Почетна / Колумне / Смемо ли заборавити?

Смемо ли заборавити?

У недељу су Духови или Тројице. Празник мира, молитве и покајања. За то нису марили НАТО зликовци, кад су на овај празник 1999. године сручили свој смртоносни товар на мост у Варварину. Убијено је десет цивила. НАТО зликовци и тетреболози би желели да и овај злочин заборавимо

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! НАТО нас је радиоактивним ђубретом затровао. Хиљаде грађана, младих девојака и момака, деце, жена, старих Србије умире од рака. Нико не одговара.

Ниједна лаж не може вечито трајати. Кад- тад истина изађе на видело. Зато су наши мудри преци Срби у паметарници сачували изреку: Заклела се земља рају, да се тајне све сазнају! Свиралу, цара Трајана и козје уши нећу помињати. Некад се ова прича налазила у школској лектири. Данас је има у антологијама и збиркама народних приповедака. Не будите лењи, већ народне приче причајте или читајте деци и унуцима. Тако се чува истина од лажи, добро од лошег, нормално од настраног.

[restrict]

ЕВРОУНИЈАТСКИ МОДЕЛ ВРЕДНОСТИ НАТО зликовци и њихови стипендисти лажу на сва уста тврдећи да радиоактивно ђубре којим су затровали наше изворе, реке, ливаде, поља, воћњаке нису опасност по наше животе и животе наших потомака. Не оболевају наши најмилији, пријатељи, познаници од рака изазваног њиховим уранијумским бомбама већ зато што живе нездраво, нездраво се хране, а и здравствене услуге нам нису на највишем, евроунијатско-кретенском нивоу. Мисле да ћемо ми који с тугом у души, бар једном недељно неког испраћамо на вечни починак, поверовати да оно што видимо – не видимо; да оно што чујемо – не чујемо; да познаника кога сахрањујемо – не сахрањујемо. Да се болест од које је умро зове рак. Желе да нас убеде како све измишљамо, јер за Бога милога, нисмо стручни, медицински образовани, за разлику од њихових скотова који су медицину на Харварду или Јејлу завршили. Кад бисмо се лагали.

Затровали су нам тело, а сад би да трују и душу. Данас се над свима нама надвила опасност од величања настраног понашања. Све што је настрано и болесно постало је прихватљиво и демократски. Евроунијатски модел вредности. Светли пример, светле будућности евроунијатске демократизације и кретенизације. Некад је била популарна песмица: Демократа сам, тим се дичим, то не може бити свак .. даље сам заборавио, а и не знам како би се римовало с другом речју која одавно покушава да овлада нашим животима, уз помоћ ријалити програма, новина на латиничном писму и родно исправних мудросера. Ма колико се трудили успети неће. Нисмо ми Срби склони кретенизацији као што мисле НАТО невладини аналитичари. Без обзира колико се они трудили да све што је нормално прогласе за затуцано и заостало.

Оптужују нас да ето идемо у правцу који је супротан евроунијатском настраном моделу, јер још увек умемо да разликујемо нормално од ненормалног, болесног од здравог, настраног од исправног. Још увек се одупиремо двопапској (сме ли неко прекинути вређање Светог духа и Господа) педофилији тела и душе.

РОДНА НЕИСПРАВНОСТ У праву сте. Ја сам родно неисправна особа. Мушко сам, а волим жене. Имам жену, децу и унуке. Све их волим и срећан сам што и моја деца имају породице. Породица, основна ћелија друштва, како су нас учили у доба научног социјализма, нешто је што се мора чувати. Ако не сачувамо породицу, све смо изгубили. Тако је било одвајкада, а уз помоћ Господњу биће и убудуће. Зато без страха, драги моји родно неисправни Срби. Нема тог родно исправног педера или лезбијке који ће нас убедити да се одрекнемо љубави, и свега оног што уз то иде, између жене и мушкарца. Упамтите, народни посланици државе Србије, ко вас је изабрао за народне посланике, кад вам ускоро буду подметнули да гласате за противприродне и настране законе. Не будите лењи! Гласајте против. 

Данас је празник Светог Германа који се у народу зове и Ђерман. Срби га славе као заштитника од града и поплава. У селима око Ниша некад је био обичај да кад наиђу градоносни облаци – тад није било противградних ракета – чељад изађе из кућа и повиче: До међу Ђермо!

Сутра, у суботу су Духовске задушнице. У недељу су Духови или Тројице. Велики хришћански празник посвећен силаску Светог духа на апостоле. Празник мира, молитве и покајања. За то нису марили НАТО зликовци, кад су на овај празник 1999. године сручили свој смртоносни товар на мост у Варварину. Убијено је десет цивила. Најмлађа међу њима Сања Миленковић имала је 16 година. Као и Ана Франк кад су је Немци угушили у гасној комори. Бомбу на мост је избацио немачки авион којим је управљао пилот Немац. НАТО зликовци и тетреболози би желели да и овај злочин заборавимо. Смемо ли, Срби, то урадити? 

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *