Зона сумрака – Љубав на први поглед

Супротности се привлаче, кажу, али мало ко би очекивао да се љубав распламса између човека који сматра да „екстремисти треба да нестану“ и ватреног националисте, између једног који се залаже за дијалог и другог чија је главна парола „не преговорима“, између бескомпромисног борца за права мањина и противника давања било каквих посебних права мањинским заједницама. Биће да их спаја нешто друго

Када ми неко каже буди толерантан, то је као да ми је рекао да прикривам своје праве намере према другом, то није прави пут – рекао је својевремено Аљбин Курти, лидер покрета Самоопредељење, који упркос суровој конкуренцији на Косову заслужено носи епитет најекстремнијег. Куртију се, заиста, поред свих мана које га красе, мора признати и једна врлина, а то је да је искрен. Тај човек се, за разлику од његових ривала Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, не претвара да гаји било какву љубав према Србима и било чему српском. Као доследан следбеник Адема Демаћија, политичког творца Ослободилачке војске Косова, човека којег због дуге робије неки називају „косовским Менделом“, Курти је радикалан у свом радикализму.

[restrict]
Сумњамо, међутим, да је та врлина коју смо успели да идентификујемо код Куртија навела лидера Либерално демократске партије Чедомира Јовановића да у интервјуу једном косовском медију прошлог новембра изјави: „Куртија познајем дуже и знам да је бољи од осталих.“ Не вреднује Јовановић баш превише искреност. Не верујемо ни да је за ову љубав кључан нагон ка уништавању скупштина (док су Јовановићеви следбеници палили ону српску, Куртијеви су у више наврата бацали сузавац у „косовској“, а на њу су чак испалили и противтенковску ракету).
Неки од разлога за Куртијеву љубав према Јовановићу дају се наслутити из његовог поста на фејсбуку, што је једини извор информација о овом, неки би рекли чудноватом, сусрету. „Чедомир Јовановић је одиграо одлучујућу улогу у слању Милошевића у Хаг, као и у хапшењу Јовице Станишића и Френкија Симатовића“, навео је он. Зато и не чуди што је Курти прошле године оценио да би се Србија „нормализовала“ када би на власт дошли Жарко Кораћ и Чедомир Јовановић.
Али шта је у питању код Јовановића, пошто Курти није, нити би хапсио албанске ратне злочинце? Напротив, жестоко се противи формирању међународног суда на Косову који би се њима бавио. У трагању можда би најбоље било да сагледамо достигнућа најновије посете Јовановића Приштини. Пре него што је с Куртијем разговарао о „политичким дешавањима у Београду и Приштини, прошлости, ратовима и ранама на Балкану, ситуацији у региону и изазовима европских интеграција“, Јовановић је беседио на трибини са замеником председника владе у Приштини Енвером Хоџајем. Јовановић је тамо амнестирао приштинске власти због неспровођења споразума о Заједници српских општина упитавши зашто би то Приштина урадила, ако Србија „није спровела толико споразума које је потписала“. Не знамо на које је то споразуме Јовановић мислио, али чињеница је да је Београд спровео готово све на шта се у Бриселу обавезао, посебно делове који су политички најосетљивији и најважнији попут интеграције полиције и правосуђа у косовски систем. Наставио је у истом стилу идући потпуно низ длаку интересима косовских Албанца сложивши се сасвим са Куртијевим ставом о преговорима са Београдом. „Не видим ту много простора за преговоре, не видим о чему би се преговарало“ јер је „Косово апсолутно независна држава“, рекао је Јовановић. На телевизији РТК је рекао и да у Србији „сви знају“ да ће Србија морати да се одрекне простора јер „сви знају да ту нема више маневарског простора“. „У супротном, Коштуница би и данас био премијер. Он је организовао митинг када је Косово прогласило независност који се завршио паљењем и рушењем Београда, а онда расписао ванредне изборе са поруком ’Косово је срце Србије’ и добио одговор на изборима – нико за њега није гласао“, додао је. Да се не бавимо сада питањем откуд човеку који је на прошлим изборима у сопственој изборној јединици добио два гласа образ да за Коштуницу каже да „нико није гласао за њега“ на изборима на којим је освојио двоструко више гласова од ЛДП-а. А ни тиме што високо морални чин расписивања ванредних избора у тренутку када је премијерова политика евентуално доведена у питање представља као глупост. Овде је битно што Јовановић жели да својим косовским домаћинима представи искривљену слику става српског народа који је и на тим изборима 2008. године (странке које су против косовске независности освојиле су укупно више од 90 посто гласова) и на свим изборима после на маргину одбацивао опције склоне признавању независности.
Тешко да је Јовановић могао имати било какве политичке користи од свог наступа у Приштини и јасно је да је он био потребнији њима, него они њему. Јасно је, такође, какву је услугу он учинио њима, али није јасно какву су услугу они учинили њему. Ми имамо неколико идеја, а ви закључите сами.
П. С.
И Јовановић и Хоџај су коментаришући могућност одржавања референдума о Косову показали невероватан демократски капацитет. Јовановић је правећи се да је на власти рекао: „Морамо да преузмемо одговорност, па да радимо са људима, па да им објаснимо зашто они треба да гласају.“ Шта ово значи? Власт донесе одлуку па онда убеђује грађане да је добра? Хоџај је још бољи: „Референдуми јесу демократска средства, али референдуми дају резултате као што је Брегзит, погодан су амбијент за популисте. Једној дугорочној инвестицији дају сасвим други правац.“ Дугорочни правци су, значи, важнији од тога жели ли народ њима да иде.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *