Почетна / Наша тема / Копија страдања

Копија страдања

СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ – БУДУЋНОСТ У СЕНЦИ ПРОШЛОСТИ

Шта би Србија изгубила да је изашла у сусрет захтевима Хрватске да преда оригиналну грађу везану за период НДХ?

Хрватска је, позивајући се на анекс Д Уговора о питањима сукцесије које су државе наследнице Југославије потписале у Бечу 2001, тражила повраћај збирке докумената и филмова везаних за НДХ а који су похрањени у Војном архиву, Министарству спољних послова, те Југословенској кинотеци. Реч је о фактима који документују истину о усташким логорима и злочинима који су чинили припадници њихових формација, као и улози католичког клера у клању и покрштавању православних Срба. Одговор из Министарства одбране ни најмање се није допао Хрватима: Оригинална архивска грађа о НДХ мора да остане у Србији.

УБИСТВО НА 40 НАЧИНА Какав је значај ове збирке документа, и како је Хрватска, позивајући се на законску регулативу ЕУ, покушала да дође у посед онога што је кроз историју била прва мета страних окупатора – памћење и идентитет једног народа?

Да би било разумљивије и хрватско негодовање, и став Србије, вратимо се 70 година уназад, у петнаести дан по оснивању НДХ. Тада се загребачки надбискуп и председник хрватске Бискупске конференције обраћа својој римокатоличкој пастви речима: „Часна браћо! Ови догађаји су нашем народу донели остварење одавно сањаног и прижељкиваног идеала. Ово су часови када више не говори језик, већ крв кроз своју повезаност са земљом (…) а будући да ми познајемо људе који данас управљају судбином хрватског народа, дубоко смо убеђени да наш народ може рачунати са пуним разумевањем и помоћи…“

Ликвидација Срба, оснивање логора за децу, јединствених у Европи, клање и насилно покрштавање 350.000 гркокатолика могло је да почне. По сведочењу Србољуба Живановића, палеонтолога и антрополога, једног од првих истраживача Јасеновца, хрватска држава у периоду од 1941. до 1945. извршила је геноцид над милион Срба, Јевреја и Рома. Само у Јасеновачком систему концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, убијено је преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Међу њима је било 110.000 деце до 14 година старости. О начинима на које су усташе убијале написано је више студија.

„Избројали смо преко 40 начина на које су људи убијани. Најјезивије је вероватно било убијање жртава маљем. Страшно је то што уколико кољач није успео потпуно да прекоље жртву, она би била жива бачена у раку да полако умире. Ако би ударац маљем био директан, разбила би се лобања и наступила би моментална смрт. Али ако је ударац склизнуо са стране, код слепочнице, повређена би била само мека ткива. Та жртва би умирала у тешким мукама, а смрт би наступила од последица гушења у сопственој крви или због унутрашњег крварења. Установили смо да је око 20 процената жртава у моменту бацања у масовну гробницу било живо. То је стравичан број, као да су џелати намерно хтели да се јадници што више муче. Многе жртве су биле, да тако кажем, преклане допола. Њима није била потпуно била пресечена вратна артерија, тако да је смрт наступала спорим смањивањем протока кисеоника у мозак.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *