолошки да сустигне САД и на другим пољима. Управо је примораност Кине да увози високотехнолошке телекомуникационе производе у Вашингтону била препозната као Ахилова пета кинеске привреде, па је уследио, срећом кратак, прави економски нуклеарни удар на кинеску компанију ЗТЕ.

Протекле недеље Ћингдао смо видели у медијима, као град који је угостио лидере земаља Шангајске организације за сарадњу. У медијима је објављена иницијатива Монголије да се нови гасовод из Русије ка Кини гради преко њене територије. Медији поново актуелизују стари договор Москве  и Пекинга да се спољнотрговинска размена две земље значајно унапреди, до годишњег нивоа од двеста милијарди долара.

Трговински рат Пекинга са Трамповом администрацијом показао је да Вашингтон више није у економском смислу предвидив партнер. Стихијски започет, трговински рат две земље нагло је престао, али је цена његовог могућег распламсавања у будућности напросто неподношљива. Опасност да свет докрајчи први светски економски рат, уместо очекиваног нуклеарног рата, постала је стварна. Суноврат највећих светских привреда могао би да постане кошмар једнак најцрњим пројекцијама масовног нуклеарног уништења. При том, структурни проблеми тек спласнулог трговинског сукоба Трампове администрације са Пекингом нису уклоњени. Они и даље тињају.

ИЗБЕГНУТ СУКОБ КИНЕ И РУСИЈЕ Кина ће постати имунија на будућа спољнотрговинска трамповања из Вашингтона, ако макар у четврту брзину убаци развој економских веза са Русијом и посвети се заједничком технолошком напретку који је, заправо, кључ укупних односа са Западом. У овом тренутку, Русија једва да је десети спољнотрговински партнер Кине са прометом од око 78 милијарди долара. Далеко испред Русије на кинеском тржишту су робе и услуге земаља Европске уније (око 500 милијарди), САД (446,7), земље АСЕАН-а (362,9) и Јапана (350 милијарди). Следе кинески Специјални аутономни регион Хонгконг, Јужна Кореја, кинеско острво Тајван, Аустралија, Бразил, па тек онда Русија.

Кина поседује знатне резервоаре економског развоја у међународним организацијама као што су Шангајска организација за сарадњу и БРИКС. Ови формати сарадње већ су положили велики испит током последњих пет година, јер су Кина и Русија избегле међусобни сукоб у централној Азији, на географској раскрсници иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и традиционалних зона руског интереса, на који је Запад рачунао.

Нови пројекти економске сарадње и развој нечега што бисмо могли назвати источним технологијама сада је од судбинске важности за обе земље и оба формата сарадње. 

УКИНУТЕ САНКЦИЈЕ КОМПАНИЈИ „ЗТЕ“

Кинески медији прошле недеље објавили су да су САД укинуле санкције компанији ЗТЕ, због наводне продаје производа који су садржавали америчке високотехнолошке компоненте Ирану. Кинеска компанија, произвођач телекомуникационе опреме, пристала је да плати милијарду долара америчкој влади и да депонује још 400 милиона на име гаранција.
Кинески гигант заузима око десет одсто светског тржишта телекомуникационих уређаја и у САД, где купује од 25 до 30 одсто компоненти за своје уређаје, омогућава постојање око 130 хиљада радних места.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *