Почетна / Интервју / Бранимир Нешић: Над узбудљивих сто година једне утопије

Бранимир Нешић: Над узбудљивих сто година једне утопије

Културна политика је основа за бављење било којим другим видом политике. После вековног лутања, како на државном, тако и на идентитетском плану, сматрао сам да је утврђивање шта је српски идентитет био и шта је он данас, нужни предуслов за било које друштвено ангажовање, каже наш саговорник

Разговарала Мила Милосављевић Фотографије Милан Тимотић

Промоције капиталних издавачких подухвата београдске „Катене мунди“ својеврсни су културни догађаји у престоници. Готово без медијске подршке, ова издавачка кућа већ шест година истрајава у јединственом напору да, окупљајући ауторе око концепције српског становишта, низовима својих издања формира темеље за једну аутентичну, аргументовану и промишљену нову српску културну и националну политику. У њеном издању поново је објављена енциклопедија Catena mundi, затим дело Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века Јована Радонића, први пут нецензурисани Magnum crimen Виктора Новака на српском језику, као и читав низ мањих, али не мање значајних књига.

У петак, 25. маја 2018. године, препуни Амфитеатар Народне библиотеке Србије показао је зашто ове оцене нису претеране. Пред више стотина присутних који су испунили сваки ћошак једне од највећих престоничких сала намењених догађањима у култури, о књизи Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије говорило је чак седам беседника: Маринко М. Вучинић, проф. др Милош Ковић, проф. др Срђа Трифковић, др Миломир Степић, проф. др Ненад Кецмановић, проф. др Мило Ломпар и академик Коста Чавошки.

Наспрам њих, у публици су се могли видети и други аутори овог зборника, сарадници и пријатељи поменуте издавачке куће: проф. др Часлав Копривица, проф. др Слободан Рељић, проф. др Јован Душанић, др Милан Кољанин, др Слободан Јанковић, др Александар Гајић, Драган Бисенић, затим др Војислав Коштуница, Бошко Обрадовић и многи други угледници из света науке, културе, дипломатије, политике… Тим поводом разговарамо са директором и главним уредником издавачке куће „Катена мунди“, Бранимиром Нешићем.

У чему је тајна издавачке политике ваше куће, како сте успели да остварите нешто готово немогуће у нашим условима, да окупите различите интелектуалце под једним кровом и у једном, премда разуђеном, ипак и заједничком послу?

Културна политика је основа за бављење било којим другим видом политике. После вековног лутања, како на државном, тако и на идентитетском плану, сматрао сам да је утврђивање шта је српски идентитет био и шта је он данас, нужни предуслов за било које друштвено ангажовање. У транзиционом периоду суровог и сировог капитализма, под ударом неолибералне економије, и насупрот свим важећим правилима да људима треба продавати шунд литературу која се уклапа у јефтини конзумеризам и задовољавање ниских страсти, једна издавачка кућа је себи задала за циљ да се бави проучавањем српског идентитета и српске културе, прецизније да проучава „српску хронику на светским веригама“. За непуних шест година објавили смо стотину књига, од којих се посебно поносимо тротомним издањем енциклопедије српског народа Catena mundi, Magnum crimen-ом Виктора Новака, Римском куријом Јована Радоњића, Калајевим режимом у БиХ Томислава Краљачића, и многим другим књигама… Наша крилатица је и наша у најмање речи изражена уређивачка политика и наша нада: Ми штампамо књиге за слободне људе! Докле буде било слободних Срба, који имају храброст да мисле слободно, дотле ће постојати и наша издавачка кућа и наша мисија.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *