Међународна завера или коинциденција?

МУКЕ ПОСТИЗБОРНЕ ИТАЛИЈЕ

На помолу су нова стезања каиша и нове муке за Италијане, што ће бити реприза немиле епизоде од пре седам година када је „техничка влада човека из Брисела“, угледног економисте Марија Монтија, суровим резовима социјалне државе, радничких права, плата и пензија трећину Италијана стровалила у тотално сиромаштво зарад „задовољавања европских критеријума“

За „Печат“ из Милана Марина Муштовић

На италијанским парламентарним изборима ниједна странка није освојила потребну већину коју контроверзни нови изборни закон предвиђа за формирање самосталне владе, тако да 950 новоизабраних посланика и сенатора долази на „посао“ у велелепну римску палату Монтечиторио и за необавезно ћаскање већ два месеца прима плату од 15.000 евра. После четири безуспешна покушаја за састављање владе председник Италије Серђо Матарела упозорио је све политичке субјекте да ће им 7. маја дати последњу шансу да се договоре. Како ни овога пута договор није постигнут, Серђо Матарела је изгубио стрпљење и у раним вечерњим сатима поручио свим политичким субјектима: „ Влада је неопходна и више нема времена за чекање. Када ви не можете да се договорите, онда је моја дужност да формирам владу. Биће то привремена ’сервисна влада’ експерата која ће обавити све неопходне послове.“ У питању су хитне економске мере које захтева ЕУ а које се тичу повећања ПДВ-а, сређивања државног биланса и равнотеже државних прихода и расхода. Дакле, на помолу су нова стезања каиша и нове муке за Италијане, односно реприза немиле епизоде од пре седам година када је „техничка влада човека из Брисела“, угледног економисте Марија Монтија, суровим резовима социјалне државе, радничких права, плата и пензија трећину Италијана стровалила у тотално сиромаштво зарад „задовољавања европских критеријума.“

[restrict]

Председник Матарела је нагласио да ће свог кандидата за премијера представити у парламенту до четвртка 10. маја и поручио политичким лидерима да ће тада, по принципу узми или остави, одмах морати да се изјасне да ли га подржавају или не. У случају да „сервисни премијер“ не добије већину, следи распуштање парламента, расписивање нових избора који се према државном протоколу не могу одржати пре 22. јула, уз отежавајућу околност, заправо бојазан да се ситуација на новим изборима опет понови с обзиром на то да ће на снази и даље бити исти изборни закон који је и довео до парализе највеће државне институције. Иначе, један од задатака „председникове владе“ биће и промена изборног закона, тако да се већ почетком 2019. могу расписати нови избори по фер-плеј правилима, која ће ономе ко освоји највише гласова гарантовати самостално састављање владе.

И овога пута „технички премијер“ биће нестраначка личност са међународним угледом у економско-банкарским круговима, грађанин света и доказани Европејац како би се Италија приказала у што бољем светлу на предстојећем изгласавању новог европског буџета у Бриселу, а затим и на самиту земаља Г7 који се одржава 8. и 9. јуна у Канади. Већ се спекулише да је Матарелин премијер у ствари премијерка – Лукреција Рајхлин, професорка економије на угледној London Business School, директорка истраживачког центра БЦЕ-а и чланица борда директора банке „Уникредит“.  Надимак Комунистичка Принцеза алудира на њено порекло (она је кћерка Алфреда Рајхлина, једног од највиших функционера Италијанске комунистичке партије и Лучане Кастелине, легенде италијанске левице), али у њеној блиставој професионалној каријери нема ни трага левичарског суосећања и милости према експлоатисаним народним масама „понижених и увређених“. А то је управо прави прст у око за око 25 милиона Италијана који су на протеклим изборима гласали против система, односно против радикал шик левичарске касте чији је идеални експонент управо госпођа Рајхлин.

ПОСТИЗБОРНЕ ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА Реакција на председничко саопштење била је очекивана. Привремену „сервисну владу“ одмах је подржао леви центар који раздиран унутрашњим борбама око лидерства чини све више погрешних потеза и на тај начин озбиљно ризикује да потпуно нестане са политичке сцене. Поготово после најновијих испада бившег партијског секретара Матеа Ренција, који је после изборног краха вођство странке препустио младом Маурицију Мартини, али очигледно само про форме. Наиме, Ренци и даље ведри и облачи у Демократској странци: пркосно тврди да је његова странка у опозицији; прети да ће све „издајнике“ који кришом преговарају са лидером „Звездица“ Луиђијем ди Мајом око формирања заједничке владе избацити из странке и не престаје да понавља да ПД, наследница славне КПИ, треба да прерасте у италијанску верзију Макроновог „У покрету“. Чланство се поново поделило, а све је више разочараних који прелазе у „револуционарни“ Покрет пет звездица. Изјава левичарског премијера Паола Ђентилонија, да су „Италији потребни нови мигранти и да стога треба следити директиве из Брисела“ по којима се три милијарде евра планираних за развој пољопривреде преусмеравају за збрињавање нових миграната, изазвала је међу грађанима бројне бесне протесте на друштвеним мрежама. Тим поводом огласио се и лидер Лиге Матео Салвини: „Ђентилони под хитно треба да оде код доброг психијатра.“

Силвио Берлускони засад мудро ћути иако постоје озбиљне сумње да ће подржати Матарелин предлог из простог разлога што жели да по сваку цену спречи нове изборе на којима његов коалициони партнер Матео Салвини намерава да се појави самостално. Берлускони одбија да прихвати чињеницу да његова популарност драстично опада (према најновијим истраживањима његова странка је са 14 пала на свега 9 процената поверења гласача), а чланство и симпатизери његове Форца Италије масовно прелазе у табор Лиге чији лидер тренутно ужива подршку 50 одсто Италијана. Ситуација у коалицији десног центра постала је посебно напета када је вече уочи консултација са председником Матарелом дошло до жестоке свађе између Берлусконија и Салвинија. Салвинијев бес изазвала је вест да се Берлусконијева десна рука Ђани Лета у Риму тајно састао са Матеом Ренцијем и да је том приликом договорена безрезервна обострана подршка Матарелиној „техничкој влади“, као једина сигурна шанса да се у народу све популарнији Салвини заустави у утрци за премијера уколико дође до нових избора на којима он упорно инсистира и већ два месеца води своју приватну предизборну кампању. Истовремено, Берлускони је замерио Салвинију што већ месецима преговара са популистима из „Покрета пет звездица“ и њиховим 31-годишњим лидером Ди Мајом који упорно настоји да разбије коалицију десног центра тако што апелује на Салвинија да се што пре ослободи контроверзног Берлусконија и понавља да у „новој политици“ нема места за криминалце и мафијаше. Салвини је на крају запретио да ће напустити коалицију десног центра уколико Берлускони подржи Матарелину владу „дворских дама Европске комисије“ на коју он никада неће пристати. Дошло је до примирја када је Берлускони предложио да сутрадан замоле председника Матарелу да им као коалицији која је освојила највише гласова на изборима пружи шансу да свој програм изнесу у парламенту, добију неопходне гласове подршке и тако формирају своју самосталну владу десног центра. Сутрадан, на аудијенцији код председника Матареле, Берлускони је пред крај термина резервисаног за консултације са десном коалицијом прекршио званични протокол и неформално се шаљивим тоном обратио председнику Матарели: „Немамо већину, али дајте нам шансу јер заиста није никакав проблем да пронађемо десетак посланика и сенатора који ће нас подржати. Председниче, па ваљда вам је јасно да нико неће тек тако лако одустати од посланичке плате од 15.000 евра и пристати на распуштање парламента?“ Предлог је глатко одбијен, Берлускони замољен да се уозбиљи и поштује институцију у којој се налази.

У ПРЕДВОРЈУ ДИКТАТУРЕ Поред Салвинијеве Лиге јасно „Не“ новој техничкој влади рекли су и популисти из Покрета пет звездица чији је млади лидер Ди Мајо поручио да нико не може да гарантује за последице народног гнева уколико његова странка буде елиминисана из политичке утрке. „Ово није претња већ озбиљан ризик да може доћи до спонтаних и не баш демократских акција уколико се потпуно занемари воља народа и тако доводи у питање сама репрезентативна демократија.“ Коментари бесних Ди Мајових присталица на друштвеним мрежама илуструју сву озбиљност ситуације настале после „непристојне“ Матарелине понуде: „Идемо сви, има нас сигурно преко 20 милиона. Идемо у Рим да избацимо касту и да почистимо сав трулеж који је настао од корења које су пустили на министарским и председничким фотељама!“, поручује извесни Марко Мучели, а оснивач „Звездица“, комичар Бепе Грило поново предлаже револуционарни репертоар на који је „примирени“ проевропски и проатлантски Ди Мајо у изборној кампањи потпуно заборавио; дакле, расписивање референдума за повратак на лиру, за италегзит, али и за излазак из НАТО-а.

Иначе, сумње да је у питању међународна завера лансирао је Матео Салвини на свом ФБ профилу: „Надам се да у Риму, Бриселу, Берлину и Паризу неком ипак нису пале на памет неке чудне идеје и да није дошло до неких још чуднијих телефонских позива?“ Лидер Лиге алудирао је на Јункера, Ангелу Меркел и Макрона који по њему не допуштају да популисти и снаге антисистема у Италији формирају владу и том приликом додао: „Хоћемо владу која ће ставити тачку на евролудило и на прво место ставити интересе Италијана. Оваква Европа је предворје најцрње диктатуре и ја им поручујем да престану да се мешају у изборну вољу грађана суверене Италије.“

Иако нема конкретних доказа да је неко телефонски давао инструкције председнику Матарели, сумње да постоји тенденција да се Матео Салвини политички маргинализује ипак постоје. Наиме, ЕУ на челу Италије жели поуздану особу од поверења која ће допринети да се обуздају десни екстремисти, поготово они окупљени око Вишеградске групе, а не њиховог истомишљеника који може само да ствара додатне проблеме доливајући уље на ватру антиевропског расположења. Сама помисао да постоје реалне шансе да проблематични Салвини може да постане нови италијански премијер брине не само европске политичаре већ и Американце који му не опраштају блиске везе са омраженим Путином и проруску политику коју он већ годинама нимало не скрива.

Иначе, било је очекивано да ће се због све неизвесније политичке ситуације у Италији огласити и светска финансијска тржишта. Преко водећих медија већ је кренуло сејање панике од финансијске катастрофе која чека Италију с обзиром на то да вредност БДП-а (италијанске државне обвезнице) на светским берзама вртоглаво пада, а фамозни spread (разлика између вредности италијанских и немачких државних обвезница) већ досеже квоту од 130 поена. Ипак, гласноговорник Европске комисије Александер Вајнштајн тврди да још увек нема разлога за забринутост: „Имамо пуно поверење у председника Матарелу и у све италијанске институције.“

Према томе, најближи Салвинијев саветник Ђанкарло Ђорђети се с правом пита због чега се избори уопште организују када глас грађана више нема никаквог утицаја на избор владе, а поготово на одлуке које се доносе ко зна где и за чије интересе. А као одговор на питање да ли је у италијанском случају у питању „међународна завера“ или пак чиста коинциденција, може да послужи цитат демохришћанина Ђулија Андреотија, легендарног италијанског статисте који је за 64 године активне политичке каријере сигурно доста тога научио о интригама и дворским играма „високе политике“: „Грех је ако смо скептични, али углавном се испостави да смо били у праву.“

У Италији је већ увелико почела предизборна кампања за парламентарне изборе који ће се одржати у марту 2018. Разноразни експерти тврде да се економија покренула захваљујући мудрој политици владајуће Демократске партије и да ће у случају победе владајуће гарнитуре одмах доћи до повећања плата и пензија, до смањењу пореза. „Мало фали да крену да обећавају да ће ускоро и печене кокоши падати са небеса“, шаљиво коментарише овај државни оптимизам Курцијо Малтезе, познати италијански новинар, иначе левичар старог кова и један од најжешћих критичара Матеа Ренција, бившег премијера који је упркос свечаном обећању да ће се дефинитивно повући из политике после прошлогодишњег пропалог референдума опет политички васкрсао у трци за премијерску фотељу. Већ месец дана је на турнеји по Италији специјалним луксузним возом Destinazione Italia како би на лицу места убедио бираче да му поново поклоне поверење. Али мали су изгледи да на изборима доживи тријумф. Наиме, на железничким станицама, где је по протоколу предвиђен његов предизборни митинг, углавном га по изласку из воза чувају карабинијери од разјарених грађана који су за време његове владавине остали без посла, пензија и крова над главом, али и жртве „банкарске кризе“…   

[/restrict]