Почетна / Култура / ШТАП И ШАРГАРЕПА ГОСПОДИНА НОБЕЛА

ШТАП И ШАРГАРЕПА ГОСПОДИНА НОБЕЛА

Судбине Михаила Шолохова и Јосифа Бродског преплићу се не само зато што су обојица рођени 24. маја. Нит која повезује веома различите руске нобеловце био је и – Жан-Пол Сартр

Велики је то датум – 24. мај. Празник Св. Ћирила и Методија и Дан словенске писмености. А уз то и рођендан двојице руских нобеловаца – Јосифа Бродског и Михаила Шолохова – коинциденција која заслужује мало истраживање.

Бродски је то сигурно знао, и веома је чудно да тим поводом нису забележене никакве његове рефлексије, мада се од сусрета са Аном Ахматовом у његовим стиховима све јаче осећала конкретност времена. Виктор Франк је писао да се од „календарских бележака“ Ахматове може сачинити „истински месецослов“. Чак и у њеним најемоционалнијим стиховима проток времена се проверава календаром и хронометром.

„Я сошла с ума, о мальчик странный,

В среду, в три часа.“

Под њеним утицајем, несумњиво, темпоралност постаје стални атрибут лирике Јосифа Александровича. Ако је у раној лирици „време“ наступало као некаква злослутна апстракција, већ од јесени 1961. конкретни месеци, дани и сати постају све личнији, а време стиче своје метафизичко пуњење:

„Так долго вместе прожили, что вновь

второе января пришлось на вторник.“

О рођендану, међутим, ни слова. Познато је колико се Набоков секирао због тога што се родио истог дана кад и Лењин. Зашто Бродски, с његовом вештином да гради личну митологију, нигде не помиње ту наметљиву коинциденцију, ни у интервјуима, ни у прози ни у стиховима?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *