ДАН ЈАСНОВИДАЦА

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

На територији Косова у овом тренутку се догађа једна од највећих пљачки у 20. веку. Ову реченицу изговорио је Емир Кустурица, а чињеница да ју је изговорио баш непосредно уочи овогодишњег Видовдана можда сведочи да се поводом Косова много тога догађа према посебном реду и правилима која спонтано именујемо – вишим стварносним поретком. Та посебност сведочи како се у данима који претходе празнику, као и на Видовдан – што догађајима, што речима – испостављају јасни увиди у често замршен и неспознатљив поредак у стварности. Народ је од памтивека то знао и једноставно тумачио: Вид, Бог над боговима, свевидеће је божанство, па је Видовдан и празник који „отвара очи“.

Проницљиво и одважно, на ползу Видовдану, говорио је Кустурица. Питајући „како једна кућа може да пристане да буде опљачкана, ако већ може да се брани“, редитељ је (портал Б92) рекао: „Србија мора да се бори за део косовског богатства и територије. Не знам да ли може да се реши онако како смо замислили, али плаши ме да велико попуштање може да доведе у питање и народ и његову власт јер свако попуштање води ка томе да Запад оног који обави неки посао замени неким новим.“
[restrict]

По поменутом правилу да се на Видовдан „отварају очи“, својеврсну логистику уметнику пружио је један војник – пуковник у пензији Александар Михаиловић. Изнео је појединости о мегапљачки Косова, али и читаве Србије. Запад наиме своје делатне стратегеме не мења, важе за све територије и сва времена. Постављајући питање – Због чега се крије разлог стварања лажне државе Косово, пуковник наводи тачан одговор: разлог су енормна косметска богатства, процењена од стране Запада на 500.000 милијарди евра.

Из ове видовданске оптужнице „међународне заједнице“, у којој се тешки пљачкашки  преступ са умишљајем педантно документује, издвајамо: „Неспорна је чињеница да се од 1999. интензивно изнутра и споља ради на разбијању Србије, њеном комадању, невиђеној агресивној пљачки и брисању са списка релевантних политичких, економских и војних чинилаца на Балкану, што је интензивирано од контрареволуционарног багер-калашњиковског и пироманског пуча до данас. Из Србије је изнесено (…) укупно око 300 милијарди евра, а још толике штете су нанете њеној економији, фондовима и имовини у пљачкашким приватизацијама…“

Видовдански благослов тако склања тешки вео камуфлаже у виду познатог концепта „истине“ о грешкама претходних генерација српских политичара, оптужених да су својим чињењем „изгубили све“ а Србију одвели у пораз. Судбину Косова је наводно одлучила неспособност и злоћудност српске политике, а не предаторска и отимачка природа западног света. Према густом ткању важећих и циљано негованих лажи, да није било невероватних „грешака“ и злочињења српске стране, Запад би лако превазишао своју пљачкашку суштину, а НАТО би вероватно лако разрешио све оне познате недоумице око сврхе и оправданости свог постојања, можда би у једном тренутку, и на своју годишњицу 1999. чак постао хуманитарна организација! У нашем свету јавно владајућег фејк назора, иронија је, разуме се, тек утешна опција. 

Размишљања цитираних јасновидаца упућују на огољену слику да су у дугом времену владавине модерног Запада управо пљачка и похлепа, обавезно и увек, општа мајка. Доба колонијализма није заправо никада престајало, али званични глобални наратив демократског и прогресивног света људских права то брижљиво крије.

Оштром (у)виду Срба, ситуацији историјски предодређеној да се догоди око празника или на сам Видовдан, откривају се сада и друге занимљиве чињенице. Они који су их открили тешко да би се сами могли убројати у јасновице, но у Србији њихове „објаве“ не би требало да се забораве.

Ево шта је, који дан уочи великог српског празника, написао један од тумача благословљених јасним спознавањем чињеница. Главни уредник утицајног немачког листа Велт ам зонтаг Петер Хут прогнозирао је да ће Европска унија „скончати у мукама и лишена сваког достојанства“. Категоричан је да „посматрамо како Европа неславно умире, а Европљани то само гледају и окрећу се на другу страну машући главама… Нико не жели да поверује да је истина ово што се догађа. Европа им се чини исувише великом да би доживела крах.“

Тешко да би се, према уходаним домаћим матрицама, овај Немац могао сврстати у анти-Европејце и противнике напретка, титула која би му иначе следовала да је у Србији изрекао ове јеретичке мисли, али је извесно и да његова запажања Срби не би смели да занемаре.

Још једно, за нас парадигматично, сазнање стигло је са западне стране, а његов гласник, из разлога које, верујемо, не би требало објашњавати, никако се не би дао уврстити у сој луцидних јасновидаца. Реч је о моћном америчком емисару Весу Мичелу. Овај помоћник државног секретара поручио је да САД повећавају ангажман на Западном Балкану: „Кроз активну америчку дипломатију и блиску сарадњу са Европском унијом, подржали смо визионарске лидере – премијера Ципраса и премијера Заева у постизању историјског успеха у спору две земље око имена. Интензивирали смо комуникацију са Србијом и Косовом. Промовишемо и реформе у Босни и Херцеговини. (…) И Русија и Кина желе да сломе Запад, Русија жели да га подели, а Кина да га потисне. Нарочито су агресивни у централној и источној Европи. Наш први приоритет је да сузбијемо руску агресију.“

Тако је блажени Мичел отворио очи свима који превиђају руску опасност, а Србима поставио тему за размишљање: где су границе (бес)смисла у ткању владајуће, иако озбиљно уздрмане, америчке званичне парадигме о поретку у свету?

Јасновидац кога поводом теме сазнања о пљачкашкој суштини српског историјског страдања без преседана не би требало изоставити је Слободан Антонић. Ево једног од његових увида. Које ћемо назвати „видовданским“ премда је реч о управо објављеном одговору у полемици са љутим заговорником неолибералне догме у економији и друштву.

„Страни инвеститори – та најтраженија фела предузетника у Србији – више и не траже високообразоване кадрове. На 25 милиона евра државних субвенција, колико је добио један такав инвеститор, испоставило се да се од радне снаге траже тек смотачице жица – ниско квалификоване жене које практично по цео дан плету каблове. Чак и Дојче веле (DW) признаје да је у Србији можда погрешно говорити о страним инвестицијама, већ (да ваља причати) о српским инвестицијама у иностране компаније. Неки свежији подаци, наставља DW, говоре да је Влада Србије само од 2015. године дала 860 милиона евра субвенција страним инвеститорима, мада су сви који су покушали да изведу рачуницу до краја наишли на зид – уговори су углавном тајни.“

За Србе, суочене са оловним временом Видовдана 2018, поменута откровења прикључују се низу из пребогате историје вековног, страшног и дивног, националног хода кроз простор и време.

По методолошком принципу који је у сусрет овом Видовдану увео Емир Кустурица, захтевна косовска Рубикова коцка са Печатове насловне стране бива логички склопива. Како ће се у судбинској „манипулацији“, по другим критеријумима, проблеми надаље скоцкати? Пред опасним искушењима за све учеснике, слутимо да ће на мајсторство у овом случају озбиљно утицати не само умна снага и моћи тактизирања већ и морална и карактерна својства оних који „врте“ судбинску националну ситуацију. Какви ће (њихови) увиди одлучити, знаће се догодине. Да ли – на Видовдан!?   

[/restrict]

Један коментар

  1. Vladimir Bulajic

    Svakom svoje breme. Nebih voleo da sam u koži današnjih političara a kamoli vlasti. Potpuno priznanje za sav doprinos vraćanja sistemu pravih vrednosti. Proces kao i svaki drugi, bolan ali neophodan. Poput Miloša Obrenovića današnji nam predsednik mora balansirati sa nametnutim mu kolegama iz oblasti lako ćemo jer njih i njihove stavove podržava čitav Demokratski blok, tj. Zapadna hegemonija.KiM rešenje se niti može niti hoće dati rešiti na bilo kakav način hteli mi to ili ne. Uvek zanimljiva tabu tema za razgovor, nama dokonima, rađe priupitajmo građane KiM šta o njoj misle? Hvala i samo iskreno; kontra teza svim totalitarizmima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *