Почетна / Регион / Европски сирочићи са Западног Балкана

Европски сирочићи са Западног Балкана

Балканске земље „немају чему да се надају, мораће да се помире да остају ван ЕУ“ јер Унија после губитка „нето уплатиоца“ (Велике Британије), „не чезне да прими шест нових земаља – буџетских ’прималаца’“

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Више нема сумње да Србија неће ући у Европску унију ни 2027. године, мада се још колико фебруара ове године спекулисало о могућности чланства бар до 2025.

„МОДЕРАН“ БУЏЕТ Унија не планира ширење у наредној деценији упркос мантри (коју приликом сваке посете Београду понављају емисари ЕУ) да је „Западни Балкан саставни део Европе, па зато спада у ЕУ“; а чињеницу да датум проширења – не постоји откривају документи Европске комисије о којима је у Стразбуру ове седмице расправљао Европски парламент (ЕП). Посланици ЕП су, разматрајући буџет Уније за период 2021–2027. године, покушали да закрпе заједничку благајну која ће после 2019. бити знатно олакшана, јер Унију напушта битан нето платиша – Велика Британија.

Стога је Европска комисија (ЕК) припремила амбициозан нацрт седмогодишњег буџета дуг 132 стране (заједно са прилогом) који ће од 1. јануара 2021. диктирати живот 27 преосталих чланица Уније. У документу који је поетски назван „Модеран буџет Уније која штити, оснажује и брани“ нема, међутим, ни духа ни слуха од будућег „ширења“ Уније. У целини су изостали планови за примање нових чланова, који су остављени „у замрзивачу“, пред вратима ЕУ. Иако вишегодишњи финансијски оквир ЕУ за период 2021–2027. има готово 50 хиљада речи, реч „Србија“ се у тексту појављује само једном и то при крају „прилога“, па и тада у одељку који се бави подручјем – цивилне заштите. Није боље прошао ни регион тзв. Западног Балкана – такође узгред поменут, једном у претпоследњем поглављу „Суседство и свет“ (тиче се финансирања спољне политике ЕУ у „контексту Стратегије за Западни Балкан и односе са Турском“), и други пут у последњем поглављу „Инструменти изван горњих граница вишегодишњег финансијског оквира“, и то као „резерва за помоћ у нужди“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *