Хришћанска уместо либералне демократије

Виктор Орбан је у парламенту Мађарске трећи пут узастопно (а четврти пут укупно) именован за премијера те земље

Странка Виктора Орбана Фидес је с мањим коалиционим партнером КДНП (Хришћанским демократама), на парламентарним изборима 8. априла у Мађарској, освојила 133 од 199 посланичких мандата. Месец дана касније, 8. маја, конституисан је нови сазив парламента, када је председник Мађарске Јанош Адер посланицима предложио да за премијера изаберу Виктора Орбана, као и да измене изборни закон да би, поред осталог, избацили из парламента мање странке које, према његовим речима, на изборима учествују само да би добиле новац од државе… Два дана касније, 10. маја, Орбан је у парламенту Мађарске трећи пут узастопно (а четврти пут укупно) именован за премијера са 134 гласа „за“ и 28 „против“ (опозициони Јобик и Демократска коалиција бојкотовале су гласање).

[restrict]

ПОРУКА БРИСЕЛУ „Бирократе у Бриселу требало би да забораве своју утопију о Европској унији као Сједињеним европским државама и да се што пре врате у реалност заједнице независних и слободних држава“, изнео је своју конзервативну визију будућности Мађарске у уводу свог инаугурационог говора Виктор Орбан, додајући да ће Фидес-КДНП уместо пропале либералне демократије изградити хришћанску демократију 21. века која гарантује људско достојанство, личну слободу и сигурност, штити родну равноправност, традиционалан модел породице једног мушкарца и једне жене, спречава антисемитизам, чува европску хришћанску културу и – нацији Мађара пружа прилику да преживи и напредује…
Осим критика према бриселској бирократији, кампању је Орбан фокусирао и на антисорошевској и антимиграционој политици, па након реименовања није остао дужан ни о том питању.
„Хиљаде плаћених активиста, чиновника и политичара у Бриселу ради како би миграцију прогласила основним људским правом?! Желе да нам одузму хришћански начин живота и право да самостално одлучујемо кога ћемо у Мађарску примити, а такав однос никада нећемо дозволити“, казао је Орбан.

ЕКОНОМСКИ НАПРЕДАК Део Орбановог експозеа који се односио на најаве економског просперитета Мађарске, по многима је представљао највеће изненађење.
„Знам да многи сматрају да је то немогуће, али мислим да је достижно да Мађарска 2030. године постане једна од пет европских држава најбољих за живот и рад“, најавио је нови-стари премијер северног комшије Србије. Судећи по интензивним активностима које Орбан у последње време има с Русијом и Кином, јасно је у којем смеру иду мађарске основе привредног раста. Но Орбан у целу причу жели да укључи и земље у региону.
„Желимо да убедимо комшијске државе да се уједине и Панонску низију учине најсигурнијим и најбрже растућим економским, трговачким и саобраћајним подручјем у Европи. Поручујем им да се не боје Мађара, јер ко год сарађује с нама, профитира“, закључио је Орбан.
Шта о овоме кажу аналитичари?
Већина њих и даље се пита да ли је мађарски економски раст о којем Орбан говори заиста заснован на неком економском чуду, или је реч о – заваравању?
Гледајући бројке које презентује службена Будимпешта, незапосленост је смањена с 11,4 на 3,8 одсто, повећана је просечна плата за 12,5 одсто, и уопште влада мишљење како је стандард мађарских грађана у сталном порасту.
Готово половина економиста Мађарске тврди, међутим, да је статистички приказ поменутог стања – врло релативан. Доиста, приказане бројке су тачне, али треба узети у обзир да је добар део уложених средстава у привредну ренесансу Мађарске стигао из фондова Европске уније – које Виктор Орбан често брутално критикује. Затим, више од 200 хиљада Мађара у 2017. години било је укључено у јавне радове што је званична Будимпешта приказала – као да су пронашли посао! Највећи парадокс поменутог извештаја ипак је у томе да је чак 350 хиљада од 700 хиљада нових радних места, којима се Орбанова влада хвалила, остварено изван Мађарске у другим земљама ЕУ, а Будимпешта их је уврстила у свој списак само из једног јединог разлога – јер су те особе држављани (и) Мађарске.
Ипак, Орбан самоуверено поручује: „Економски центар Европе дефинитивно прелази на исток. Европа је 1990. године била наша будућност, а данас смо ми будућност Европе!“

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *