КИНА ПРИЖЕЉКУЈЕ УЧЕШЋЕ У ОБНОВИ АМЕРИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

ПЕКИНШКА ПОНУДА ИЗ СЕНКЕ ТРГОВИНСКИХ ПРЕГОВОРА

Дводневни трговински преговори Кине и САД окончани су без конкретних резултата, али је дан раније, на другом скупу, Кина изразила жељу да учествује у Трамповом пројекту обнове америчке инфраструктуре вредном билион и по долара

Као у свим мечевима супертешке категорије, прва рунда трговинских преговора Кине и САД прошлог петка у Пекингу завршена је испитивачком разменом основних ставова, са врло мало кретања. Кинези су по завршетку састанка, у складу са својом традицијом, поручили да је важан наставак преговора и да у њих треба уложити још доста рада.

Током самих преговора није било изненађења, ни разбијених трговинских аркада, ако, као неку врсту удараца испод појаса, изузмемо сада већ пословично трамповање догађаја, управо свођење на баналну меру сваког важног дешавања или појаве на светској сцени.

Одмах по окончању састанка, наиме, Доналд Трамп је саопштио посредством твитера да су захтеви америчке делегације били фини само зато што он поштује председника Си Ђинпинга, из чега произлази да ставови не морају да буду увек углађени, те да је Кини сада веома тешко јер је постала разочарана због, како је Трамп написао, америчких трговинских победа.

Трамп често покушава да створи додатни маневарски простор за своју политику према Пекингу, истовремено хвалећи председника Си Ђинпинга и кудећи Кину. Он на тај начин јавности покушава да стави до знања да је његов приступ односима са Кином искључиво послован, прагматичан и да није личан.

Агенција „Синхуа“ навела је након завршетка преговора да су ставови две стране о неким питањима и даље врло подељени. „Синхуа“ је подвукла да су стране постигле одређени консензус и размениле ставове о проширењу америчког извоза у Кину, билатералним улагањима, заштити интелектуалне својине и увођењу царина.

Бела кућа своју позицију окарактерисала је као великодушну, с обзиром на то да Доналд Трамп изузетно поштује Си Ђинпинга, али стално позива да се пажња обрати на неравнотежу спољнотрговинског биланса. Став Вашингтона најбоље одсликава теза да ће спољнотрговинско питање Трамп решити овако или онако.

Кинеску делегацију на преговорима у Пекингу предводио је вицепремијер Љу Хе. Уз њега су били министар трговине Џунг Шан, гувернер Народне банке Кине Ји Ганг, министар финансија Љу Кун и заменик министра финансија Џу Гуангјао.

На челу америчке делегације био је министар финансија Стивен Мнучин који се, судећи према извештајима, на крају ипак није срео са кинеским вођама. Поред њега, амерички тим су чинили Роберт Лајтизер, трговински представник, министар трговине Вилбур Рос и Питер Наваро, Трампов економски саветник.

[restrict]

ШТА ВАШИНГТОН ТРАЖИ ОД ПЕКИНГА Према незваничним информацијама до којих се могло доћи, Вашингтон је Пекингу предложио да спољнотрговински суфицит у трговини са САД до 2020. године смањи за двеста милијарди долара. Уз то, Пекинг би требало да обустави субвенционисање производње у оквиру пројекта „Произведено у Кини 2025“ (Made in China 2025), омогући још повољнији приступ америчким компанијама свом тржишту, измени своју негативну листу до јула, одустане од трговинских мера одмазде према Вашингтону и сведе царинске и нецаринске баријере за робу из САД на ниво који није већи од америчких намета на кинеску робу.

Према извештају хонгконшког дневног листа „Саут Чајна морнинг пост“, чији новинари тврде да су имали увид у листу америчких предлога, делегација из Вашингтона је уопштено формулисала очекивања у области пољопривреде, наводећи само да тражи правичан третман. Американци, према истом извору, нису формулисали ставове у вези соје, кључног пољопривредног производа који САД извозе у Кину. Соја је протеклих месеци често помињана као снажан адут у рукама Пекинга. Кина је лане из САД увезла пољопривредне производе у вредности од 19,6 милијарди долара, од чега на соју отпада 63 одсто. Увођење повишених царина на увоз соје најтеже ће погодити америчке фармере, нарочито на Средњем западу, који су на изборима већином подржали Трампа.

Жуан Цунгци, експерт Кинеског института за међународне студије, изјавио је тим поводом да су амерички захтеви превише високи и да Кини остављају мало маневарског простора.

АМЕРИЧКИ КОЛАЧ ВРЕДАН БИЛИОН И ПО ДОЛАРА Кинеска делегација од америчких саговорника тражила је заустављање истраге о кршењу права на интелектуалну својину против кинеске стране, покренуте на основу фамозног члана 301 Закона о трговини из 1974. године, избегавање примене одлуке из априла ове године по којој ће кинеска роба вредна педесет милијарди долара бити оцарињена стопом од 25 одсто и олакшан приступ кинеским компанијама, посебно оним из области високих технологија, америчком тржишту.

У замену Пекинг не би применио царинску стопу од 25 одсто на увоз из САД, нарочито соје и авиона, биле би смањене царине на америчке аутомобиле и Кина би повећала куповину роба које су јој потребне у САД. Уз све то, Кина би повећала увоз америчких филмова и отворила више сектора за стране компаније у новој слободној економској зони у острвској провинцији Хајнан.

Бивши кинески министар трговине Хе Вејвен оценио је неразумним амерички захтев да Кина смањи суфицит у трговини са САД за 200 милијарди долара, додајући да макар преговори нису пропали, додајући да је најважнији исход ових разговора почетак даљих кругова преговора.

Списак кинеских понуда допуњен је индиректно, са паралелно одржаног скупа. Док су кинеско-амерички трговински преговори још трајали, претпрошлог четвртка у Пекингу је одржан 9. кинеско-амерички транспортни форум. Говорећи на том значајном скупу, секретар кинеског министарства саобраћаја Јанг Чуанмтанг изјавио је да је његова земља вољна да ради са америчком страном у оквиру иницијативе за успостављање економског појаса дуж путева свиле (Belt and Road Initiative) и Трампове намере да обнови инфраструктуру.

ТРАМПОВАЊЕ БУЏЕТА Доналд Трамп је у фебруару, у оквиру свог буџетског предлога, између осталог, најавио улагање од билион и по долара у обнову и унапређење америчке инфраструктуре током наредних десет година. Из савезног буџета у ту сврху требало би да буде потрошено (свега) двеста милијарди, док би остатак био обезбеђен из других извора.

Трампова идеја је да половина суме од поменутих 200 милијарди буде на располагању савезним државама и градовима. За сваки инфраструктурни пројекат градови и државе би добијали 20 одсто из савезне касе, а сами би обезбеђивали преосталих 80. Друга половина суме од 200 милијарди долара била би намењена кредитирању, издавању обвезница и доделу грантова.

Већи део стручне и политичке јавности у САД обрушио се одмах на укупан буџетски предлог. Сматра се да би, ако буде прихваћен, такав буџет током наредних година допринео расту дефицита савезне касе. Неке анализе показују да би овакав предлог савезног буџета наредне године повећао дефицит за 984 милијарде долара, упркос кресању трошкова у области здравствене заштите, исхране за особе са малим зарадама и заштите животне средине. Демократе су предлог одмах назвале напрегнутим планом пуним загубљених приоритета.

Мимо ових, општих замерки, јавно-приватно партнерство које заговара Трамп, када су у питању инфраструктурни пројекти, представља скоро потпуну новину. Захваљујући развијеном систему издавања обвезница уз знатне пореске олакшице, локалне власти у Америци имају могућност да новац позајмљују по најнижим каматним стопама. Трампов циљ је да се јавни и приватни сектор доведу у обострано корисну позицију сарадње (win-win situation or result). Градови и савезне државе би добијали ефикасно и релативно јефтино завршене послове, а приватне компаније велике пројекте. Сматра се, међутим, да су савезне државе и градови у САД већ довољно оптерећени инфраструктурним издвајањима и да би, због тога, свако повећање потрошње у ту сврху било суочено са врло ограничавајућим условима.

Управо Кина у чињеници да САД не могу из државне касе тако лако да издвоје значајније суме за инфраструктурна улагања види своју шансу. Кина, чија је државна каса пуна, због тога би радо учествовала у америчкој инфраструктурној обнови.

Ово није први пут да се говори о могућем кинеском учешћу у изградњи и модернизацији застарелих америчких железница. Кина, која поседује најдужу мрежу супербрзих пруга на свету, која дужином значајно надилази све остале, протеклих година показала је велико интересовање за изградњу система брзих железница у Калифорнији.

ОТВАРАЊЕ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА Кина ове године обележава четири деценије од почетка политике отварања према свету. Кинески премијер Ли Кећијанг је у Џакарти, током овонедељне званичне посете Индонезији, истакао је да ће отворенија Кина донети још више могућности и прилика за развој света.

Један од таквих потеза, који је још у априлу најавио најпре председник Си Ђинпинг, а потом и Ји Ганг, гувернер кинеске централне банке, на таласу онога што се чуло на економском форуму „Боао“ у кинеској острвској провинцији Хајнан, јесте додатно отварање кинеског финансијског тржишта. Већ овог месеца кинеска регулаторна тела убрзано разматрају могући приступ страних компанија неким деловима финансијског тржишта.

Отварање кинеског финансијског тржишта је важан ехо трговинског рата са САД. Њиме Пекинг демонстрира спремност за наставак политике отварања.

Међу првима се Пекингу пријавио систем плаћања „Врлд фрст“ (WorldFirst), чије је седиште у Лондону, очекујући сегмент кинеског тржишта за који се током последњих десетак година, како наводи Франк Танг, аналитичар „Саут Чајна морнинг поста“, нису изборили „Виза“ и „Мастеркард“. Према написима у кинеској штампи, дозволу да преузме већински пакет неке од кинеских осигуравајућих кућа ускоро би могла да добије швајцарска инвестициона банка УБС. Помиње се преузимање компаније „УБС секјуритис“ у којој УБС има 24, а прижељкује 51 одсто. Сличне најаве прате и могућност да даблински „Експиријен“ (Experian) добије лиценцу Народне банке Кине за прикупљање, обраду и пласман корпоративних кредитних информација, што је тешко доступно и већини кинеских кућа.

Слично је и са слободном економском зоном на острву Хајнан која је уз друге слободне зоне у Кини све отворенија за страни капитал.

О томе сведочи повећање дневних квота за берзанску везу Шангај и Шенџен–Хонгконг од првог маја са 13 на 52 милијарде, односно са 10,5 на 42 милијарде јуана. Поред тога Пекинг за ову годину најављује и успостављање берзанске везе на линији Шангај–Лондон.

Кина очигледно не седи скрштених руку у трговинском рату са САД. Иако неки аналитичари сматрају да Пекинг неће дозволити страним компанијама да се превише размахну и преузму велики део тржишта, његово постепено отварање је неспорно.

Ендру Колијер, директор „Оријент капитал рисерча“ (Orient Capital Research) из Хонгконга, на пример, сматра да ће главне кинеске комерцијалне банке остати у рукама државе или кинеских компанија, а да ће стране куће бити позициониране на рубовима финансијског система. Он сматра да напросто не постоји начин да Пекинг страним компанијама одобри учешће у деловима финансијског система који обухвата трансакције, штедне депозите и плаћања уопште.

С друге стране, водећи истраживач Финсијског института „Сунинг“ Хуанг Џилунг каже да је приоритет владе сваке велике земље, попут Кине, успостављање финансијске стабилности.

„Банке под контролом државе су најбољи начин да се то постигне“, тврди Хуанг Џилунг.       

[/restrict]

ШТА ЈЕ „MADE IN CHINA 2025“?
Стратегијски план „Произведено у Кини 2025“ је стратегијски план који је пре три године представио премијер Ли Кећијанг. Инспирисан немачким планом „Индустрија 4.0“, овај план за циљ има свеобухватно унапређење и надградњу кинеске индустрије, а усредсређен је на високе технологије и повећање додате вредности производа.

ПРЕГОВОРИ СЕ НАСТАВЉАЈУ
Бела кућа је почетком ове недеље саопштила да ће трговински разговори са Кином бити настављени. Планирана је посета кинеског вицепремијера Љу Хеа. Љу Хе ће, како је саопштено, наставити разговоре са економским тимом председника Доналда Трампа.