Почетна / БРОЈ 526 / Култура самоубистава? Светски тренд у успону!

Култура самоубистава? Светски тренд у успону!

Због чега у лажном изобиљу нема места за живот?

Чак и ако су званично као самоубиства окарактерисане смрти (а можда то и нису биле) славног кувара путописца Ентонија Бордејна и само неколико дана пре њега модне дизајнерке Кејт Спејд, вест, та званична, да су себи одузели живот иницирала је, као и много пута пре, додатни талас људи широм света који су на тај начин решили да окончају своје животе. Модерни и то пре свега напредни део нашег света је, кажу, запао у пандемију самоубистава. Ова појава је у порасту и посебно се појачава после смрти од сопствене руке неке светски познате особе. Истраживања на глобалном нивоу која се баве овим проблемом показују да годишње у свету самоубиство изврши више од осамсто хиљада људи! То је отприлике пола становништва Београда. И, замислите, сваке године један град величине пола наше престонице нестане јер толико људи одлучи да им је доста живота. Још занимљивије је, ако се изузму самоеутаназије услед неизлечивих болести, што већина самоубица на први поглед уопште није требало да има разлог за такву одлуку. А одлучила се за њу услед бројних психичких поремећаја који су годинама разарали њихов ум, а директна су или индиректна последица „дивног“ живота у савршено уређеном свету модерног капитализма у коме се по правилима саможиве борбе за опстанак стварају људи рестлови, колатералне штете напретка које напросто нису издржале такмичење у „здравој конкуренцији“. Отуда није случајно да се највећи пораст стопе самоубица бележи управо у Сједињеним Државама. По неким проценама број самоубица у овој земљи богатства, изобиља, правде и једнакости за све, у којима се свима подједнако остварују снови, сваке нове године порасте за тридесетак посто у односу на претходну. А када се убије нека позната личност, као, рецимо, славни глумац Робин Вилијемс пре неколико година, по објављивању такве вести драстично скаче број оних који, следећи пример славног љубимца „који је имао све“, прекраћују своје животе.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *