„Грађански рат“ у игри трилиона

Да ли Британија може да се евакуише из Европске Уније без тектонских потреса и хаотичног разлаза са Бриселом

За „Печат“ из Лондона  Дејан Лукић

Дејвид Дејвис, вођа британског тима у преговорима за раскид Британије са Европском унијом, запретио је, у четири ока, председници владе Терези Меј да ће да поднесе оставку на функцију преговарача са Бриселом и тиме, уједно, изазове кризу британске владе ако му колебљива Меј не означи крајњи рок до кога ће и он и Уједињено Краљевство имати нерава да се надигравају са увређеном дамом – ЕУ.

ЦИПЕЛА У ВРАТИМА Досадашњи дуги и мучни разговори са Бриселом спотицали су се колико до прошле седмице највише око питања транзиционог аранжмана за статус Северне Ирске -интегралног дела садашње Британске Уније -када једном падне завеса на везу Лондона са Европском унијом. Аранжман о овоме –̶ нека врста предуговора који је Дејвис већ испреговарао са Бриселом постигнут је после дугог натезања и тек када је Лондон прихватио да после разлаза са Бриселом, Британија неће да подиже „Кинески зид“ према бившој браћи из Уједињеног Краљевства. Ово је посебно важно ако се не постигне обострано задовољавајући договор између Уједињеног Краљевства и Северне Ирске о Царинској Унији, а до тренутка када Британија коначно изађе из Европске уније.

Све је ово већ прелиминарно бачено на папир али у околностима и при расположењу који не обећавају пријатељски разлаз него је напротив на помолу нешто као „грађански рат“ на ову тему чак и у самој влади госпође Терезе Меј. Па је тако Филип Хамонд старатељ државних финансија и шеф  британског Трезора већ ставио ципелу у врата. Хамонд управља државним финансијама; номинално је други човек по важности у британској влади, а за ову прилику још и чувар државног новца и најјача карта владе у компликованим преговорима Лондона са Бриселом. Такав Хамонд би требало да је адут госпође Терезе Меј у дуелу са бриселском бирократијом, али како се сага о раскиду са Унијом развија и компликује искрсава да је Хамонд човек оклевања и недоумице у овој афери, па је већ, ту и тамо, препознат, с правом или не, и као „задрти Еропејац“ – не дреши кесу и шкртари више него што би то пријало „укусу нације“ и евроскептичној влади Уједињеног Краљевства.

Уместо да буде десна рука председници владе у надметању са Бриселом Хамонд се по некима све више види као „реметилачки фактор“ у бракоразводној парници са Бриселом. Зато му ваљда лондонски „Дејли Мејл“ /8. јуна/ посвећује целе две странице и слика га као рампу на путу британског ослобађања од Европске уније. „На незадовољство и фрустрацију присталица тврдог брекзита у влади, Филип Хамонд се, изгледа, враћа некадашњој носталгији европеизма и сврстава се у влади међу оне који гаје резерве према напуштању Европске уније“, написаће Дејли Мејл. Још више, Хамонду се приписује да намерно шкртари са толико неопходним новцем који његове колеге у Влади оправдано траже како би земља могла да се припреми и подмири трошкове разлаза са Европском унијом.
[restrict]

ОДСУСТВО ИЗ АКЦИЈЕ Новац је на Острву и догма и крупна ставка у фактури разлаза са Бриселом. „Форин офису“ су потребни милиони ради, на пример, контроле граница после разлаза са Унијом; сектору пољопривреде требају милијарде да компензира британске фармере који – после раскида – неће више моћи да повлаче субвенције из Европског Заједничког Фонда за аграрну политику па ће, рачуна се, државни Фонд прихода и царина морати да ангажује и плаћа више од 11 хиљада нових чиновника…

Стручњак за послове лондонског Ситија Алекс Бремер пише поводом овога да је управо канцелар Хамонд својевремено био спреман да одреши кесу и исфинансира све потребне издатке за „брегзит“ – раскид са ЕУ – али то је било време када брегзит није још био овако реалан и непосредан.

У последњем програмском експозеу пред Парламентом шеф Трезора је на сва звона обећао како ће да ослободи новац за шест владиних департмана који би се највише нашли на удару после разлаза са Европском унијом. Само за непосредне трошкове одласка Хамонд је обећао да ће да одвоји 1,6 милијарди фунти – део ширег, брегзит пакета од 3,7 трилиона фунти.

Познаваоци финансијских прилика у Лондону цене, овим поводом, да је овај Хамондов новац ипак „ситниш“- не само у поређењу са потребама овако гломазног посла историјских размера него је заиста ситна пара за британску економију од два трилиона фунти.

Филип Хамонд

„Шкртарење“ Филипа Хамонда и његово оклевање да развод са Бриселом подупре потребном сумом дају повод делу домаћих аналитичара за закључак како ово није „ништа необично“ за  кључара британске државне касе и другог по важности човека /после премијера/ у владајућој номенклатури. Има уз то примедби на „благајниково“ непоштовање воље већине Британаца за раскид са Бриселом те му се још приписује како је превелик „Европејац“. Уредник „Мејла“ задужен за послове лондонског Ситија приписује Хамонду и „одсуство из акције“ – термин који циља и на оне у актуелној влади који не показују довољно ревности у извршавању налога народног плебисцита на коме је већина Британаца пре две године гласала за напуштање Европске уније – ма колику цену то подразумевало.

Аналитичари из привредне и политичке сфере имају примедбу да је примарни задатак службеника задуженог за портфељ државних пара не да саботира него да омогући оно за шта су његови суграђани гласали на референдуму. Насупрот томе Филип Хамонд, иде даље приговор, „пропушта прилику“ да народним новцем подупре народну вољу и  британске преговараче у њиховом надметању са бриселском бирократијом – како би земља била у стању да се носи са „токсичком спрегом“ еврофила у влади и блоком „отровних бриселских бирократа“.

ИЗАЗОВИ РАСКИДА Британија има могућности, иду анализе, да се успешно упусти у дуел и добије ову утакмицу; да осигура садашњи баланс увоза и извоза са Европском унијом. Тренутно тај салдо показује вишак од 553 милијарде фунти.

Аналитичар у лондонском Ситију Алекс Бремер мисли да је национална економија спремна да савлада изазове раскида са Европском унијом. Уосталом, сам канцелар Хамонд је на недавном састанку Међународног монетраног фонда изнео да Уједињено Краљевство има трговински вишак са већином великих светских економија и стога јаку конкурентску способност. Прошле године Британија је само на сервисима, финансијским пре свега, имала са остатком света суфицит од 69,9 милијарди фунти. Две британске велике банке -Барклис и ХСБЦ представљају глобалне играче у сфери светских финансија.

Филип Хамонд очигледно рачуна да при овако повољној ситуацији са јавним финансијама може да маневрише, да мало и шкртари, а да, при том, одржава економску стабилност Краљевине, па да се Британија евакуише из Европске уније без тектонских потреса и хаотичног разлаза са Бриселом. Један део анализа на ову тему није, истина, на његовој страни, нити дели филозофију по којој драконска контрола државне благајне гарантује економску стабилност и штити земљу од последица хаотичног изласка из Европске уније.     

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *