Почетна / Економија / Хиперинфлација је била нужна

Хиперинфлација је била нужна

Југословенска хиперинфлација била је посљедица забране свима у свијету да обављају нормалне привредне активности са овом државом

Пуних деветнаест година након НАТО агресије на СР Југославију формирана је државна комисија експерата који ће установити посљедице бомбардовања хемијских постројења и употребе осиромашеног уранијума на здравље становништва. Богу хвала! Боље икад него никад.
Сви разумни и слободномислећи људи знају да бомбе доносе болести и смрт па и очекују да то буде резултат рада Комисије. Али док будемо чекали и научне доказе за ову ноторну истину, јавности би морало бити званично саопштено зашто је за овакву одлуку требало толико година.

АЛФА И ОМЕГА Некако у исто вријеме, обавијештени смо преко „Печата“ (број 519. први дио интервјуа са проф. др Ђорђем Ђукићем) да је објављен зборник радова „Прилози за привредну историју Југославије и Србије“ са посебним освртом на хиперинфлацију, чији су издавачи Одбор за економске науке САНУ и Економски факултет у Београду. Ова књига, кажу аутори, претендује да буде „алфа и омега“ за разумијевање процеса који су Србију оборили на кољена.
Задатак је амбициозан, али и пријеко потребан. Историју не треба заборављати, али се она не смије ни искривљивати. Зборник нисам имао прилике да прочитам, али имам оправдану потребу да полемишем са ставовима које је, представљајући га, изнио уважени професор Ђукић.
Научни приступ би, у почетку, налагао да се међу ауторима нађе и моја маленкост. Да је било такве понуде, радо бих јој се одазвао јер би она за мене била обавезујућа. Поступци које су предмет ове научне критике били су плод и мог дјеловања и одлучивања. Уз то и сам припадам привилегованом академском клубу па моја, евентуална неукост, не би могла бити прихватљив разлог за изостанак овакве понуде. Коначно, о проблему хиперинфлације сам писао у двјема својим књигама (2004. и 2011. године) желећи да тиме дам допринос утврђивању пуне истине о економским узроцима хиперинфлације. Иако су књиге достигле завидне тираже, бојим се да су остале непримијећене од стране уважених колега аутора Зборника, у чије је име иступио проф. Ђукић. То ствара додатну забринутост у погледу остварења племенитог циља који су ови аутори себи задали. Добре намјере (у које не сумњам) нису довољне за путу истинољубивости. Мора се чути и „друга“ страна.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *