Почетна / Фељтон / Геополитички смисао југословенства и југословенске државе

Геополитички смисао југословенства и југословенске државе

Београдска издавачка кућа „Катена мунди“ недавно је објавила књигу Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије. Двотомни зборник радова најеминентнијих домаћих аутора издавачки је подухват који је јавност већ оценила као веома важан догађај за српску културу и историографију. Издавач напомиње да је ово дело рађено „са дубоким пијететом према милионским жртвама које је наш народ положио у стварању и одбрани југословенске заједнице, уз истовремено уважавање потребе за сагледавањем и преиспитивањем модерне српске политике, за откривањем и апострофирањем константи које је одређују, како у претходних сто година, тако и данас“.
Печат из Зборника, у неколико наставака, објављује део текстова чији су аутори врхунска пера српске науке и друштвене теорије.

Другo зaсeдaje AВНOJ-a у Jajцу 1943. гoдинe

Срби, иако „од Беча до Цариграда нема већег народа од нашега“ (Ј. Цвијић), представљали су, ипак, само помоћне цртаче политичке мапе на „веригама света“. Главни „картограф“ биле су приатлантске, таласократске силе победнице у Првом светском рату – САД, Велика Британија и Француска

Западна, таласократска потреба за јужнословенском државом
Трагична заблуда је да на Балкану, који има трансрегионални, трансконтинентални и глобални значај геополитичког чвора, може да се направи држава југословенског просторног габарита и положаја само захваљујући српској намери и ратној победи, а да то није интерес великих сила које су управљале европским и светским пословима. Јер, „Балкан Балканцима“ такође је „племенита идеја“, али све до сада и геополитичка утопија. Сходно томе, и Срби, иако „од Беча до Цариграда нема већег народа од нашега“ (Ј. Цвијић), представљали су, ипак, само помоћне цртаче политичке мапе на „веригама света“. Главни „картограф“ биле су приатлантске, таласократске силе-победнице у Првом светском рату – САД, Велика Британија и Француска.

– Њихов примарни циљ био је да евентуално опорављеном, континенталистичком, телурократском германском супарнику онемогуће да формира mitteleurop-ску зону од Северног и Балтичког мора до северног Јадрана и да баражирају неки будући Drang nach Südosten према Солуну, Цариграду, Багдаду и Персијском заливу. То је геополитичко полазиште „стварања јединствене југословенске државе као бране будућој Њемачкој“ (М. Екмечић), тражења њене етничке основе у теоријском и практичном нонсенсу о „једном, а троименом народу“, захтева за успостављање њене границе на северу и западу, те Цвијићевог научно натегнутог „настојања да образложи физичкогеографску и антропогеографску интегралност и међусобну прожетост тако омеђеног простора“ (М. Степић).

Други важан разлог због кога су таласократске силе радиле на стварању прозападно оријентисане јужнословенске државе у назначеном просторном опсегу био је да се постави препрека за руски/совјетски продор правцем североисток-југозапад (трансбалкански) према тзв. топлим морима посредством православног, словенског и проруског српског чиниоца. Тај порив дубље је укорењен у њиховој свеобухватној русофобији и православофобији, који је на балканском плану пројектован у разобручену србофобију.

– И трећи значајан геополитички мотив поморских земаља победница да се формира српско-хрватско-словеначка држава проистицао је из потребе да она буде чврст јужни ослонац тзв. Санитарног кордона (Х. Мекиндер), чија основна намена није толико била да заустави ширење „црвене заразе“ према западу после Октобарске револуције, колико да спречи стратегијску антиталасократску осовину два континенталистичка колоса – Немачке „у срцу Европе“ и совјетске Русије у „срцу Евроазије“.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *