Почетна / Свет / КИМОВ ГЕОПОЛИТИЧКИ ГАМБИТ

КИМОВ ГЕОПОЛИТИЧКИ ГАМБИТ

БУДУЋНОСТ ИЗА 38. ПАРАЛЕЛЕ

Да ли је Ким Џонг Ун спреман да жртвује нуклеарни програм своје земље за убрзани привредни раст по кинеском моделу? Ако јесте, да ли је од Пекинга и Москве, својих кључних савезника, прибавио безбедносне гаранције за такав потез? Подстакнут инстинктом одржања, он би требало најбоље да познаје искуства Ирака, Либије, Сирије и других земаља са нишана америчких обећања, медија и ракета. Аналитичари са Далеког истока сматрају да је Ким за преговарачки сто сео само због заокружења властитог нуклеарног потенцијала

Постојало је у прошлонедељним телевизијским снимцима са Корејског полуострва нешто општељудско, аплаузично, што надилази формалним детаљима усукан сценарио политичког самита. Глобални оптимизам, који је напросто провејао по светским телевизијским мрежама и интернетом, појачан је био чињеницом да се радило о меком додиру два паралелна политичка универзума катаклизмично узвитланих односа.

Руковање и шетња преко демаркационе линије двојице корејских вођа, у којој је било помало спонтаног балета, поздрављени су подједнако у резиденцијама, институцијама и домаћинствима. Осим можда у Јапану и међу неким од радикалних центара моћи у САД, осећање је било опште: начињен је први конкретан корак на дугом путовању ка извесности мира на Корејском полуострву. Пјонгјанг је најавио прекид нуклеарних и ракетних проба, те затварање највећег полигона за њих. Јужна Кореја се дефакто вратила политици сунчевог сјаја (Sunshine Policy) коју је 1998. године представио председник Ким Дае Џунг. Наговештена је и могућност потписивања мировног споразума до краја ове године, чиме би Корејски рат и формално био окончан.

Након прошлог петка свет је почео да се пита да ли је Ким Џонг Ун спреман да изведе геополитички гамбит и жртвује нуклеарни програм своје земље за убрзани привредни раст по кинеском моделу? Ако јесте, да ли је од Пекинга и Москве, својих кључних савезника, прибавио безбедносне гаранције за такав потез? Подстакнут инстинктом одржања, он би требало најбоље да познаје искуства Ирака, Либије, Сирије и других земаља са нишана америчких обећања, медија и ракета.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *