Моћ ШОС-а и немоћ Г7

Као механизам империјалне моћи Кине и безбедносни и економски штит за Русију, ШОС доприноси јачању њиховог утицаја и резултираће формирањем мултиполарног света већ средином следеће деценије

Док „Група 7“ индустријски развијених земаља – окупљених око САД и НАТО – проживљава дубоку кризу, односи Русије и Кине и њихових лидера Владимира Путина и Си Ђинпинга, као и унутар Шангајске организације за сарадњу, иду узлазном путањом. Несугласице америчког председника Доналда Трампа са својим (дојучерашњим) вазалима, више се не могу сакрити, па је његов превремени одлазак са самита Г7 у Канади, вероватно логички завршетак једног суштински неуспешног скупа, на којем су једва усагласили и дневни ред. Па, чак, можда и најава раскола у западном делу међународне заједнице. Америчко увођење најближим партнерима увозних тарифа на челик и алуминијум, изазвало је револт међу западним државама, али на њихове протесте Трамп има одговор – Америка мора да заштити своје тржиште и радна места. Са друге стране, односи Москве и Пекинга, уз повремена успоравања, развијају се у целини динамично и хармонично.
И моћна организација ШОС, на челу са Кином и Русијом, све више добија на значају, примајући не само нове пуноправне чланице попут Индије и Пакистана, већ у њену орбиту улазе и важне регионалне силе какве су Турска и Иран. На тај начин, јасно се исцртава нови евроазијски блок, који неки чак виде и као глобалног конкурента НАТО-у. И није искључено да би у будућности такав сценарио могао да се обистини. Жеља за тешњом сарадњом са ШОС окупља све више заинтересованих земаља. Сада има осам пуноправних чланица (Кина, Русија, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргизија, Индија и Пакистан), четири посматрача (Авганистан, Белорусија, Иран и Монголија), док шест држава има статус партнера у дијалогу (Јерменија, Камбоџа, Непал, Шри Ланка и Турска). Међутим, ШОС није војни савез и због тога је занимљив и војно неутралним државама, попут Србије.

[restrict]

НА ТЕМЕЉИМА РАВНОПРАВНОСТИ Осамнаести Самит ШОС управо је одржан протекле недеље у кинеском граду Циндао. Владимир Путин указао је да државе чланице ШОС дају четвртину светског БДП-а, 43 процента становништва и 23 одсто територије планете. Русија и Кина су дуго и стрпљиво радиле на стварању и усавршавању механизама сарадње у оквиру ШОС и успеле су да постигну не само да расте утицај овог блока у Евроазији и свету, већ и да се унутар њега обједине две основне интеграционе идеје – руске Евроазијске уније и кинеске иницијативе „Један појас – један пут“. То на најбољи начин показује да је реч о концепцији која има потенцијал за будућност, инклузивној интеграцији заснованој на здравим темељима равноправности, где сваки учесник може да пронађе место, у складу са својим могућностима и интересима.
Приступање ШОС-у Индије и Пакистана дало је овом блоку додатну чврстину, не само када је реч о економској снази и људском потенцијалу, већ првенствено због јачања капацитета у одбрани од терористичких и других претњи, имајући у виду да су Авганистан и подручје Централне Азије после распада СССР-а постали расадник екстремиста и сигурна кућа за оне који угрожавају безбедност читаве Евроазије. Исто тако, управо са овог подручја ка Европи се слива огроман број миграната, па би трајна стабилизација била лековита за читав континент. Практично опкољавајући овај немирни регион са свих страна (уз Иран и Турску), ШОС ће бити у стању да обузда тероризам и стави под контролу међународне кријумчарске руте које воде ка богатим европским тржиштима. А то се неће допасти, и већ сада се не допада, онима који своју шансу виде у трајној дестабилизацији Евроазије и непрекидном наметању „заштитничких“ услуга.

ШОС ПРОТИВ ТЕРОРИСТА Неповерење и покушаји изолације Русије од стране Запада, довели су само до још бржег и тешњег зближавања Москве и Пекинга. Када кинески председник Си Ђинпинг каже да је Путин његов најбољи пријатељ, онда то значи да је степен прожимања и координације две државе одавно премашио ниво редовних, добросуседских односа. Заједничко деловање Русије и Кине већ је изашло из регионалних оквира и распростире се по читавом свету. За сада, додуше, у форми лабавих структура заснованих на проналажењу појединачних тачака сарадње од заједничког интереса, а не на формирању трајних наднационалних институција, које често гуше државе чланице, ограничавајући њихов суверенитет и маневарски простор. Управо таква, нетипична и еластична форма интересног обједињавања јесте и ШОС, као и донедавно БРИКС, чији значај у последње време опада, али је ипак, у датом историјском тренутку одиграо значајну улогу у промовисању идеје мултиполарног света, чији су Русија и Кина деценијама главни покровитељи.
Зато можда и не чуди што је амерички председник Трамп, на Самиту Г7 у Канади прошле недеље, рекао да би Русију требало вратити у чланство овог западног клуба, одакле су је суспендовали поњсле припајања Крима 2014. године. Москва се према овој идеји односи прилично индиферентно, јер њој више не прија чланство у таквом телу, где мора да се понаша по правилима која диктирају други. И који су углавном ношени само једном идејом – да обуздавају Русију и не допусте да буде истински суверена и самостална земља, већ јој намењују улогу западног сателита и привеска за ресурсе. Па би је, чак, радо употребили и као своју продужену руку у потенцијалном сукобу са Кином. Све то у Кремљу добро знају и нимало не жале за изгубљеним чланством у клубу коме суштински не припадају и који је замишљен као још један инструмент за остваривање америчких интереса. У оквиру ШОС-а се Москва осећа далеко лагодније, а платформу за разговоре о глобалним економским проблемима сасвим комфорно проналази и у оквиру „Групе 20“, која би у будућности могла да нарасте и на 30 чланица.
Током деценија, од како је ШОС основан 2001, ова организација створила је механизме сарадње у сфери безбедности на више различитих нивоа, управо због тога што и даље одржава модел узајамног деловања без чврстих институционалних оквира и „универзалних“ мисија. То, међутим, не значи да су ови механизми мање ефикасни. О њима се у јавности веома ретко говори, али експертски тимови различитих земаља свакодневно раде на реализацији постављених задатака. Још 2001. потписана је Шангајска конвенција за борбу против тероризма, сепаратизма и екстремизма, а четири године касније и регионалне антитерористичке структуре, које размењују информације и спроводе заједничке антитерористичке активности. Кроз овај механизам, ШОС је према званичним подацима до сада спречио чак 600 терористичких напада, да би 2014. у Ташкенту био отворен и Антитерористички центар, а сваке године организују се заједничке вежбе.

ПРЕДСТОЈИ НОВА ЕПОХА РАЗВОЈА Решавајући безбедносне задатке и на тај начин стабилизујући широко подручје у центру региона који ШОС обухвата, истовремено се отварају неслућене перспективе економског развоја. О томе сведочи и амбициозни пројекат „Један појас – један пут“, који треба да повеже Кину са Европом и глобалним тржиштима и смањи зависност Пекинга од инфраструктуре сконцентрисане на источној кинеској обали, чиме се ограничава и успорава развој осталих региона. Оријентишући се транспортно све више на западни, а пре свега копнени правац, Пекинг не само што за себе покреће нову развојну динамику, већ и остварује већи и непосредан утицај у Евроазији, конкретно у Европи и међу чланицама ЕУ. Да би се то остварило, неопходно је било смирити, а затим и ставити под контролу немирну Централну Азију, као и Блиски исток. Реакција на ове планове јесте делом и серија револуција познатих као „арапско пролеће“, али и рат у Сирији, као и непрестане турбуленције око Ирана. Када ови процеси буду окончани, започеће нова епоха економског развоја и широких евроазијских интеграција.
Русија се већ дуго налази у центру ових дешавања, њени експерти су креирали ове процесе заједно са кинеским колегама. Приступање Индије ШОС-у за Москву је веома важно, јер се тиме уравнотежује демографска и економска снага Кине унутар организације, док је учешће Пакистана полуга којом Пекинг обуздава Делхи. Од приступања Ирана огромне користи имаће и Кина и Русија, које су покровитељи Техерана, док Турској предстоји да се одреди ком царству ће се приволети, јер Анкара седи на две столице, што партнерима из ШОС-а не смета. За разлику од „савезника“ из НАТО, који нерадо то посматрају. На Западу добро знају да је ШОС механизам кинеске империјалне моћи и чврст безбедносни и економски штит за Русију. Све то доприноси јачању глобалног политичког утицаја Москве и Пекинга и на крају ће резултирати формирањем мултиполарног света средином следеће деценије. Многе у свету привлачи отвореност ових интеграција и на свакој држави појединачно је да се определи – када ће им приступити.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *