Почетна / Култура / МОЋ ДУХА МЕСТА

МОЋ ДУХА МЕСТА

Поводом јубилеја истакнутог пејзажисте

Влaдимир Jaнкoвић, Чeмпрeси Хилaндaрa, 2016, уљe нa кaртoну, 25 x 35 цм

Сликар и цртач Владимир Јанковић у деценијама вредног рада сачувао је висок ниво пејзажне уметности, отргао је од комерцијализма и наставио на свој начин оно што су започели први наши мајстори – пленеристи Коста Миличевић и Малиша Глишић

Пејзаж се као самостални вид уметности појављује само у ликовно напредним традицијама, какве су западна и далекоисточна, у којој га има и у скулптури. На западу је пионир пејзажног стила у сликарству Јоаким Патинир, коме је недавно Прадо приредио ретроспективну изложбу. Пејзаж се шире осамостаљује тек од романтизма мада је био познат још у римском сликарству пре нове ере, у коме има елемената и линеарне перспективе. Постоје разне врсте пејзажа, од реалистичког, имагинарног до модерног land art, уметности окружења (environment) и разних еколошких интервенција које се догађају у природи. За старији тип пејзажа, са највећим представницима попут Питера Бројгела, Николе Пусена, Клода Лорена, Салватора Розе, Питера Паула Рубенса, Александра Казенса (који је први сликао мрљама и створио систем), Тарнера, чудесног Семјуела Палмера, Каспара Давида Фридриха у Немачкој и Томаса Кола у Америци, за пејзаж је било битно да ли има или нема људску фигуру (штафажу).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *