Влада стабилности и економског раста

Будући кабинет министара Дмитрија Медведева, са јасније утврђеним циљевима, пажљиво је компонован да се у њему осећа још више „Путиновог присуства“ – чега ни раније није мањкало

Дмитриј Медведев остаје руски премијер, али са мањим утицајем, док ће Владимир Путин још више ојачати контролу над Владом РФ коју напушта половина ранијих потпредседника и министара. На својим позицијама остају министри одбране и дипломатије Сергеј Шојгу и Сергеј Лавров, али одлази досадашњи потпредседник задужен за одбрамбену индустрију и модернизацију војске Дмитриј Рогозин. Ово је, у најкраћем, суштина промена у врху извршне власти Русије, започетих именовањем Медведева, одмах после инаугурације Владимира Путина 7. маја, и окончаних објављивањем списка министара, 10 дана касније. Нова влада донела је најмање две неочекиване смене, али и бар исто толико „неочекиваних останака“ на министарским позицијама. Нова влада биће избалансирана и првенствено настројена на постизање крупних економских и социјалних резултата, укључујући и улазак Русије у првих пет економија света.

[restrict]

ЗАДАТАК СИЛУАНОВА То ће бити и главни задатак у опису посла новог првог потпредседника Владе задуженог за економски развој Антона Силуанова, који је и у претходном кабинету Медведева контролисао државну касу. Сада су пред њим још већи задаци и очекивања, а он једини има и овлашћења да замењује премијера у одсуству. До сада је први заменик Медведева био Игор Шувалов, близак сарадник Владимира Путина, али је он после скоро 14 година проведених на најодговорнијим пословима у Влади затражио предах. Својим указом од 18. маја, Путин је именовао 10 потпредседника Владе, на челу са Силуановим, који уједно остаје и министар финансија.

Осим Рогозина, од звучних имена међу потпредседницима неће бити ни Аркадија Дворковича, који важи за најближег човека Дмитрија Медведева, па је премијер самим тим додатно ослабљен у клановским поделама. Добар део аналитичара оцењивао је да би и премијер могао да буде замењен у овој ротацији, али је Путин – уз постављења више својих људи на министарска места – сачувао и свог највернијег сарадника, са којим је делио добро и зло протеклих деценија и у кога има огромно поверење. Цех је, међутим, платио Дворкович, који је у претходној Влади био потпредседник задужен за кључне економске области – пољопривреду и агроиндустријски комплекс, саобраћај и везе, информационе технологије, сектор нафте и гаса, индустрију (осим војне) и науку. Дворкович је одмах именован на место копредседника (где ће се придружити милијардеру Виктору Векселбергу) великог научноиновационог центра „Сколково“, који је својим указом формирао управо Медведев 2010, када је био председник државе. Упућени кажу да Дворкович није очекивао померање из Владе.

Можда још веће изненађење је смена Дмитрија Рогозина, који је добро обавио сложене задатке опоравка и развоја војне индустрије и модернизације армије, која је своје могућности демонстрирала у Сирији. Војнотехнолошка достигнућа Русије Путин је представио и недавно, у свом обраћању парламенту, када је демонстрирао хиперсоничне ракете, нове стратешке нуклеарне пројектиле неограниченог домета, као и подморнице-дронове. Остаје упамћен и Рогозинов пех због одлагања првог лансирања ракете са новог космодрома „Источни“, као и пробијање рокова приликом извршавања појединих уговора. Рогозин је у претходној влади био задужен за области одбране, атомске, ракетно-космичке, авио и радиоелектронске индустрије и бродоградње, као и за војне наруџбине и војнотехничку сарадњу РФ са иностранством. Од сада ће бити на челу државне корпорације „Роскосмос“, а у Владу на његово место долази Јуриј Борисов, досадашњи заменик министра одбране Сергеја Шојгуа, где је био задужен за војнотехничке послове.

МИНИСТАРСКЕ ПОЗИЦИЈЕ ЗА ЧЕЛНИКЕ РЕГИОНА Осим старих, који су отишли, занимљива су и поједина кадровска решења за министре који долазе. Александра Ткачева на челу Министарства пољопривреде замениће досадашњи председник управе „Россељхозбанка“ Дмитриј Патрушев. Министар аграра син је Николаја Патрушева, секретара Савеза за безбедност РФ и дугогодишњег шефа ФСБ-а (1999–2008). Старији Патрушев спада у групу највернијих сарадника Владимира Путина, са којим је исте године, 1975, почео да ради у КГБ-у, у радном Лењинграду, додуше у контраобавештајној служби. Осим највишег државног одликовања, Ордена Хероја Русије, Николај Патрушев је један од ретких носилаца комплетног Ордена „За заслуге пред Отаџбином“ (сва четири степена), као и Ордена за храброст, Ордена за војне заслуге, Ордена за поморске заслуге, Ордена части и других, међу којима је и Орден „Ахмат Кадиров“ Чеченске Републике.

Доктор правних наука Николај Патрушев је 11. августа 1998. наследио Путина (који је тада прешао на функцију директора ФСБ) на месту заменика шефа администрације и руководиоца Главне контролне управе председника Бориса Јељцина. Неколико месеци касније прелази на позицију заменика директора ФСБ, а од 16. августа 1999, када Путин постаје премијер, Николај Патрушев преузима челну позицију у служби безбедности. На том месту остаје до 12. маја 2008. године. Након инаугурације председника Медведева, постаје секретар СБ РФ, а западни медији за њега кажу да је „шеф свих руских служби“. Син Дмитриј рођен је 1977. године, такође у Лењинграду.

Што се осталих промена тиче, између осталог, уместо Михаила Мења, нови министар грађевине биће досадашњи губернатор Тјуменске области Владимир Јакушев. Министар за ванредне ситуације Владимир Пучков (који је на том месту наследио легендарног Шојгуа), своје место уступио је досадашњем заменику директора Федералне службе безбедности (ФСБ) Јевгенију Зиничеву. Нови министар за ванредне ситуације својевремено је био припадник личног обезбеђења Путина (2006–2015), затим на челу ФСБ-а Калињинградске области и кратко време и њен губернатор 2016, после чега постаје заменик директора ФСБ-а Александра Бортњикова – који руководи овом безбедносном службом од одласка Патрушева, па све до данас. Из претходног периода генерал-потпуковник Зиничев упамћен је по својој првој конференцији за новинаре у својству в. д. губернатора Калињинграда – која је трајала тачно 49 секунди. Без много говоранције, Зиничев је очито човек од дела и акције, што је управо и потребно за његову нову функцију.

Министарство за заштиту природе од сада ће, уместо Дмитрија Донског, водити губернатор Јамало-Нењецке аутономне области Дмитриј Кобилкин, док ће Министарством за Северни Кавказ, замењујући Лава Кузњецова, управљати градоначелник Тамбова Сергеј Чеботарјов. Министар за развој Далеког истока Александар Галушка своје место уступио је губернатору Амурске области Александру Козлову. Већина ових имена нису позната српској јавности, али њихово набрајање указује на нову тенденцију – министарске позиције преузимају људи који су се одлично показали на челу руских региона и који имају Путиново поверење. Економски раст, решена социјална питања, развој инфраструктуре, то су пресудни фактори приликом одабира најбољих губернатора за преузимање сложених државних послова.

ВРЕМЕ „ФЕУДАЛАЦА“ ЈЕ ПРОШЛО То је и својеврсна порука осталим челницима региона: ко буде добро радио, биће унапређен, а ко буде злоупотребљавао функцију, биће ухапшен и осуђен, за шта последњих година има доста примера међу губернаторима. Време „феудалаца“ који некажњено вршљају у својим регионима је, очито, прошло и то је важна порука на почетку новог Путиновог мандата. Исто тако, масовна сеча до јуче „недодирљивих“ моћника показала је да нико није амнестиран од одговорности, а неки од њих, попут бившег министра за економски развој Алексеја Уљукајева, осуђеног на осам година затвора због примања мита, могу да буду и судски процесуирани.

Већ из овог кратког прегледа нових именовања може се закључити да је будући кабинет пажљиво прекомпонован и избалансиран, али на такав начин да се у њему осећа још више „Путиновог присуства“ – чега ни раније није мањкало. Ресори су подељени тако да су јасније утврђене надлежности, али и усмерења и програмски циљеви. Ако су Путинови „мајски укази“ из 2012, којима су зацртане првенствено социјалне развојне смернице, праћени не ретко председниковим јавно израженим незадовољством због спорог и непотпуног спровођења, онда ће „мајски укази 2018“ вероватно бити реализовани много квалитетније. Све то, а првенствено економски раст, гарантоваће не само нови први потпредседник Силуанов који се одлично показао на месту министра финансија у најтежим условима санкција и удара на рубљу већ и бројни Путинови људи од поверења, распоређени на потпредседничка и министарска места. Уз, наравно, прекаљене кадрове, као што су премијер Медведев и министри Лавров и Шојгу. Стабилност и континуитет власти тако су поново обезбеђени, што је најбоље сведочанство да се руска политика неће мењати.      

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *