Печат недеље / Људи, послови и дани

Петројуан у походу

Санкције које Америка уводи Ирану после напуштања нуклеарног споразума с том земљом, као и тзв. секундарне санкције којима прете и свима осталима који буду наставили да послују с Ираном употребљавајући америчке доларе, могле би да се Вашингтону врате као бумеранг и да, уместо да потврде глобалну моћ Сједињених Америчких Држава, подстакну даљи раст утицаја једног од два главна глобална ривала америчке хегемоније – Кине.

ШАНГАЈСКИ БЕНЧМАРК А у средишту пажње је кинески јуан, то јест петројуан као аналогија петродолару, америчком долару који је (до сада) коришћен као главно средство за куповину нафте. Што заузврат представља и један од главних разлога због којих је долар прихваћен као резервна светска валута. А то је пак и једна од основних полуга америчке моћи у данашњем свету.

Крајем марта, као што је познато, Кина је напокон – након што је прошле године постала највећи светски увозник нафте, престигавши Америку – на берзи у Шангају почела да купује нафту за јуане (са златном подлогом) уместо за доларе. А то је нужан, иако још не и довољан, услов за наредни кључни корак, за стварање трећег глобалног репера за одређивање цене нафте. Једина два постојећа репера (бенчмарка), британски Брент и амерички West Texas Intermediate (ВТИ), диктирају куповину нафте америчким доларима.

Интересовање за куповину нафте у јуанима, како јавља РТ, од марта је у константном порасту, толико да је удео нафте купљене у јуанима од марта до данас порастао за 50 одсто, односно са 8 на 12 одсто укупне светске трговине.

А иранске санкције би, оцењује агенција „Ројтерс“, тај процес стварања петројуана могле и додатно да убрзају.

„Кина је у позицији да се највише окористи од америчке одлуке о повлачењу из иранског нуклеарног споразума, зато што јој то омогућава да захтева да нафту коју увози плаћа у јуанима“, наводи британска новинска агенција у својој анализи из Њујорка. Што је захтев коме ће, управо због ризика од америчких санкција у случају употребе долара, бити удовољено.

ИЗАЗОВИ ПЕТРОДОЛАРУ „Плаћање увоза (нафте) у јуанима уштедело би Кини трошкове пребацивања у доларе, и повећало би употребу ренминбија (јуана) у глобалној финансијској трговини, што би на крају оштетило глобални утицај долара“, закључује „Ројтерс“.

У недавном коментару на исту тему, кинески државни лист „Глобал тајмс“, констатујући да „неки упозоравају да би растући утицај кинеске валуте могао постепено да наруши примат америчког долара“, опрезно наводи и да „у садашњој фази нико не зна засигурно какав би ефекат нови кинески бенчмарк могао да има на нафтну хегемонију коју долар има од седамдесетих година прошлог века“, те да „долар неће ускоро препустити садашњу доминацију на тржиштима нафте. Уместо тога, Кина ће вероватно постепено изграђивати поверење у јуан.“

Ипак, признаје се такође, најновијим потезима Пекинга „упућује се изазов систему петродолара на коме је заснован статус долара као међународне резервне валуте“, а петројуаном ће „бити уздрмано поверење у амерички долар“ док ће „Кини природно користити (повећана) употреба сопствене валуте уместо валуте њеног економског ривала и стратешког противника“.

И најзад, да је координирани напад на амерички долар у току, посведочио је прошле недеље после своје инаугурације и руски председник Владимир Путин, рекавши да је „раскид“ с доларом неопходан како би Русија повратила свој „економски суверенитет“. „Читав свет може да види да је монопол долара за многе непоуздан и опасан. Наше златне и валутне резерве се диверсификују, и са тиме ћемо и наставити… Морамо“, закључио је говорећи о употреби долара у трговини нафтом, „да се ослободимо тог терета“…

Кијев хапси новинаре

Кијевске власти ухапсиле су 15. маја руководиоца портала „РИА Новости Украјина“ Кирила Вишинског под оптужбом за издају државе. Новинар Вишински је ухапшен испред свог стана у Кијеву. Дуго нико није знао ко и куда га је одвезао. Управо у то време је почео вишесатни претрес просторија „РИА Новости Украјина“ и станова новинарке МИА „Русија севодња“ Људмиле Лисенка и шефа представништва агенције у Украјини Андреја Бородина. Према информацијама адвоката Вишинског, новинар је пребачен из Кијева у Херсон, где се налазе канцеларије украјинског тужилаштва „аутономне покрајине Крим“. Служба безбедности Украјине сумњичи новинара за издају државе. Максимална казна за то кривично дело према украјинском закону износи 15 година затвора. Служба безбедности тврди да се Вишински бавио „субверзивним акцијама на Криму“ и да је подржавао ДНР и ЛНР.