Почетна / Друштво / Хуманитарни уранијуми и прикљученија

Хуманитарни уранијуми и прикљученија

Напокон је почело формирање Координационог тела и националне лабораторије за научно истраживање последица НАТО бомбардовања, како би се коначно утврдиле узрочно-последичне везе ове агресије и наглог пораста малигних болести, на шта упозоравају многи еминентни стручњаци код нас и у свету

Требало је да прође скоро две деценије па да се у Србији са мртве тачке покрене иницијатива научника и стручњака из различитих области како би се коначно утврдиле све чињенице о последицама НАТО агресије.

 

ПОДСЕЋАЊЕ НА АГРЕСИЈУ До сада се све сводило на то да се сваке године, у марту, Србија подсети злочиначког НАТО бомбардовања из 1999. године када је, без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, 19 најразвијенијих земаља света, под окриљем НАТО-а, брутално бомбардовало СР Југославију, боље рећи „непослушну“ Србију, 78 дана. За ваздушне ударе ангажовано је 1.100 авиона, уз осталу пратећу технику. Први пут у историји ратних сукоба рат се водио само из ваздуха… Штета проузрокована бомбардовањем процењена је на суму између 30 и 100 милијарди долара, погинуло је око 3.000 људи, повређено близу 10.000, а више стотина хиљада је избегло из својих домова. Ратна штета нанета Београду процењена је на милијарду долара.

УРАНИЈУМ И ПРОПАГАНДА Употребљено је више од 30.000 пројектила с осиромашеним уранијумом, укупно око 15 тона у Србији. Физичари су израчунали да је то довољно за конструкцију близу 170 реплика нуклеарне бомбе која је бачена на Хирошиму и која је садржала 35 килограма уранијума 235. 

НАТО је, у почетку, чак негирао да је користио пројектиле са осиромашеним уранијумом, да би то касније признао, али истовремено и демантовао да су њихова пуњења опасна по здравље људи и животну околину. НАТО пропаганда је успевала, нарочито кроз западне мејнстрим медије, да податке и тврдње о погубности осиромашеног уранијума омаловажи или једноставно уклони из фокуса јавности. У томе је често имао и овде помагаче и букаче који би на сваки помен трагичних последица коришћења овог оружја покушавали да те тврдње обесмисле и прикажу као теорију завере.

Најжешћа и најбезочнија у томе је директорка Центра за евроатланске студије Јелена Милић, чији је сваки наступ обележен логорејичним изливом празних фраза и парола. Најновији њен испад био је у ТВ дуелу на „Хепи ТВ“ са једном од водећих активисткиња за формирање Координационог тела за утврђивање последица бомбардовања СРЈ Даницом Грујичић, начелницом Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије. Поред омаловажавања и вређања угледне лекарке и професорке, Милићева је, без пардона, изјавила да је рак болест старих особа, избегавајући да одговори на водитељкину примедбу о великом порасту рака код деце, или – зашто је требало због Косова и Метохије бомбардовати хемијска постројења у Суботици?  

Руку подруку са Милићком иде и Зоран Радовановић, епидемиолог и председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, један од најгласнијих заговорника става да „у Србији нема повећаног оболевања од рака“, те да га „осиромашени уранијум не изазива“. Он сматра да су они који „штетне ефекте осиромашеног уранијума преувеличавају до бесмисла“ заправо „незналице и преваранти“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *