КО ЋЕ СЛАВИТИ ДАН ПОБЕДЕ?

ПРИМИРЈЕ ТРГОВИНСКОГ РАТА

Кина je обећала да ће повећати увоз из САД, али остаје нејасно шта ће добити заузврат и зашто је Ванг Ћишан одмах отпутовао у Москву

Кина и САД склопиле су у суботу примирје у петомесечном трговинском рату. Рововска размена царинских процената великог калибра окончана је тродневним преговорима у Вашингтону. Кинеску делегацију предводио је вицепремијер Љу Хе, специјални изасланик председника Си Ђинпинга. На челу америчке био је министар финансија Стив Мнучин.
Од распламсавања трговинског сукоба, двојица преговарача показала су да могу добро или макар ефикасно да функционишу. Љу и Мнучин су први разговарали телефоном након мартовске експлозије међусобних царинских контрамера. Потом су се састали у Пекингу, па у Вашингтону, где је трговински рат, чини се, заустављен.
Кина је обећала да ће повећати увоз из САД, како би спољнотрговински дефицит Вашингтона у билатералној размени био смањен. Пекинг је претходно био оптужен за злоупотребу права на интелектуалну својину, на основу члана 301 Закона о трговини из 1974. године. Уведене су повишене царинске стопе на многе кинеске производе. Пекингу су испоручени захтеви да не субвенционише производњу и да додатно отвори своја финансијска тржишта. Пекинг је узвратио нешто мање агресивно, али одлучно, уводећи низ царинских баријера за америчке производе.

[restrict]

МЕЂУСОБНО УНИШТЕЊЕ Трампов тим сматрао је да је технолошка компанија ЗТЕ Ахилова пета кинеске привреде. Ова компанија лане је увезла претежно високотехнолошку робу од 211 америчких произвођача, вредну 2,3 милијарде долара. Уведена јој је била седмогодишња забрана трговине са америчким компанијама, због наводне продаје производа који су садржавали америчке технолошке компоненте Ирану.
Пекинг је, истовремено, сматрао да ће америчку привреду највише заболети последице које би трпеле компаније „Епл“, „Боинг“, „Интел“, Куалком“ и „Тексас инструментс“, као и произвођачи соје.
Након првог круга преговора постало је јасно да је сукоб отишао предалеко. Обе привреде биле су тешко погођене, а остатак света постајао је нека врста колатералне штете њиховог обрачуна. Томе у прилог говори податак да је укупан кинески увоз роба и услуга у 2016. години износио 9,7 одсто укупног светског увоза. Пад кинеске спољнотрговинске размене са САД итекако би се осетио у осталим деловима света.
Ма колико америчке санкције биле тренутно болне за ЗТЕ, њихово увођење погодило је и америчке извознике. Исто се односи и на повишене царинске стопе на кинеску робу у случају америчких увозника.
Због тога је Доналд Трамп, напречац, престао да грми на твитеру и почео да цвркуће, пресвлачећи се из коже горопадног гризлија у Доброг Самарићанина. Почео је од тога да су његови људи у Пекингу били фини зато што он поштује председника Си Ђинпинга, а завршио бригом за радна места Кинеза и повратак ЗТЕ на америчко тржиште коју би, у другачијим околностима, могле да искажу још само часне сестре.
У последњем твиту Трамп је истакао да је ЗТЕ значајан купац појединачних делова од америчких компанија, што, како је рекао, одсликава обимнији трговински споразум о којем се преговара, али и његове личне односе са Си Ђинпингом.
Није јасно шта је Кина добила договором о престанку трговинског рата и почетку рада бројних стручних група чији је циљ да изгладе овај планетарни спор.
Кина, наиме, сматра да званичан спољнотрговински биланс не очитава право стање у трговинским односима две земље. У Пекингу су непрекидно истицали да САД, према агрегатном салду продаје који укључује и продаје које бележе подружнице америчких компанија у самој Кини, остварују бољи спољнотрговински резултат него што се приказује.
Током првог круга преговора појавила се информација да Кина прижељкује учешће у Трамповом плану обнове америчке инфраструктуре, вредном билион и по долара. Информација је дошла са релативно ниског места секретара у министарству саобраћаја, али су је медији пренели, а многи су је доживели као дискретну контрапонуду за повећање увоза из САД.
На концу, информација да ће Кина повећати увоз из САД изненадила је само необавештене. Кина већ годинама, постепено, унапређује властити увоз по обиму и квалитету. О повећању увоза, нарочито из САД, Си Ђинпинг је говорио и на овогодишњем Боао форуму за Азију, који је нека врста кинеског Давоса.
Џанг Јујен, директор Института за светску економију и политику при Кинеској академији друштвених наука, сматра да постоје четири предности повећања увоза. Прво је побољшање задовољења потреба домаћих потрошача робама и услугама повишеног квалитета. Затим, проширење увоза држи се за неопходан услов оптимизације и унапређења индустријске структуре у самој Кини. Треће, повећање увоза је неизбежан услов за унапређење уравнотеженог развоја спољне трговине. На крају, сматра Џанг Јујен, повећање увоза показује да се Кина понаша одговорно.
ПУТ У САНКТ ПЕТЕРБУРГ Аналитичари дешавања на Далеком истоку нису превидели да је пут Санкт Петербурга ове недеље отпутовао потпредседник Ван Ћишан, човек од највећег поверења председника Си Ђинпинга. Русија је његово прво спољнополитичко одредиште на шестодневном путовању током којег ће посетити и Белорусију.
Панг Џуњинг, стручњак за међународне односе из Пекинга, сматра да ово путовање има везе са питањима Ирана и Северне Кореје, али и са управо спласнулим трговинским сукобом. По њему, трговински рат Кине са САД јесте прекинут, али су његови структурни проблеми остали нерешени.
Чини се да би, предупређујући ризик могућег распламсавања неког будућег трговинског сукоба са САД, Пекинг могао заиграти на карту ширења сарадње са Русијом и осталим земљама БРИКС-а, где постоји значајан простор за раст. Русија, подсетимо, једва да се налази међу десетак највећих спољнотрговинских партнера Кине. С друге стране, сматрају неки од експерата, та сарадња биће избалансирана до мере да не забрине превише САД.

[/restrict]